Aleksandar Deroko

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aleksandar Deroko
Deroko ap.jpg
Aleksandar Deroko
Datum rođenja(1894-09-16)16. septembar 1894.
Mesto rođenjaBeograd
 Kraljevina Srbija
Datum smrti30. novembar 1988.(1988-11-30) (94 god.)
Mesto smrtiBeograd
 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

Aleksandar Deroko (4/16. septembar 189430. novembar 1988) bio je srpski arhitekta i pisac mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao. Bio je višegodišnji profesor Beogradskog univerziteta, a član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine.

Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni.

Biografija[uredi]

Njegov otac bio je Evžen Deroko. U Beogradu je maturirao i upisao Tehnički fakultet. Početak Prvog svetskog rata ga je dočekao na studijama. U ratu je učestvovao kao jedan od 1300 kaplara sa činom narednika.

Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu (dva semestra proveo i na Fakultetu za arhitekturu i građevinu Češkog tehničkog univerziteta u Pragu[1]), Brnu i Beogradu gde je diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde se druži sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima koji su tada živeli u Parizu[2].

Arhitektura[uredi]

Vila u Lackovićevoj

Sa Bogdanom Nestorovićem je 1926. napravio projekat Hrama svetog Save sa kojim je pobedio na konkursu; izgradnja tog hrama se danas privodi kraju. Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filosofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja 1974. godine.

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Deroko je bio redovan profesor na predmetu Savremena arhitektura. Amfiteatar je bio premali da primi sve studente, i uopšte sve zainteresovane[2]. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici.

Na svojim putovanjima u više navrata (1954, 1956. i 1965) boravio je na Svetoj gori, o čijoj je arhitekturi i životu ostavio dragocene podatke[2].

Druge oblasti[uredi]

Aleksandar Deroko je bio jedan od prvih svestranih sportista u Srbiji. Na plivačkom takmičenju u organizaciji Srpskog olimpijskog kluba 1911, osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 m nizvodno slobodnim stilom. Istovremeno se bavio i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Sa modelima svoje konstrukcije učestvovao u takmičenjima koja su 1910-12 organizovali prvi mladi modelari u Srbiji. Ta ljubav prema jedrilicama i vazduhoplovstvu ga je odvela da se kao đak dobrovoljac prijavi u vojsku, gde na Solunskom frontu, kao jedan od 1300 kaplara postaje i jedan od prvih srpskih ratnih pilota.

Dela[uredi]

Plan Filozofskog fakulteta u Beogradu, zajedno sa Petrom Anagnosti

Arhitektonska[uredi]

Pisana[uredi]

  • „Narodno neimarstvo“ - I tom 1939, II tom 1940.
  • „Srednjovekovni gradovi u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori“ 1950.
  • „Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjovekovnoj Srbiji“ 1953.
  • „Rimski spomenici u Đerdapu“ 1959.
  • „Arhitektura starog veka“ 1962.
  • „Medieval Castles on the Danube“ („Srednjovekovni gradovi na Dunavu“) 1964.
  • „Sveta gora“ 1967.
  • „Atos“ 1967.
  • „A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom“ 1983.
  • „Mangupluci oko Kalemegdana“ 1987.

Nagrade i priznanja[uredi]

  • Albanska spomenica, 1915-1918.
  • Sedmojulska nagrada, 1965.
  • Orden rada sa crvenom zastavom, 1965.
  • Orden Republike sa zlatnim vencem, 1978.
  • Médaille du mérite
  • Oktobarska nagrada Beograda, 1988.

Reference[uredi]

  1. ^ Katalog izložbe Češko-srpske veze u arhitekturi Beograda 1863-1941, mart 2014
  2. 2,0 2,1 2,2 Aleksandar Deroko, „Sveta gora“, Beograd (biografski deo)

Literatura[uredi]

  • Aleksandar Deroko, „Sveta gora“, Beograd (biografski deo)

Spoljašnje veze[uredi]