Albanologija
Albanologija je interdisciplinarna grana humanistike koja se bavi jezikom, kostimografijom, književnošću, umetnošću, kulturom i istorijom Albanaca. U okviru studija koriste se naučni metodi književnosti, lingvistike, arheologije, istorije i kulture; međutim, albanski jezik je glavna tačka istraživanja studija.
Studije[uredi | uredi izvor]
Johan Erik Tanmen, iz 18. veka, verovatno je bio prvi albanolog. On je podržao teoriju autohtonosti Albanaca[1] i predstavio teoriju o poreklu Ilira.[2][3] Kasnije je Gustav Mejer dokazao da je albanski jezik deo indoevropske porodice.[4] U 20. veku takve studije su produbili Norbert Jokl, Milan Šuflaj i Franc Nopča von Fešo-Silva, kao i Karl Rejnhold i Ekrem Čabej.
Studije albanologije bile su više institucionalno podržane u Albaniji, počev od 1940. godine otvaranjem Carskog instituta za albanske studije, koji je prethodio Akademiji nauka Albanije, otvorenog 1972. godine. U međuvremenu, tokom 1960-ih, Albanološki institut Prištine je takođe rekonstruisan na Kosovu, a zatim u delu Jugoslavije.[5]
Na Univerzitetu u Beogradu albanski jezik se izučava od školske 1920/21 godine. Jedan od najzaslužnijih albanologa tokom 20. veka u Beogradu bio je Vojislav Dančetović (1905-1974).[6]
Poznati albanolozi[uredi | uredi izvor]
- Johan Georg fon Han (1811—1869)
- Gustav Mejer (1850—1900)
- Ludvig fon Taploci (1854—1916)
- Idit Daram (1863—1944)
- Norbert Jokl (1877—1942)
- Franc Baron fon Nopska (1877—1933)
- Milan Šuflaj (1879—1931)
- Karlo Taglijavini (1903—1982)
- Ekrem Čabej (1908—1980)
- Šaban Demiraj (1920—2014)
- Martin Camaj (1925—1992)
- Dževat Loši (1937)
- Halit Trnavci (1942)
- Robert Elsi (1950—2017)
- Kaplan Burović (1934)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Elsie 2010, str. 159
- ^ Schwandner-Sievers & Fischer 2002, str. 75
- ^ Stipčević 1977, str. 73
- ^ Baldi 1983, str. 87–88
- ^ Shetuni 2014, str. 26
- ^ Sretenović, Mirjana (17. 1. 2023). „Vek albanologije u Beogradu”. Politika. Pristupljeno 21. 1. 2023.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Shetuni, Spiro J. (2014). Albanian Traditional Music: An Introduction, with Sheet Music and Lyrics for 48 Songs. McFarland. str. 17. ISBN 978-0-7864-8630-4.
- Baldi, Philip (1983). An Introduction to the Indo-European Languages. SIU Press. str. 87—88. ISBN 978-0-8093-1091-3.
- Stipčević, Aleksandar (1977). The Illyrians: history and culture. Noyes Press. str. 73. ISBN 978-0-8155-5052-5.
- Schwandner-Sievers, Stephanie; Fischer, Bernd Jürgen (2002). Albanian Identities: Myth and History. Indiana University Press. str. 75. ISBN 978-0-253-34189-1.
- Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Albania. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7380-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
