Alepo kodeks

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alepo kodeks

Alepo Kodeks (hebr. כתר ארם צובא) manuskript Knjige Tanaha, odnosno, Starog zaveta napisan 920. n. e. u Tiberiasu od strane pisara Šlomo Ben Buia.[1]

Kodeks je već dugo smatra najautoritativnijim dokumentom hebrejskog pisma, koja su prenošena sa kolena na koleno.[2] Preostali primeri u literaturi pokazuju da različiti jevrejski naučnici širom Srednjeg veka koristili Alepo kodeks i savremene studije su pokazale da ovaj rad je jedan od najboljih principa mazoretskog teksta iz preživelih rukopisa i sadrži veoma mali broj grešaka. Iz tih razloga, mnogi naučnici veruju da je Alepo kodeks najautoritativniji reprezentativni primer mazoretske tradicije, uprkos činjenici da je većina teksta trenutno nije dostupan.

Nedostajuće stranice su predmet žestoke polemike. Neki od Jevreja tvrde da su stranice koje nedostaju spaljene. Ipak, naučna analiza nije pokazala znake vatre u očuvanom delu Kodeksa.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Alepo Kodeks je napisan na 920 n. e. od strane pisara Šlomo Ben Buia. Oko stotinu godina nakon pisanja kodeks je kupljen od strane karaimske zajednice u Jerusalimu. [3] Već tokom Prvog krstaškog rata, sinagoga je opljačkan i kodeks ukraden i odnet u Egipat, gde su Jevreji primorani da plaćaju visoku cenu za svoju iskupljenje. Rukopis je pronađen i smešten u sinagogi u Kairu. Jedan od primeraka Kodeksa čuvan je u Alepu, odakle sadašnji naziv.

Kodeks je čuvan u Siriji oko pola milenijuma. 1947. godine, posle odluke UN da se uspostavi jevrejska država Izrael na teritoriji Palestine, došlo je pobuna i pogroma. Tokom antisemitskih pogroma u sinagogi u Alepu, gde je indeks bio spaljen, a većina početka i kraja rukopisa je uništena. Sam kodeks je nestao, ali se ponovo pojavio samo 1958. kada je tajno smešten u Izraelu od strane sirijskog Jevrejina Mudada Fahamua i predat predsedniku države Jicak Ben Cviu. Tada je utvrđeno da je deo kodeksa izgubljen. Kodeks se čuva u Ben Cvei Institutu Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu.

Jevrejska zajednica u Alepu je Kodeks ljubomorno čuvali oko šest stotina godina u hramu sa tri druga biblijska rukopisa u posebnom ormanu u podrumu sinagoge, koja je, po svoj prilici, bila pećina proroka Ilije. Kodeks je smatrao najvažnijom relikvijom zajednice: ljudi u nevolji su se molili pred njom, pred njom de izgovarala zakletva.

Međutim, zajednica je ograničavala pristup kodeksu strancima, posebno naučnicima u modernom dobu. Tokom nemira protiv Jevreja i jevrejske imovine u Alepu u decembru 1947., drevna sinagoga je spaljena, a kod je oštećen. Ne više od 294 od 487 originalnih stranica je sačuvano. [4] Neki naučnici okrivljuju pripadnike jevrejske zajednice da su tokom pogroma, pocepali listove koji nedostaju i da ih čuvaju u privatnim kolekcijama. Dva od nestalih listova su se najavili - jedan 1982. i drugi 2007. godine. U tom smislu, verovatnoća da još uvek postoje listovi koji su preživeli pogrom iz 1947. godine. Zajednica Damaska, ima svoj "Damaski kodeks", koji je pisan u Izraelu u desetom veku, koja se sada čuva u jevrejskoj Narodnoj univerzitetskoj biblioteci pod brojem ms. Jev. 5702.[5]

Godine 2007., u Jerusalimu, na skupu u znak sećanja na 60. godišnjicu masakra u Alepu, naučnici Instituta za Jad Ben Cvi zatražiki su da se vrate izgubljene stranice Kodeksa razbacane širom sveta [6]

Zbog svoje autentičnosti i tačnosti Kodeks alepo se koristi za ispravljanje grešaka svih knjiga Tanaha - Starog zaveta.[7]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Fragment of ancient parchment given to Jewish scholars”. Arhivirano iz originala 07. 07. 2009. g. Pristupljeno 25. 08. 2015. 
  2. ^ M. H. Goshen-Gottstein, «The Aleppo Codex and the Rise of the Massoretic Bible Text» The Biblical Archaeologist 42.3 (Summer 1979), pp. 145—163.
  3. ^ M. Nehmad, Keter Aram Tzova, Aleppo 1933; Fragment of ancient parchment given to Jewish scholars Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2009)
  4. ^ Fragment of ancient parchment from Bible given to Jerusalem scholars
  5. ^ „zdesь”. Arhivirano iz originala 21. 07. 2009. g. Pristupljeno 25. 08. 2015. 
  6. ^ „Kodeks Aleppo sobiraюt po vsemu miru”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 25. 08. 2015. 
  7. ^ „VIA: Ispravljanje Starog zaveta privodi se kraju”. Arhivirano iz originala 10. 03. 2016. g. Pristupljeno 25. 08. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alepo kodeks na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алепо_кодекс&oldid=26808508”