Albert Pajk

Albert Pajk
Albert Pajk
Lični podaci
Datum rođenja	(1809-12-29)29. decembar 1809.
Mesto rođenja	Boston, Masačusets, SAD
Datum smrti	2. april 1891.(1891-04-02) (81 god.)
Mesto smrti	Vašington, SAD

Albert Pajk (engl. Albert Pike; Boston, 29. decembar 1809 — Vašington, 2. april 1891) bio je advokat, pisac, oficir Konfederativnih Američkih Država u Američkom građanskom ratu, i mason. Pajk je jedini oficir i vojnik Konfederativnih Američkih Država kome je podignuta statua u glavnom gradu SAD Vašingtonu.

Biografija

Albert Pajk je rođen u Bostonu, država Masačusets, kao sin Bena Pajka i majke Sare Endruz.

Prijemni ispit za Univerzitet Harvard je položio avgusta 1825. godine, koji je napustio zbog nemogućnosti da plati školarinu za prve dve godine studiranja. Tada je otpočeo program samoobrazovanja.

Vojna karijera

Na samom početku Meksičko-američkog rata, Pajk se dobrovoljno prijavio u američku konjicu, a posebno se istakao u bici kod Buena Viste. Posle rata, Pajk se vratio svom pređašnjem advokatskom poslu, i rad nastavio u Nju Orleansu. U tom periodu napisao je knjugu Maksime rimskog zakona i neki od starog francuskog zakona, kao što je izložio i primenjuju u učenju i sudsku praksu.

U Arkanzas je došao 1857. godine. Tu je takođe tražio posao advokata. Ostao je u saradnji sa Pokretom neznalica.

Pre građanskog rata je bio čvrsto protiv secesije, ali kada je počeo rat, on je ipak bio na strani Konfederacije. Brzo je napredovao u službi ove države, i izabran je za izaslanika Konfederacije kod Indijanaca.

Kao istaknuti činovnik Konfederacije, Albert Pajk je proizveden u brigadnog generala vojske Konfederacije, 22. novembra 1861. godine. On je počeo da obučava tri konjička puka vojske Konfederacije koji su bili sačinjeni od „civilizovanih“ Indijanaca. Pod njegovom komandom vojska Konfederacije je odnela pobedu nad snagama Severa (SAD) u bici kod Pea Ridža, ali je bio poražen u kontraofanzivi. Nakon bitke kod Pea Ridža, Pajk je bio optužen da je izdao naređenje za skalpiranje vojnika u toku bitke. General-major Tomas S. Hindman je optužio Pajka za lošu raspodelu novca i materijalnih resursa. Iako su obe optužbe su odbačene zbog nedostatka dokaza, Pajk je poslao ostavku na mesto zapovednika u vojsci Konfederacije, 12. jula, a zatim pobegao u brda u Arkanzasu, gde je pokušao da se sakrije od hapšenja. Međutim, uhapšen je 3. novembra, pod optužbama za veleizdaju i dezertiranje. Kratko je bio zatočen u Teksasu, da bi zatim prihvatili njegovu ostavku i pustili ga na slobodu 11. novembra.

Masonerija

Statua Alberta Pajka u Vašingtonu

Albert Pajk se najpre pridružio Nezavisnom redu neparnih saradnika, 1840. godine. Zatim se pridružio masonskoj loži, gde je postao izuzetno aktivan u radu te organizacije, sve do 1859. godine, kada je izabran za Suverenog Velikog komandira Škotskog reda. Na tom mestu se nalazio pune trideset i dve godine, i sve vreme je posvetio širenju svog reda.

Svoju knjigu Moral i dogma starih i priznatih škotskog obreda slobodnog zidarstva (poznatiju kao Moral i dogma) objavio je 1871. godine, od kada je urađenu više izdanja.

Pajk i dalje važi za najuticajnijeg i najpoznatijeg masona svih vremena, naročito u SAD.

Pajkov rad u masoneriji je godinama bio pod lupom teoretičara zavere. Tako je, na primer, pronađeno jedno pismo Alberta Pajka upućeno italijanskom rodoljubu i revolucionaru Đuzepeu Maciniju, u kojem je napisao:

„ Dragi brate Macini,

da bismo zavladali svetom moramo da izazovemo tri svetska rata. Treći mora biti protiv muslimana. A potom ćemo izazvati veliku ekonomsku krizu, pa glad. To su preduslovi za uvođenje svetske diktature.

”

Mnogi to povezuju sa događajima vezanim za Arapsko proleće, i rušenje režima u Tunisu, Egiptu, Libiji, Bahreinu, Jemenu, Alžiru, Iraku, Jordanu, Maroku i Siriji.