Aleksandra Marinjina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksandra Marinjina
Aleksandra Marinjina 2010.
Puno imeMarina Anatoljevna Aleksejeva
Datum rođenja(1957-06-16)16. jun 1957.
Mesto rođenjaLavov, Sovjetski Savez
Veb-sajtwww.marinina.ru

Aleksandra Marinjina (rus. Александра Маринина; Lavov, 16. juna 1957)[1] je pseudonim najpopularnije ruska spisateljice detektivskih priča Marine Anatoljevne Aleksejeve.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Lavovu, u Ukrajini, u porodici pravnika. Živela je u Lenjingradu do 1971. godine i od tada živi u Moskvi. Diplomirala je pravo na moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov 1979. godine.[2]

Od 1979. do 1998. radila je u istraživačkim i obrazovnim jedinicama ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije.[2] Proučavala je ličnost kriminalaca sa anomalijama mentaliteta i zločinaca koji su počinili ponovljena nasilna krivična dela, doktorirajući 1986. Odustala je od policije u februaru 1998. kako bi se svo vreme posvetila pisanju. Pre otkaza, u policiji imala je čin potpukovnika.[3]

Marinina je počela da piše 1991. godine, kada je zajedno sa kolegom Aleksandrom Gorkinom napisala detektivsku priču koja je objavljena u časopisu Militsiya. U decembru 1992. godine završila je svoj prvi roman Utočište okolnosti koji je, takođe, objavljen 1993. u časopisu Militsiya.[4]

Napisala je preko trideset romana, objavljena u preko sedamnaest miliona primeraka i prevedena na preko dvadeset jezika. Većina njenih romana ima zajedničkog glavnog lika, Anastiju Kamenskaju. Televizijska serija Kamenskaja, koja je napravljena na osnovu Aleksandrinih romana, prikazan je na nacionalnoj ruskoj televiziji, kao i u Letoniji, Litvaniji, Ukrajini, Poljskoj, Nemačkoj i Francuskoj.[5]

Marinina je dobila nekoliko nagrada. Godine 1995. primila je nagradu Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije za najbolju knjigu o radu ruske policije, za knjige Smrt zbog smrti i Igre u gostima. Bila je prepoznata kao pisac godine na moskovskom međunarodnom sajmu knjiga 1998. godine zasnovanoj na prodaji knjiga 1997, a od magazina Ogoniok dobila je nagradu za uspeh godine 1998.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Igra na tuđem terenu : Aleksandra B. Marinjina”. Knjizara.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-15. 
  2. ^ a b v Oficialьnый saйt Aleksandrы Marininoй. Biografičeskaя spravka. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jun 2017) // marinina.ru
  3. ^ Baraban, Elena (2005-01-01). „A Little Nostalgia: The Detective Novels of Alexandra Marinina”. International Fiction Review. 32 (1). ISSN 1911-186X. 
  4. ^ Laureatы VII Toržestvennoй ceremonii vručeniя Nacionalьnoй premii obщestvennogo priznaniя dostiženiй ženщin Rossii «Olimpiя». Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2020) Oficialьnый saйt Rossiйskoй akademii biznesa i predprinimatelьstva // ex.ru
  5. ^ Besedovala Galina Artemenko. Aleksandra Marinina vыšla iz depressii. Marinina pišet semeйnuю sagu v trёh tomah. Pervый tom semeйnogo romana pod obщim nazvaniem «Vzglяd iz večnosti» — «Blagie namereniя» — uže vыšel v svet. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. avgust 2016) Gazeta «Večerniй Peterburg» // vppress.ru (26.4.2020.)
  6. ^ Premiя «Эlektronnaя bukva» vručena. Laureatы pervoй premii v oblasti e-knig «Эlektronnaя bukva» za 2010 god. // booknik.ru (25 dekabrя 2010 goda)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Aleksandra Marinjina na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александра_Марињина&oldid=27473150”