Aleksandar Deroko

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Deroko.

Aleksandar Deroko
Deroko na poštanskoj marki Srbije, izdate 2019.
Lični podaci
Datum rođenja	(1894-09-16)16. septembar 1894.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti	30. novembar 1988.(1988-11-30) (94 god.)
Mesto smrti	Beograd, SFR Jugoslavija

Aleksandar Deroko (Beograd, 4/16. septembar 1894 — Beograd, 30. novembar 1988) bio je srpski arhitekta, umetnik, pilot, pisac i akademik.

Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni. Autor je mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao. Bio je višegodišnji profesor Beogradskog univerziteta, a član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine.

Biografija

Potiče iz italijanske porodice Deroko, koja je živela u Veneciji. Pradeda Marko Deroko naselio se u Dubrovniku. A deda Jovan se preselio iz Dubrovnika u Beograd, gde je radio kao nastavnik "načertanija" u Kutlikovoj Umetničkoj školi. Iz braka sa polu Srpkinjom-polu Nemicom, Katarinom imao je sina Evžena. Aleksandrovi roditelji bili su, otac Evgenije - Evžen Deroko inženjer, visoki činovnik na železnici i majka Angelina (Anđa) rođ. Mihajlović, rodom iz banatskog sela Mokrina. Evžen Deroko bio je pionir srpske filatelije. U Beogradu je Aleksandar maturirao i upisao Tehnički fakultet. Početak Prvog svetskog rata ga je dočekao na studijama. U ratu je učestvovao kao jedan od 1300 kaplara sa činom narednika.

Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu (dva semestra proveo i na Fakultetu za arhitekturu i građevinu Češkog tehničkog univerziteta u Pragu), Brnu i Beogradu gde je diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde se druži sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima koji su tada živeli u Parizu. Njegov brat od strica je bio četnički kapetan Jovan Deroko, koji je poginuo prilikom opsade Kraljeva 1941. godine.

Opisivan je kao renesansni čovek.

Arhitektura

Vila u Lackovićevoj

Sa Bogdanom Nestorovićem je 1926. napravio projekat Hrama Svetog Save sa kojim je pobedio na konkursu. Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja 1974. godine.

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Deroko je bio redovni profesor na predmetu Savremena arhitektura. Amfiteatar je bio premali da primi sve studente, i uopšte sve zainteresovane. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici.

Na svojim putovanjima u više navrata (1954, 1956. i 1965) boravio je na Svetoj gori, o čijoj je arhitekturi i životu ostavio dragocene podatke.

Njemu u čast opština Stari grad je ustanovila bijenalnu nagradu „Aleksandar Deroko” 2021. godine za stvaraoce u arhitekturi i urbanizmu. Podignut mu je spomenik 2022. godine na Topličinom vencu, a 2023. godine spomenik u Smederevu.

Druge oblasti

Aleksandar Deroko je bio jedan od prvih svestranih sportista u Srbiji. Na plivačkom takmičenju u organizaciji Srpskog olimpijskog kluba 1911, osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 m nizvodno slobodnim stilom. Istovremeno se bavio i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Sa modelima svoje konstrukcije učestvovao u takmičenjima koja su 1910-12 organizovali prvi mladi modelari u Srbiji. Ta ljubav prema jedrilicama i vazduhoplovstvu ga je odvela da se kao đak dobrovoljac prijavi u vojsku, gde na Solunskom frontu, kao jedan od 1300 kaplara postaje i jedan od prvih srpskih ratnih pilota.

Aleksandar Deroko se takođe bavio ilustracijom, mahom u vidu crteža privatnih čestitki koje odaju vedru i šaljivu stranu ličnosti jednog od ključnih protagonista naše istorije arhitekture 20. veka. Ilustracije njegovih ličnih “poštanskih karti”, stvorene u periodima kada popušta pedantna i zamorna projektantska aktivnost, prikazuju živu beogradsku atmosferu, druželjubivost, erotičnost, rečju - slobodoumlje novog obrazovanog građanstva. Na razigranim skicuoznim crtežima šaljivo su prikazani i narodni običaji prilikom tradicionalnih svetkovina. Ponegde oni dobijaju notu ekspresivnosti, na granici karikaturalnog, ali uvek prepoznatljivog stila. Njegova naklonost ka nacionalnom i tradiciji ogleda se kroz diskretno provlačenje ornamenata - zastavica iz rukopisnih knjiga.

Nagrade i priznanja

Spomenik Aleksandru Deroku

• Albanska spomenica, 1915-1918.
• Sedmojulska nagrada, 1965.
• Orden rada sa crvenom zastavom, 1965.
• Orden Republike sa zlatnim vencem, 1978.
• Médaille du mérite
• Oktobarska nagrada Beograda, 1988.

Dela

Plan Filozofskog fakulteta u Beogradu, zajedno sa Petrom Anagnostijem

Skica za grobnicu Jovana Dučića, 1960.

Arhitektonska

• Hram svetog Save u Beogradu, sa Bogdanom Nestorovićem
• Bogoslovski internat u Beogradu tzv. Bogoslovija, zajedno sa Petrom Anagnostijem
• Spomenik kosovskim Junacima na Kosovu polju
• Konak u manastiru Žiči
• Eparhijski konak u Nišu, zajedno sa Petrom Anagnostijem
• Hram Preobraženja Gospodnjeg u Novom Sarajevu
• Kapela Vidovdanskih junaka u kojoj je sahranjen Gavrilo Princip
• Mnoge crkve
• Kuća pukovnika Elezovića u Beogradu
• Kuća Nikolajevića sa apotekom
• Kuća u Sremskim Karlovcima na adresi Karlovačkih đaka 72

Pisana

• „Narodno neimarstvo“ - I tom 1939, II tom 1940.
• Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Beograd: Prosveta. 
• Deroko, Aleksandar; Radojčić, Svetozar (1950). „Otkopavanje Caričina grada 1947 godine” (PDF). Starinar. 1: 119—142. 
• Deroko, Aleksandar; Radojčić, Svetozar (1950). „Vizantiske starine u Jablanici i Pustoj Reci” (PDF). Starinar. 1: 175—181. 
• Deroko, Aleksandar (1953). Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji. Beograd: Naučna knjiga. 
  • Deroko, Aleksandar (1962) [1953]. Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji (2. izd.). Beograd: Naučna knjiga. 
  • Deroko, Aleksandar (1985) [1953]. Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjevekovnoj Srbiji (PDF) (3. izd.). Beograd: Turistička štampa. 
• „Rimski spomenici u Đerdapu“ 1959.
• Deroko, Aleksandar (1962). Arhitektura starog veka. Beograd: Naučna knjiga. 
• Deroko, Aleksandar (1964). Srednjovekovni gradovi na Dunavu. Beograd: Turistička štampa. 
  • Deroko, Aleksandar (1964). Medieval castles on the Danube. Belgrade: Turistička štampa. 
• „Sveta gora“ 1967.
• „Atos“ 1967.
• „A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom“ 1983.
• „Mangupluci oko Kalemegdana“ 1987.

Vidi još

• Spomenik Aleksandru Deroku

Literatura

• Aleksandar Deroko, „Sveta gora“, Beograd (biografski deo)
• Marija Ristic, Aleksandar Deroko u: Zlatno pero Beograda, Beograd: ULUPUDS, 2017.

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU
• Sto dvadeset pet godina od rođenja Aleksandra Deroka („Politika”, 25. novembar 2019)
• Izložba likovnih dela Aleksandra Deroka: Renesansni vidici arhitekte i pilota („Večernje novosti”, 4. jul 2020)
• Tako je govorio Aleksandar Deroko: Ono štošta što sam iz pravoga života izbliza video (RTS, OKO, 2023)