Aleksandar Đ. Karađorđević

Aleksandar Karađorđević
Knez Aleksandar Karađorđević u generalskoj uniformi. Rad Uroša Kneževića 1852. (Narodni muzej, Beograd)
Lični podaci
Datum rođenja	(1806-10-11)11. oktobar 1806.
Mesto rođenja	Topola, Srbija
Datum smrti	3. maj 1885.(1885-05-03) (78 god.)
Mesto smrti	Temišvar, Austrougarska
Supružnik	Persida Karađorđević
Potomstvo	10, među kojima i: Poleksija Kleopatra Petar I Đorđe Arsen
Roditelji	Karađorđe Jelena Petrović
Dinastija	Karađorđevići
Knez Srbije
Period	14. septembar 1842. — 23. decembar 1858.
Prethodnik	Mihailo Obrenović
Naslednik	Miloš Obrenović
Čin	general
Potpis
Monogram kneza Aleksandara Karađorđevića Grb kneževskog doma Karađorđević

Aleksandar Karađorđević (Topola, 11. oktobar 1806 — Temišvar, 3. maj 1885), u starim izvorima Georgijevič Černi, bio je vladajući knez Srbije od 1842. do 1858. godine i mlađi sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa. Jedini je knez Srbije koji je došao iz dinastije Karađorđević.

Posle propasti Prvog srpskog ustanka, Aleksandar je sa ocem napustio Srbiju i vratio se u nju 1839. postavši ađutant kneza Mihaila Obrenovića. Na presto su ga doveli ustavobranitelji posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića. Njegovu vladavinu je obeležio uticaj ustavobranitelja, po čemu se ceo period naziva režim ustavobranitelja. U ovom periodu pokrenute su ozbiljne reforme u Srbiji i modernizacija zemlje.

Biografija

Najmlađi sin Karađorđa i Jelene, Aleksandar, rođen je u Topoli 11. oktobra 1806. (po novom kalendaru). Školovao se u Hotinu u Besarabiji (Rusija), pod pokroviteljstvom ruskog cara. Oženio se 1830. godine Persidom, ćerkom vojvode Jevrema Nenadovića i Jovanke Milovanović. Imali su desetoro dece: ćerke Poleksiju, Kleopatru, Jelenu i Jelisavetu, i sinove Aleksija, Svetozara, Andreja (sva trojica umrli kao deca), Petra I, Arsena i Đorđa.

Krajem 1839. posle sultanskog fermana o potvrdi kneževskog dostojanstva Kneza Mihaila Obrenovića, porodica Karađorđević vratila se u Srbiju. Aleksandar je stupio u službu pri Glavnom štabu srpske vojske, a potom je unapređen u čin poručnika i postavljen za ađutanta kneza Mihaila.

Posle političkih sukoba izazvanih nepoštovanjem takozvanog „Turskog ustava“ iz 1838. i abdikacije Miloša, a zatim i Mihaila Obrenovića, na narodnoj skupštini održanoj na Vračaru, 14. septembra 1842, Aleksandar Karađorđević izabran je za kneza Srbije. Nakon priznavanja kneževske titule od strane Rusije i Turske, knez Aleksandar se okrenuo reformama i uvođenju novih ustanova, kako bi se ubrzao razvoj srpske države. Donet je kodeks građanskog prava, uvedena stajaća vojska, osnovana topolivnica u Kragujevcu (1853. g), unapređene su postojeće i osnovane nove škole, Narodna biblioteka i Narodni muzej. Donet je Građanski zakonik 1844. godine.

Njegov bratanac Đorđe, sin starijeg brata Alekse, jedno vreme je služio kod njega kao ađutant.

U Mađarskoj revoluciji 1848. u Vojvodini, učestvuju i čete dobrovoljaca iz Srbije pod komandom Stevana Knićanina, koje je kao pomoć Srbima u njihovoj borbi za autonomiju poslao knez Aleksandar Karađorđević. Kao nastavak nacionalno-političkog pokreta iz 1848, razvila se panslavistička ideja o Jugoslovenskoj kraljevini, koja je uz „Načertanije“ Ilije Garašanina, četiri godine ranije napisan srpski politički program, uticala da osnov srpske spoljne politike postane svest o misiji oslobađanja svih južnoslovenskih naroda od austrijske i turske vlasti.

Tokom njegove vladavine su u kneževini Srbiji 12. februara (31. januara) 1851. uvedena stalna porodična prezimena, po uzoru na ime najstarijeg člana porodice.

U unutrašnjoj politici, knez Aleksandar dolazi u sukob sa članovima Državnog saveta, što kulminira sazivanjem Svetoandrejske narodne skupštine u decembru 1858, koja je iznudila njegovu abdikaciju.

Tokom njegove vladavine je oko godinu dana pre maja 1853. Đorđe Maletić sastavio himnu Kneževine Srbije. Ona je postala zvanična himna oko maja 1853, a tekst je objavljen 15. (3) septembra 1853. u zvaničnim Srpskim novinama.

Posle silaska sa kneževskog trona, knez Aleksandar se povukao na svoje imanje u blizini Temišvara (današnja Rumunija). Njegov miran život poremetila je optužba da je za zaverenike u atentatu na Kneza Mihaila obezbedio novac i oružje. Osuda za delo koje nije učinio duboko ga je povredila. Dinastičke borbe su se još više rasplamsale, i knez Aleksandar tek tada uzima aktivno učešće u njima. U svojim izjavama gnušao se pomisli na nedelo koje su mu pripisivali protivnici, boreći se svom snagom da na srpski presto ponovo dođe jedan Karađorđević. Sud u Kneževini Srbiji ga je u odsustvu 27. (15) jula 1868. osudio na 20 godina zatvora zbog učešća u atentatu na kneza Mihaila.

Knez Aleksandar Karađorđević umro je u Temišvaru, 3. maja 1885. godine (po novom kalendaru), a sahranjen je u Beču gde mu je grob oskrnavljen a lobanja ukradena 1911. godine. Lobanja je uskoro pronađena na groblju u jednom žbunu, a posmrtni ostaci Aleksandra i žene mu Perside su preneseni 22. decembra 1911. (po julijanskom kalendaru) u zadužbinu Kralja Petra I na Oplencu.

Nije bio zadovoljan svojim sinovima Petrom i Arsenom, pa ih je pre smrti u testamentu obojicu isključio iz nasledstva, i skoro sve je ostavio srednjem preživelom sinu Đorđu. Đorđe je pre svoje smrti nasleđenu imovinu ostavio Arsenu. Ovaj podatak je oko 1970. u arhivama svog oca Arsena pronašao knez Pavle. Na osnovu dokumenata iz arhive je zaključio da je Đorđe "izgleda bio najsposobniji od njih trojice".

Odlikovan je visokim otomanskim odlikovanjima, Ordenom dostojanstva za ratne zasluge i Velikim ordenom slave, kao i maršalskim znakom, portretom padišaha i Nišan imtijaz (Znak dostojanstva) prvog stepena.

U Brestovačkoj banji se nalazi dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića.

Porodično stablo

Preci Aleksandra Karađorđevića
4. Petar Jovanović 2. Karađorđe 10. Petar Živković 5. Marica Živković 1. Aleksandar Karađorđević 6. Nikola Jovanović 3. Jelena Jovanović 7. Bosiljka

Porodica

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Kneginja Persida		15. februar 1813.	29. mart 1873.

Deca

Sa desetoro bračne dece je drugi među srpskim vladarima i Karađorđevićima, a ukupno je na trećem mestu po broju dece pošto je Miloš Obrenović imao 16, od kojih 8 bračnih i 8 vanbračnih, dok je Nikola I Petrović Njegoš imao dvanaestoro bračne dece.

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Kneginja Poleksija		1. februar 1833.	4. decembar 1914.	Konstantin Nikolajević; Aleksandar Prešern
Kneginja Kleopatra		26. novembar 1835.	13. jul 1855.	Milan Petronijević
Knez Aleksije		23. mart 1836.	21. april 1841.	umro u detinjstvu
Knez Svetozar		1841.	17. mart 1847.	umro u detinjstvu
Kralj Petar I		29. jun 1844.	16. avgust 1921.	Kneginja Zorka
Kneginja Jelena		18. oktobar 1846.	26. jul 1867.	Đorđe Simić
Knez Andrija		15. septembar 1848.	12. jul 1864.	umro u mladosti
Kneginja Jelisaveta		27. februar 1850.	1. jun 1850.	umrla u detinjstvu
Knez Đorđe		10. januar 1857.	24. decembar 1888.	nije bio oženjen, umro u luci Gruž, Dubrovnik, na brodu kneza Nikole
Knez Arsen		16. april 1859.	19. oktobar 1938.	grofica Aurora Pavlovna Demidova

Galerija

• 
  Fotografija kneza Aleksandra Karađorđevića.
• 
  Fotografija Aleksandra i Perside Karađorđević
• 
  Državna topionica gvožđa i bakra Majdan-Pek (1849-1859) kojom su udareni temelji teške industrije u Srbiji i na Balkanu. Imala je savremenu opremu i mašine za to doba, visoku i nisku peć na ugalj za topljenje, a 1852. ugrađuje se i parna mašina. Ostaci stare topionice od 1989. predstavljaju kulturno dobro od velikog značaja.
• 
  Prvi savremen građanski zakonik iz 1844. godine, koji je sastavio Jovan Hadžić (na tom poslu je radio od 1837. godine) po austrijskom uzoru, četvrti po redu u Evropi (posle francuskog iz 1804, austrijskog iz 1811. i holandskog iz 1838.]]
• 
  Knez Aleksandar Karađorđević
• 
  Spomenik kneza Aleksandra Karađorđevića ispred Zgrade Okružnog načelstva u Gornjem Milanovcu u samom centru grada. Autor skulpture je vajar Nebojša Savović Nes
• 
  Stari konak u Beogradu je korišćen kao dvor i rezidencija kneza Aleksandra
• 
  Knežev dvorac u Brestovačkoj banji

Napomene

• Sadržaj sa sajta http://www.royalfamily.org'

Literatura

• Антић, Чедомир (2004). Велика Британија, Србија и Кримски рат 1853-1856 - неутралност као независност. Београд: Завод за уџбенике. str. 193. ISBN 978-86-17-12139-4. 
• Берић, Душан (2000). Српско питање и политика Аустругарске и Русије 1848 - 1878. Београд: Гутенбергова галаксија. str. 636. ISBN 978-86-7058-143-2. 
• Војводић, Михаило (2007). Изазови српске спољне политике: (1791-1918): огледи и расправе. Београд: Историјски институт. str. 416. ISBN 978-86-7743-063-4. 
• Ђорђевић, Димитрије (2017). Историја модерне Србије 1800 - 1918.. Београд: Завод за уџбенике. str. 477. ISBN 978-86-17-18636-2. 
• Ђорђевић, Димитрије (1995). Националне револуције балканских народа : 1804-1914. Београд: Службени лист СРЈ. str. 158. ISBN 86-355-0237-X. 
• Јакшић, Гргур; Страњаковић, Драгослав (1937). Србија од 1813 до 1858 године, Књ. 2 (Едиција Српски народ у деветнаестом веку). Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геце Кона А.Д.. str. 186. 
• Јанковић, Драгослав (1997). Рађање парламентарне демократије: политичке странке у Србије XIX века. Београд: Марго-арт и Правни факултет. str. 454. ISBN 86-80763-42-X. 
• Јовановић, Небојша (2010). Двор кнеза Александра Карађорђевића (1842 -1858). Београд: Лагуна. str. 424. ISBN 978-86-521-0526-7. 
• Јанковић, Зорица (2008). Цару на диван: сусрети српских владара и турских султана. Београд: ИП Београд. str. 378. ISBN 978-86-7519-104-9. 
• Јовановић, Небојша (2022). Кнез у сенци историје: Александар Карађорђевић (1806—1885) кнез Србије (1842-1858/59). Београд: Народно дело. str. 511. ISBN 978-86-6150-004-6. 
• Јовановић, Слободан (2005). Друга влада Милоша и Михаила, том VI. Београд: Просвета [Фототипско издање штампарије ИКП "Геце Кона" од 1932. до 1935.]. str. 527. ISBN 978-86-07-01630-3. Архивирано из оригинала 04. 07. 2023. г. Приступљено 15. 07. 2023. 
• Јовановић, Слободан (2005). Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), том V. Београд: Просвета [Фототипско издање штампарије ИКП "Геце Кона" од 1932. до 1935.]. str. 480. ISBN 978-86-07-01630-3. Архивирано из оригинала 04. 07. 2023. г. Приступљено 15. 07. 2023. 
• Костић, Веселин (2014). Британија и Србија: контакти, везе и односи 1700 - 1860.. Београд: Архипелаг. str. 536. ISBN 978-86-523-0128-7. 
• Леовац, Данко; Рајић, Сузана (2018). Историја српског народа у 19. и почетком 20. века. Београд: Завод за уџбенике. str. 412. ISBN 978-86-519-1921-6. 
• Љушић, Радош (2004). Кнежевина Србија (1830-1839). Београд: Завод за уџбенике. str. 543. ISBN 978-86-17-19819-8. 
• Љушић, Радош (2004). Књига о начертанију. Београд: Белетра. str. 240. ISBN 978-86-7469-096-3. 
• Љушић, Радош (1995). Прво намесништво 1839-1840. Београд: Просвета. str. 179. ISBN 978-86-0700-869-8. 
• Љушић, Радош (2022). Српска државност 19. века. Нови Сад: Прометеј. str. 504. ISBN 978-86-515-2040-5. 
• Милићевић, Милан Ђ. (2025). Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба (Репринт издања из 1888). Ниш: Талија издаваштво. str. 895. ISBN 978-86-6140-221-0. 
• Макуљевић, Ненад (2015). Османско-српски Београд: визуелност и креирање градског идентитета (1815-1878). Београд: Topy. str. 255. ISBN 978-86-83429-32-5. 
• Павловић, Драгољуб (2009). Србија и српски покрет у Јужној Угарској 1848. и 1849.. Београд: Српска књижевна задруга. str. 175. ISBN 978-86-379-1075-6. 
• Пауновућ-Штерменски, Јелена (2015). Урквартово виђење међународног положаја Србије. Београд: Еволута. str. 187. ISBN 978-86-85957-60-4. 
• Поповић, Богдан Љ. (2010). Дипломатска историја Србије. Београд: Завод за уџбенике. str. 620. ISBN 978-86-17-16975-4. 
• Поповић, Васиљ (2020). Европа и српско питање у периоду ослобођења 1804-1918.. Београд: Catena Mundi. str. 175. ISBN 978-86-6343-140-9. 
• Поповић, Васиљ (2024). Источно питање. Ниш: Талија издаваштво. str. 339. ISBN 978-86-6140-130-5. 
• Поповић, Драгољуб М. (2003). Прапочетак српског парламентаризма: клице и преурањен плод. Београд: Правни факултет. str. 124. ISBN 86-80763-28-4. 
• Попов, Нил (2022). Србија и Русија од Кочине крајине до Светоандрејске скупштине, Књ. 2. Ниш: Талија издаваштво. str. 588. ISBN 978-86-6140-038-4. 
• Попов, Чедомир (2022). Велика Србија - мит или стварност. Београд: Catena Mundi. str. 215. ISBN 978-86-6343-170-6. 
• Попов, Чедомир (2010). Грађанска Европа (1770 - 1914) 2, Политичка историја Европе (1815-1871). Београд: Завод за уџбенике. str. 521. ISBN 978-86-1717-257-0. 
• Попов, Чедомир (2008). Источно питање и српска револуција: 1804-1918. Београд: Српска књижевна задруга. str. 331. ISBN 978-86-379-1027-5. 
• Поповић, Радомир Ј. (2020). „Народна скупштина 1846. године” (PDF). Од престонице до индустријског центра Србије – Крагујевац средином 19. века/ур. Милош Ђуран. – Крагујевац : Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу: 81—95. 
• Поповић, Радомир Ј. (2018). „Септембарска скупштина 1843. године” (PDF). Српске студије. 9: 102—124. 
• Приредили: Петров, Владан; Симовић, Дарко и Радојевић, Мијодраг (2021). Српски устави - Устави Кнежевине и Краљевине Србије са уставним актима од Првог српског устанка, Књ. 1. Београд: Службени гласник. str. 396. ISBN 978-86-519-2725-9. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Продановић, Јаша (2021). Историја политичких странака и струја у Србији. Београд: Порталибрис. str. 428. ISBN 978-86-7818-591-5. 
• Продановић, Јаша (2021). Уставни развитак и уставне борбе у Србији. Београд: Порталибрис. str. 536. ISBN 978-86-7818-575-5. 
• Ранке, Леополд; Превео с немачког: Новаковић, Стојан (2019). Србија и Турска у деветнаестом веку. Нови Сад: Академска књига. str. 680. ISBN 978-86-6263-217-3. 
• Растовић, Александар (2015). Енглези и Балкан 1837-1914.. Београд: Завод за уџбенике. str. 271. ISBN 978-86-17-18903-5. 
• Ристић, Јован (2021). Спољашњи одношаји Србије новијега времена 1848 - 1860, Књ. 1. Ниш: Талија издаваштво. str. 334. ISBN 978-86-81800-91-1. 
• Ристић, Јован (2023). Србија и Кримски рат. Београд: „Catena mundi”. str. 200. ISBN 978-86-6343-192-8. 
• Ристић, Љубодраг П. (2008). Велика Британија и Србија (1856-1862). Београд: Балканолошки институт САНУ. str. 320. ISBN 978-86-7179-059-8. 
• Савић, Александар М. (2025). Између уједињене Европе и усамљене Русије: Кнежевина Србија и Османско царство (1839-1858). Београд: Архипелаг. str. 560. ISBN 978-86-523-0446-2. 
• Самарџић, Момир (2011). „Суочавање са модернизацијским изазовом: британски инфраструктурни пројекти на Балкану 1851‒1852.”. Истраживања. 22: 255 ‒ 278. 
• Свирчевић, Мирослав (2011). Локална управа и развој модерне српске државе: од кнежинске до општинске самоуправе. Београд : Балканолошки институт САНУ. str. 642. ISBN 978-86-7179-072-7. 
• Свирчевић, Мирослав (2009). „Један необележен јубилеј - Поводом стопедесетогодишњице Светоандрејске скупштине”. Нова српска политичка мисао: 1 ‒ 10. 
• Симић, Василије (1982). Изградња Мајданпека и његово насељавање 1849-1857. Музеј рударства и металургије Бор. str. 310. 
• Стевановић, Миладин (2008). Кнез Александар Карађорђевић. Београд: Службени гласник. str. 209. ISBN 978-86-7549-631-1. 
• Стојанчевић, Владимир (2008). Кнежевина Србија средином XIX века. Београд: Центар за политичке студије. str. 190. ISBN 978-86-7419-164-4. 
• Стојанчевић, Владимир (1990). Србија и ослободилачки покрет на Балканском полуострву у XIX веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. str. 343. 
• Страњаковић, Драгослав (1932). Влада уставобранитеља 1842-1853: унутрашња и спољашња политика. Београд: За Народну штампарију М. Дробац. str. 328. 
• Страњаковић, Драгослав (1936). Вучићева буна 1842 г. Београд: Српска краљевска академија и Издање Задужбине д-ра Јована Јовановића. str. 136. 
• Тамбора, Анђело (2007). Кавур и Балкан. Београд: Завод за уџбенике. str. 297. ISBN 978-86-17-14950-3. 
• Терзић, Славенко (2021). На капијама Константинопоља: Русија и балканско питање у 19. веку. Београд: Историјски институт; Нови Сад: Православна реч. str. 742. ISBN 978-86-81648-13-1. 
• Цетнарович, Антоњи; Приредио: Буњак, Петар (2017). Тајна дипломатија Адама Јежија Чарториског на Балкану: Отел Ламбер и српска криза 1840-1844.. Београд: Славистичко друштво Србије. str. 351. ISBN 978-86-7391-037-6. 
• Шишић, Фердо (1938). Босна и Херцеговина за везировања Омер-паше Латаса, 1850-1852: исправе из бечког држ. архива. Београд: Српска краљевска академија. str. 602. 

Spoljašnje veze

• Tribina „Knez Aleksandar Karađorđević – u senci velikog oca“ (Centar za kulturu Novi Sad - Zvanični jutjub kanal)
• Aleksandar Karađorđević, knez u senci istorije (Gosti: Zoran Mirković i Nebojša Jovanović, Radio Beograd 2, emisija „Rečeno prećutano” - Službena veb stranica)
• Vlast i sudska vlast u periodu Turskog ustava i ustavobranitelja (Politička revija, Tatjana Kondić, 2015)
• Beogradska imanja kneza Aleksandra Karađorđevića Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (27. septembar 2015), spomeničko nasleđe, Milojko Gordić, 2012.
• Karađorđev sin na srpskom prestolu („Večernje novosti”, feljton, decembar 2017) Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (20. decembar 2017)
• Istorijska biblioteka: Voždov sin ucenio glavu kneza Miloša Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (28. januar 2022)
• Sudar čelika i ognja: Sukob oko Krima - pre 160 godina (Politikin zabavnik br. 3245, Čedomir Antić, 2014)
• Sve o telegrafu: Kako je nastao, ko ga je izumeo i kako je došao u Srbiju pre 160 godina (Telegraf, 6. april 2015)
• Privredna istorija Srbije: Topolivnica (RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal)
• Privredna istorija Srbije: telegraf, telefon i elektrika (RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal))
• Povodom stopedesetogodišnjice Svetoandrejske skupštine - Jedan neobeležen jubilej (NSPM, Miroslav Svirčević, 30. jul 2009)
• Svetoandrejska skupština u izveštajima engleskih diplomatskih predstavnika u Beogradu (Balkanološki institut,Ljubodrag P. Ristić, 1991)
• Oplenac - mauzolej dinastije Karađorđević