Aleksije Komnin Anđel
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Kod referenciranja knjiga, koristiti Harvard stil citiranja. |
Aleksije Komnin Anđel (grč. Αλεξιος Κομνηνος Αγγελος) je bio vizantijski aristokrata iz dvanaestog veka, unuk cara Aleksija I Komnina i stric careva Isaka II Anđela i Aleksija III Anđela - sinovi njegovog brata Andronika Duke Anđela.
Aleksije je bio drugi sin vizantijskog vojskovođe Konstantina Anđela i vizantijske princeze Teodore Komnin, koja je bila ćerka cara Aleksija I Komnina i njegove žene Irine Duka.[1] Aleksije Komnin Anđel je bio sestrić cara Jovana II Komnina i brat od tetke cara Manojla I Komnina. Aleksije Komnin Anđel je bio stariji brat Andronika Duke Anđela, koji je bio otac careva Aleksija III Anđela i Isaka II Anđela.
Godine 1164. Aleksije se pominje kao ktitor crkve „Sveti Pantalejmon“ u Nerezima kod Skoplja [2] , čiji temeljni natpis glasi:
"Ovaj hram svetog i slavnog velikomučenika Pantalejmona ulepšan je sredstvima gospodina Aleksija Komnina i sina porfirorođene gospođe Teodore, meseca septembra, indikt 13, 6673. godine, pod igumanstvom monaha Joanikija".
Iz temeljnog natpisa može se suditi da je Aleksije radije koristio majčino prezime kao svoje, ističući svoje direktno poreklo od osnivača dinastije Komnina i srodstvo sa tadašnjim carem Manojlom I, što je garantovalo prestiž i visoko mesto u društvenoj hijerarhiji. Izbor Aleksija nije iznenađujući, s obzirom da njegovo očinsko poreklo nije bilo toliko značajno, jer je njegov otac, Konstantin Anđeo, poticao iz opskurne porodice iz Filadelfije u Maloj Aziji, a priznanje i titulu dobio je tek nakon ženidbe sa ćerkom cara Aleksije I Komnin.[3]
Pretpostavlja se da je Aleksije Komnin Anđel takođe poklonio panagijar, koji se čuvao u manastiru Svetog Pantalejmona na Atosu.[4]
Ime Aleksija Komnina Anđela poslednji put se pominje u registrima zasedanja sinoda od 6. marta 1166. godine, na kojima je bio prisutan zajedno sa svojom braćom Jovanom, Andronikom i Isakom.[5]
Uspomena na Aleksija Komnina Anđela zabeležena je u tzv „Spomenik srodnika carice Irine Dukine“, postavljen u liturgijski tipik carigradskog manastira „Hristos Čovekoljubac“, gde se pominje da je preminuo 9. septembra. Međutim, godina njegove smrti ostaje nepoznata.[6]
Aleksije Komnin Anđel je bio oženjen nepoznatom ženom, sa kojom je imao jednog sina – Mihaila Anđela, kojeg je car Isak II Anđel poslao kao taoca caru Fridrihu u februaru 1190. godine.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Miljkoviќ-Pepek 1975, pp. 90; Kouroupou & Vannier 2005, pp. 48.
- ^ Miljkoviќ-Pepek 1975, pp. 90; Piatnitsky 2000, pp. 43– 45; Kouroupou & Vannier 2005, pp. 48.
- ^ Sinkević 1996, str. 34
- ^ Piatnitsky 2000, pp. 43– 45; Kouroupou & Vannier 2005, pp. 48.
- ^ Kouroupou & Vannier 2005, str. 48; Stiernon 1961, pp. 278, no. 17, 18, 19, 20.
- ^ Kouroupou & Vannier 2005, str. 48.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Miljkoviќ-Pepek, P. (1975), Ilievska, K.; Miljkoviќ-Pepek, P.; Mošin V.; Nikolovska, S.; Nošpal-Nikuljska, N.; Petrov, K.; Slaveva, L.; Tomovski, T., ur., „Crkvata Sv. Pantelejmon vo seloto Nerezi” [Gramoti, zapisi i druga dokumentarna graѓa za manastirite i crkvite vo Skopskata oblast], Spomenici za srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija, Skopje, Tom I
- Cawley, Charles, „BYZANTIUM 1057 – 1204. Chapter 5. ANGLOS, EMPERORS 1185 – 1204. A. Origins”, Medieval Lands, Foundation for Medieval Genealogy, Pristupljeno 19. 12. 2021
- Kouroupou, Matoula; Vannier, Jean-François (2005), „Commémoraisons des Comnènes dans le typikon liturgique du monastère du Christ Philanthrope (ms. Panaghia Kamariotissa 29)”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 63: 41 — 69, doi:10.3406/rebyz.2005.2305
- Piatnitsky, Yuri (2000), Olenka Z. Penny, ur., „The Panagiarion of Alexios Komnenos Angelos and Middle Byzantine Painting” (PDF), Perceptions of Byzantium and Its Neighbors (843 – 1246), The Metropolian Museum of Art, Yale University Press, str. 40 — 55
- Sinkević, Ida (1996), „Alexios Angelos Komnenos, a Patron without History?”, Gesta, The University of Chicago Press on behalf of the International Center of Medieval Art, 35 (1): 34 — 42
- Stiernon, Lucien (1961), „Notes de prosopographie et de titulature byzantines: Constantin Ange (pan)sébastohypertate”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 19: 273 — 283, doi:10.3406/rebyz.1961.1262
