Aleksandar Trifunović (košarkaš)
| Aleksandar Trifunović | |||
|---|---|---|---|
 Aleksandar Trifunović | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Aleksandar Trifunović | ||
| Datum rođenja | 30. maj 1967. | ||
| Mesto rođenja | Beograd, SFRJ | ||
| Državljanstvo | Srbija | ||
| Deca | Uroš Trifunović | ||
| Informacije o karijeri | |||
| Pro karijera |
1986—2001 (igračka) 2002— (trenerska) | ||
| Pozicija | trener | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 1986—1988 1988—1991 1991—1997 1997—1998 1998—2000 2000—2001 |
Crvena zvezda Zadar Crvena zvezda Frajburg Šlonsk Vroclav Beopetrol | ||
| Trenerska karijera | |||
| 2002—2003 2003—2004 2004—2005 2006—2008 2008—2009 2009 2009—2010 2010—2011 2011—2012 2013—2015 2016—2017 2017—2018 2019 2020—2021 2022 |
Crvena zvezda Crvena zvezda (asistent) Crvena zvezda Lijetuvos ritas Panionios Spartak Sankt Peterburg Crvena zvezda Lijetuvos ritas Žalgiris Astana Ješilgiresun Karšijaka Igokea Himki (asistent) Dinamo Bukurešt | ||
Aleksandar Trifunović (Beograd 30. maj 1967) je bivši srpski košarkaš, a sadašnji košarkaški trener.[1] Njegov sin Uroš takođe je košarkaš.
Igračka karijera[uredi | uredi izvor]
Trifunović je košarkom počeo da se bavi u Crvenoj zvezdi, a nastavio je u Zadru. U Zvezdu se vratio 1991. i sa njom je osvojio prvenstva 1992/93. i 1993/94. U sezoni u kojoj je osvojena prva od dve titule upisao je 486 poena na 41 utakmici, treći strelac iza Neše Ilića i Saše Obradovića. Posebno će ostati upamćena njegova trojka protiv Partizana u poslednjim sekundama utakmica sa više od pola terena.[2] Karijeru je kasnije nastavio u nemačkom Friburgu i poljskom Slasku, a okončao ju je 2001. u Beopetrolu.
Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]
Trifunović je počeo svoju trenersku karijeru 2002. godini u Crvenoj zvezdi na mestu prvog trenera, pošto je Zmago Sagadin iz administrativnih razloga morao da bude pomoćnik Trifunoviću. Sagadin je 2003. postao prvi trener Crvene zvezde, a Trifunović je ponovo postao prvi trener posle Sagadinove ostavke u decembru 2004.[3]
Pravu priliku da bude glavni trener Trifunović je dobio u litvanskom klubu Lijetuvos ritasu, koji je vodio od 2006. do 2008. Sa Lijetvusom je osvojio Baltičku ligu 2007, stigao do finala ULEB kupa 2007. i ušao među 16 najboljih timova u Evroligi u sezoni 2007/08.
U avgustu 2008. postao je trener Panioniosa.[4] Nakon završene sezone u Grčkoj u kojoj je sa Panioniosom osvojio 6. mesto, Trifunović je postao trener Spartaka iz Sankt Peterburga.[5] Ipak posle mešanja ljudi iz uprave kluba u njegov rad, napustio je klub.[6] Međutim, vrlo brzo biva angažovan u klubu gde je i ponikao u Crvenoj zvezdi.[7]
U oktobru 2010. je ponovo postao trener Lijetuvos ritasa.[8] Uspeo je s timom da stigne do TOP 16 faze Evrolige, ali nakon ispadanja pre finala sa fajnal fora Baltičke lige dobio je otkaz.[9] Krajem oktobra 2011. godine je, na iznenađenje mnogih, postao trener Žalgirisa glavnog rivala njegovog bivšeg tima Lijetuvos ritasa.[10] Imao je sjajnu sezonu sa Žalgirisom, osvojivši Litvansku ligu, Baltičku ligu i litvanski kup.[11] Na kraju sezone je napustio klub.
U decembru 2013. je postao trener kazahstanske Astane.[12] Napustio je klub u februaru 2015. nakon nekoliko slabih rezultata.[13] U februaru 2016. je preuzeo turskog prvoligaša Ješilgiresun.[14] Nakon što je uspeo da ih spasi od ispadanja, klub je produžio ugovor sa njim u avgustu 2016. godine.[15] U sezoni 2017/18. je vodio Karšijaku.[16]
U junu 2019. je postavljen za trenera Igokee.[17] Tri meseca kasnije je doživeo moždani udar.[18] Zbog toga je na početku sezone Igokeu vodio njegov pomoćnik Marko Barać, da bi 30. oktobra 2019. funkciju trenera preuzeo Dragan Bajić.[19] Trifunović je u decembru 2020. počeo da radi u Himkiju, kao asistent u stručnom štabu prvog trenera Rimasa Kurtinaitisa.[20]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Na dan 30.5.1967.: Rođen Aleksandar Trifunović, srpski košarkaš...”. www.nadanasnjidan.net. Pristupljeno 2024-01-29.
- ^ „Oni su stvarali košarkašku sekciju: Aleksandar Trifunović Trifa”. redstarbelgrade.info. 30. 7. 2013. Pristupljeno 19. 8. 2014.
- ^ „Aleksandar Trifunović novi trener Crvene zvezde”. beoexcell.net. 25. 11. 2004. Pristupljeno 17. 2. 2014.
- ^ „Aleksandar Trifunović u Panioniosu”. b92.net. 20. 6. 2008. Pristupljeno 17. 2. 2014.
- ^ „Aleksandar Trifunović na klupi Spartaka”. sportal.rs. 21. 7. 2009. Arhivirano iz originala 23. 02. 2014. g. Pristupljeno 25. 3. 2016.
- ^ „Trifunović napustio Spartak”. vesti-online.com. 10. 11. 2009. Pristupljeno 17. 2. 2014.
- ^ „Aleksandar Trifunović novi trener Zvezde”. sportal.rs. 26. 12. 2009. Arhivirano iz originala 23. 02. 2014. g. Pristupljeno 25. 3. 2016.
- ^ „Trifa preuzeo Lijetuvos”. novosti.rs. 11. 10. 2010. Pristupljeno 17. 2. 2014.
- ^ „Rastali se Trifunović i Lijetuvos ritas”. novosti.rs. 11. 4. 2011. Pristupljeno 17. 2. 2014.
- ^ „Aleksandar Trifunović novi trener Žalgirisa”. sport.blic.rs. 31. 10. 2011. Pristupljeno 17. 2. 2014.
- ^ „Trifunović vlada Litvanijom”. novosti.rs. 14. 5. 2012. Pristupljeno 17. 2. 2014.
- ^ „Trifunović preuzeo Astanu”. novosti.rs. 5. 12. 2013. Pristupljeno 17. 2. 2014.
- ^ „Trifa bez posla”. mondo.rs. 2. 2. 2015. Pristupljeno 3. 2. 2015.
- ^ „Trifunović "gasi požar" na Crnom moru”. mondo.rs. 9. 2. 2016. Pristupljeno 12. 8. 2016.
- ^ „Trifunović ostaje u Turskoj”. mondo.rs. 11. 8. 2016. Pristupljeno 12. 8. 2016.
- ^ „Trifunović preuzeo Karšijaku”. sportske.net. 20. 6. 2017. Pristupljeno 12. 1. 2021.
- ^ „Aleksandar Trifunović novi trener Igokee”. novosti.rs. 11. 6. 2019. Pristupljeno 12. 1. 2021.
- ^ „Trener Igokee Aleksandar Trifunović imao blaži moždani udar”. zurnal.rs. 16. 9. 2019. Pristupljeno 12. 1. 2021.
- ^ „Bajić ponovo na klupi Igokee, potpisao i Majk Grin”. aba-liga.com. 30. 10. 2019. Pristupljeno 12. 1. 2021.
- ^ „Veliki povrata - Aca Trifunović u Evroligi!”. sportske.net. 13. 12. 2020. Pristupljeno 12. 1. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
