Aleksandar Solovjev

Aleksandar Solovjev
Aleksandar Solovjev, vizantolog i slavista
Lični podaci
Datum rođenja	(1890-09-18)18. septembar 1890.
Mesto rođenja	Kališ, Ruska Imperija
Datum smrti	15. januar 1971.(1971-01-15) (80 god.)
Mesto smrti	Ženeva, Švajcarska
Obrazovanje	Univerzitet u Varšavi

Aleksandar Vasiljevič Solovjev (rus. Александр Васильевич Соловьёв; Kališ, 18. septembar 1890 — Ženeva, 15. januar 1971) je bio slavista, istraživač Dušanovog zakonodavstva, bogumila, heraldike, numizmatike, arheologije, prevodilac sa ruskog i francuskog jezika, profesor istorije slovenskog i vizantijskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i u Sarajevu.

Biografija

Otac Vasilij Fjodorovič Solovjev bio je sudija apelacionog suda u Varšavi, gde je Aleksandar proveo detinjstvo i stekao osnovno i srednje obrazovanje. 1912. diplomirao je pravne nauke na Univerzitetu u Varšavi, 1914. je postao docent. Potom odlazi u Moskvu za asistenta. 1915. završio je Istorijsko-filološki fakultet. Pripremao je i doktorsku disertaciju o ekstradiciji kriminalaca između Poljske i Rusije, koju nije stigao da odbrani i koja je izgubljena.

Posle Oktobarske revolucije prihvatio je poziv Teodora Taranovskog da dođe u Beograd. Tu je predavao na Pravnom fakultetu. Počeo je da sprema novu doktorsku disertaciju o zakonodavstvu cara Stefana Dušana i odbranio je 1928. Na fakultetu je predavao Istoriju srednjovekovnog srpskog prava. 1930. izabran je za vanrednog, a 1935. za redovnog profesora univerziteta, ali je čekao do 1937. da izbor bude potvrđen.

Godine 1925. oženio se Natalijom Rajevskom, koja je takođe bila ruska emigrantkinja. Dobili su najpre jednu ćerku koja je umrla kao beba i sahranjena na Novom groblju u Beogradu, a 1933. su dobili i sina Aleksandra. Bili su sprijateljeni sa profesorom Georgijem Ostrogorskim, sa kojim su živeli u istoj ulici.

Posle Drugog svetskog rata kao nepodoban nije smeo više da predaje na Beogradskom univerzitetu. Pozvali su ga na Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, gde je izabran za dekana. Uhapšen je 1949. posle rezolucije Informbiroa, pod sumnjom da je od delegacije pravnika iz Bugarske primio tekst ove rezolucije. Uhapšena je i njegova supruga Natalija. Istraga je u Sarajevu trajala šest meseci. Potom je oteran u zatvor u Sremsku Mitrovicu gde je proveo skoro godinu dana bez suđenja. Njegova supruga je posle šest meseci istrage puštena na slobodu usled nedostatka dokaza, a za to vreme njihov maloletni sin Aleksandar bio je sam. Solovjev je 1951. godine osuđen na 18 meseci zatvora, koliko je već bio izdržao. Prilikom suđenja pozvao se na oficirsku reč oficira koji ga je saslušavao i kome je priznao da je primio tekst rezolucije, ali da ga je odmah i uništio zbog mogućih problema.

Posle tog suđenja dobio je rok od šest meseci da napusti zemlju. Otišao je sa porodicom u Ženevu. Nakon mnogo komplikacija 1955. godine biva izabran za profesora slovenskih jezika i ruske literature na Univerzitetu u Ženevi. 1961. godine nasleđuje prof. Karcevskog na katedri za slovensku književnost i postaje profesor honoris causa.

1960—1962. u Lozani objavljuje francuske prevode sabranih dela Dostojevskog i Tolstoja.

Bavio se heraldikom i 1967. bio je primljen u međunarodnu akademiju za heraldiku (Académie internationale d'héraldique). Bio je jedan od najznačajnijih poznavalaca heraldike Južnih Slovena. Objavljivao je radove o vizantijskoj i slovenskoj heraldici, ilirskim grbovnicima i poreklu srpskog grba.

Umro je 15. januara 1971. u Ženevi, gde je i sahranjen.

Sin Aleksandar Aleksandrovič Solovjev radio je u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

Izabrana bibliografija

• Solovjev, Aleksandar V. (1926). Odabrani spomenici srpskog prava (od XII do XV veka). Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece Kona. 
• Zakonodavstvo Stefana Dušana, cara Srba i Grka (Beograd, 1928)
• Dušanov zakonik g. 1349. i 1354. (Beograd, 1929)
• Le patriciat de Raguse au XVe siècle (Dubrovnik, 1931)
• Zemlje Južnih Slovena i njihovi grbovi u španskom putopisu XIV veka (Novi Sad, 1933)
• Les emblèmes héraldiques de Byzance et les Slaves (Prag, 1935)
• Solovjev, Aleksandar; Mošin, Vladimir (1936). Grčke povelje srpskih vladara. Beograd: Srpska kraljevska akademija. 
• Predavanja iz istorije slovenskih prava (Beograd, 1939)
• Pravni položaj srpskog seljaka i zanatlije u Srednjem veku (Beograd, 1943)
• Solovьёv, Aleksandr V. (1947). „Velikaя, Malaя i Belaя Rusь” (PDF). Voprosы istorii. 7: 24—38. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 08. 2021. g. Pristupljeno 26. 05. 2021. 
• Vjersko učenje bosanske crkve (Zagreb, 1948)
• Solovьev, Aleksandr V. (1949). „Vizantiйskoe imя Rossii”. Vizantiйskiй vremennik. 12 (37): 134—155. 
• Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku (Sarajevo, 1954)
• Soloviev, Alexandre V. (1957). Le nom byzantin de la Russie. The Hague: Mouton. 
• Istorija srpskog grba (Melburn, 1958)
• Soloviev, Alexandre V. (1959). „Weiß-, Schwarz- und Rotreußen: Versuch einer historisch-politischen Analyse”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 7: 1—33. 
• Der Einfluss des Byzantinischen Rechts auf die Völker Osteuropas (Vajmar, 1959)
• По поводу Рижского списка слова о погибели Рускыя земли (Moskva, 1960)
• Les armoriaux illyriens et la famille Ohmuchievich (Bern, 1968)
• Чайковский и его музыка (Njujork, 1971)
• Zakonik cara Stefana Dušana 1349. i 1354. godine (Beograd, 1980)

Izvori

• Aleksandar Solovjev: Istorija srpskog grba i drugi heraldički radovi, Beograd : Pravni fakultet Univerziteta : Dosije : BMG, (2000). str. 378-390.
• TV emisija iz serijala „Zaboravljeni umovi Srbije“ - Aleksandar Solovjev, emitovana 11. marta 2007. na 2. programu RTS u 21 sat

Spoljašnje veze

• Istorijska biblioteka: Aleksandar Solovjev
• Velikan srpske heraldike, pristupljeno 11. septembra 2016.