Alergija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alergija
Hives2010.JPG
Koprivnjača, jedan od simptoma alergije
SpecijalnostiDermatologija
Imunologija
SimptomiCrvene oči, svrabni osip, curenje iz nosa, otežano disanje, otok, kijanje[1]
TipoviAtopijska kijavica, alergije na hranu, atopijski dermatitis, alergijska astma, anafilaksa
UzrociGenetički i faktori životne sredine [2]
Dijagnostički metodNa bazi simptoma, test uboda kože, krvni test[3]
Slična oboljenjaNetolerancija za hranu, trovanje hranom[4]
PrevencijaRano izlaganje potencijalnim alergenima[5]
LečenjeIzbegavanje poznatih alergena, lekova, imunoterapija alergenima [6]
LekoviSteroidi, antihistamini, epinefrin, stabilizatori mastocita, antileukotrieni[6][7][8][9]
FrekvencijaČesta[10]

Alergija, preosetljivost, hiperergija, je reakcija preosetljivosti nekog organa ili celog organizma na ponovno unošenje antigena. Alergija nastaje kao posledica ponovljenog susreta antigena sa prethodno stvorenim specifičnim antitelima od strane imunskog sistema. Reč alergija je grč. αλλεργια porekla i nastala je spajanjem reči (grč. αλλος-алос-промењен) i (grč. εργον-ергон-рад).[11] Alergijske bolesti su brojna stanja uzrokovana preosetljivošću imunskog sistema na tipično neškodljive supstance u životnoj sredini.[12] Ove bolesti uključuju polensku groznicu, alergije na hranu, atopijski dermatitis, alergijsku astmu i anafilaksiju.[13] Simptomi mogu uključivati crvene oči, svrabljivi osip, kijanje, curenje nosa, otežano disanje ili otok.[1] Netolerancija za hranu i trovanje hranom su odvojena oboljenja.[3][4] Alergija može biti nasledna (ektopijska), kod osoba sa urođenom sklonošću, da na alergene sa kojima se svakodnevno sreću u životu, stvaraju specifičnu vrstu antitela, i stečena koja kod pojedinih osoba može nastati u toku svakodnevnog života, nakon dugotrajnog kontakta sa svakodnevnim ili novim vrstama antigena.[14]

Uobičajeni alergeni uključuju polen i određenu hranu.[12] Metali i druge supstance takođe mogu stvarati probleme.[12] Hrana, ubodi insekata i lekovi su česti uzroci teških reakcija.[2] Njihov razvoj je rezultat kako genetskih faktora, tako i faktora okoline.[2] Osnovni mehanizam uključuje imunoglobulin E antitela (IgE), deo imunološkog sistema tela, koji se vezuju za alergen, a zatim za receptor na mastocitima ili bazofilima, gde pokreću oslobađanje zapaljenskih hemikalija poput histamina.[15] Dijagnoza se obično zasniva na anamnezi osobe.[3] Dalja ispitivanja kože ili krvi mogu biti korisna u određenim slučajevima.[3] Pozitivni testovi, međutim, ne moraju značiti da postoji značajna alergija na dotičnu supstancu.[16]

Rano izlaganje potencijalnim alergenima može biti zaštitno.[5] Tretmani za alergije uključuju izbegavanje poznatih alergena i upotrebu lekova kao što su steroidi i antihistaminici.[6] U teškim reakcijama preporučuje se ubrizgavanje adrenalina (epinefrina).[7] Hiposenzibilizacija, kojom postepeno izlažu ljudi sve većim količinama alergena, korisna je za neke vrste alergija, kao kod polenske groznice i reakcija na ujede insekata.[6] Njegova upotreba kod alergija na hranu nije jasna.[6]

Alergije su česte.[10] U razvijenom svetu oko 20% ljudi je pogođeno alergijskim rinitisom,[17] oko 6% ljudi ima bar jednu alergiju na hranu,[3][5] a oko 20% ima atopijski dermatitis u nekom trenutku.[18] Zavisno od države, oko 1–18% ljudi ima astmu.[19][20] Anafilaksija se javlja kod 0,05–2% ljudi.[21] Postoje indikacije da se stopa mnogih alergijskih bolesti povećava.[7][22][23] Reč „alergija“ prvi put je upotrebio Klemens fon Pirkuet 1906. godine.[2]

Osnovne postavke[uredi | uredi izvor]

Čestice polena

Osnovna uloga imunskog sistema ljudskog organizma je da odbrani telo od svega stranog i potencijalno štetnog, bilo poreklom iz unutrašnje ili spoljne sredine. Na taj način se kod zdravih osoba stvara imunost, otpornost ka ovim činiocima. Alergija predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunskog sistema pojedinih osoba na materije iz našeg okruženja, a na koje većina ne reaguje, jer suštinski ne predstavljaju pretnju.[14]

Sklonost ka alergiji je nasledna i oko 30% populacije je sklono ovim poremećajima, a kod oko 20% se ona i ispolji. Broj obolelih je u stalnom porastu u svetu i kod nas.

Alergeni - uzročnici alergije[uredi | uredi izvor]

Grinja - česti uzročnik alergije

Materije koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima i podeljeni su u nekoliko velikih grupa u odnosu na način na koji naš organizam dolazi u dodir sa njima:

  • kontaktni alergeni (hemikalije, kozmetika, nakit..)
  • nutritivni alergeni – hrana (orasi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, mleko, konzervansi i aditivi u hrani..)
  • respiratorni alergeni – iz unutrašnje sredine, kuće,[24] kao što je prašina i grinje, dlaka domaćih životinja ili iz spoljašnje sredine, kao što su poleni drveća,[25] trava i korova.

Simptomi[uredi | uredi izvor]

Kada organizam preosetljive osobe dođe u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta, sati ili dana ispoljiće se simptomi alergije. U slučaju respiratorne alergije na polene, zrnca polena dospevaju do kože, sluznice oka, nosa, pluća i izazivaju sledeće simptome:

  • Koža – crvenilo, otok, osećaj svraba, osip
  • Oči – crvenilo, suzenje, svrab
  • Nos – kijanje, zapušenost, obilna vodenasta sekrecija, svrab
  • Grlo – osećaj slivanja sekreta, osećaj grebanja, svraba
  • Pluća – suvi kašalj, otežano disanje, gušenje.

Svi navedeni simptomi mogu biti ispoljeni u blagom obliku kada ne remete radnu sposobnost, ali i u težim oblicima, pa i dramatičnim kada ugrožavaju život (u slučaju gušenja, anafilaktičkog šoka isl.).

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

U slučaju alergije na polene dijagnozu postavlja lekar na osnovu podataka koje daje pacijent o svojim tegobama, kao i na osnovu testova na koži ili iz krvi iz kojih se vidi da li pacijent ima antitela na određenu vrstu alergena polena. Ovi testovi se rade skoro u svakoj bolnici.

Lečenje[uredi | uredi izvor]

Ukoliko se simptomi alergije ne leče od samog početka imaju sklonost da se tokom godina pojačavaju i javljaju alergije i na druge, nove alergene. Poznato je da pacijenti alergični na polene, često postanu alergični i na kućnu prašinu i obratno. Na našem području više od 50% pacijenata je alergično istovremeno na 2 i više alergena. U slučaju alergije na polene nakon prekida izloženosti polenima (odlazak na mesta gde nema tih biljaka, zatvaranje u prostorije gde postoje klima-uređaji koji ne propuštaju polen) ili nakon uzimanja lekova tegobe se povlače ili smanjuju po intenzitetu u roku od nekoliko sati ili dana. Danas postoji veliki broj antialergijskih lekova i to u lokalnim ili sistemskim oblicima koji su prilagođeni lečenju navedenih tegoba. Tako se za kožne manifestacije alergije mogu promenjivati kortikosteroidne kreme, kod tegoba vezanih za oči kapi sa antiinflatornim dejstvom, kod tegoba vezanih za respiratorne organe intranazalni kortikosteroidni sprejevi (flutikazon, mometazon, beklometazon). Od sistemskih lekova se daju antihistaminici novije generacije (loratadin), lekovi za širenje disajnih puteva u obliku spreja za inhlaciju, tableta ili injekcija (bronhodilatatori). Antihistaminici se uzimaju preventivno pre očekivane nepovoljne koncentracije polena u vazduhu. Najnoviji vid terapije kod alergije na polene je imunoterapija sa odgovarajućim rastućim dozama alergena koji se daju u vidu potkožnih injekcija ili u novije vreme u vidu kapi koje se stavljaju pod jezik. Zbog mogućih sekundarnih alergija, imuno terapija desenzitivacije se koristi isključivo kao poslednje rešenje kod pacijenata čiji su simptomi izrazito jaki i ne odgovaraju na standardnu sezonsku terapiju. Od alergija najčešće oboljevaju deca i mladi, ali se mogu pojaviti u bilo kom periodu života.

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Prevencija alegijskih oboljenja počinje još od prvih dana života uklanjanjem iz okoline deteta svih onih štetnih faktora koji mogu doprineti da se alergija ispolji, a to su aerozagađenje, pušenje i sl. Sledeći korak je uklanjanje alergena iz okoline, kao što su perjana posteljina ili domaće životinje, zatim održavanje dobre higijene stana, što smanjuje količinu prašine. Kod alergije na polene veoma ih je teško izbeći, osim ako pacijent ima mogućnosti da u periodu cvetanja ode u drugu sredinu. Koncentracija polena u vazduhu je najmanja rano izjutra, kada ne duva vetar ili posle kiše. Polen se može zadržavati u odeći i kosi. Moguće je ugraditi specijalne filtere koji ne propuštaju polen u stanu, radnom mestu ili kolima u kojima se nalazi klima. Stan bi trebalo provetravati kada nema vetra, jer se putem vetra polen širi i do 10 km od mesta cvetanja. Poželjno je ukloniti cveće iz stana, pogotovo ono koje cveta ili je u vazi. Neophodno je aktivno uklanjati korov oko mesta stanovanja, radnog mesta (fabrika, škola, njiva) i time smanjiti količinu polena u vazduhu. Kod većine obolelih bolest se ispolji tek kada broj polenovih zrnaca u vazduhu pređe 50/m3. Poželjno je informisati se preko sredstava informisanja (radio, novine, internet) o količini polena u vazduhu i njegovom kretanju kao i vrsti, te tome prilagoditi boravak napolju i terapiju. Veoma je važna redovna kontrola kod svog lekara i redovno uzimanje preporučenih lekova.

U našoj sredini tokom poslednjih desetak godina sve veći problem predstavljaju alergije na polene, a naročito na polene korova. Od svih pacijenata koji su alergični na polene korova više od 80% je alergično i na polen parložne trave (ambrozija). Zbog svoje rasprostranjenosti i jakih alergogenih svojstava ona će i ubuduće biti uzrok narušavanja zdravlja kod sve većeg broja stanovnika.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Environmental Allergies: Symptoms”. NIAID. 22. 4. 2015. Arhivirano iz originala na datum 18. 6. 2015. Pristupljeno 19. 6. 2015. 
  2. ^ a b v g Kay AB (2000). „Overview of 'allergy and allergic diseases: with a view to the future'”. British Medical Bulletin. 56 (4): 843—64. PMID 11359624. doi:10.1258/0007142001903481Slobodan pristup. 
  3. ^ a b v g d National Institute of Allergy and Infectious Diseases (jul 2012). „Food Allergy An Overview” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 5. 3. 2016. 
  4. ^ a b Bahna SL (decembar 2002). „Cow's milk allergy versus cow milk intolerance”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology. 89 (6 Suppl 1): 56—60. PMID 12487206. doi:10.1016/S1081-1206(10)62124-2. 
  5. ^ a b v Sicherer SH, Sampson HA (februar 2014). „Food allergy: Epidemiology, pathogenesis, diagnosis, and treatment”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 133 (2): 291—307; quiz 308. PMID 24388012. doi:10.1016/j.jaci.2013.11.020. 
  6. ^ a b v g d „Allergen Immunotherapy”. 22. 4. 2015. Arhivirano iz originala na datum 17. 6. 2015. Pristupljeno 15. 6. 2015. 
  7. ^ a b v Simons FE (oktobar 2009). „Anaphylaxis: Recent advances in assessment and treatment” (PDF). The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 124 (4): 625—36; quiz 637—38. PMID 19815109. doi:10.1016/j.jaci.2009.08.025. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 27. 6. 2013. 
  8. ^ Finn, DF; Walsh, JJ (septembar 2013). „Twenty-first century mast cell stabilizers.”. British Journal of Pharmacology. 170 (1): 23—37. PMC 3764846Slobodan pristup. PMID 23441583. doi:10.1111/bph.12138. 
  9. ^ May, JR; Dolen, WK (decembar 2017). „Management of Allergic Rhinitis: A Review for the Community Pharmacist.”. Clinical Therapeutics. 39 (12): 2410—19. PMID 29079387. doi:10.1016/j.clinthera.2017.10.006Slobodan pristup. 
  10. ^ a b „Allergic Diseases”. NIAID. 21. 5. 2015. Arhivirano iz originala na datum 18. 6. 2015. Pristupljeno 20. 6. 2015. 
  11. ^ Grupa autora, Savremeni pristup urtikariji i angioedemu Monografije naučnih skupova Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, Volumen 2, broj 1, 2011.
  12. ^ a b v McConnell, Thomas H. (2007). The Nature of Disease: Pathology for the Health Professions. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins. str. 159. ISBN 978-0-7817-5317-3. 
  13. ^ „Types of Allergic Diseases”. NIAID. 29. 5. 2015. Arhivirano iz originala na datum 17. 6. 2015. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
  14. ^ a b Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  15. ^ „How Does an Allergic Response Work?”. NIAID. 21. 4. 2015. Arhivirano iz originala na datum 18. 6. 2015. Pristupljeno 20. 6. 2015. 
  16. ^ Cox L, Williams B, Sicherer S, Oppenheimer J, Sher L, Hamilton R, Golden D (decembar 2008). „Pearls and pitfalls of allergy diagnostic testing: report from the American College of Allergy, Asthma and Immunology/American Academy of Allergy, Asthma and Immunology Specific IgE Test Task Force”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology. 101 (6): 580—92. PMID 19119701. doi:10.1016/S1081-1206(10)60220-7. 
  17. ^ Wheatley LM, Togias A (januar 2015). „Clinical practice. Allergic rhinitis”. The New England Journal of Medicine. 372 (5): 456—63. PMC 4324099Slobodan pristup. PMID 25629743. doi:10.1056/NEJMcp1412282. 
  18. ^ Thomsen SF (2014). „Atopic dermatitis: natural history, diagnosis, and treatment”. ISRN Allergy. 2014: 354250. PMC 4004110Slobodan pristup. PMID 25006501. doi:10.1155/2014/354250. 
  19. ^ „Global Strategy for Asthma Management and Prevention: Updated 2015” (PDF). Global Initiative for Asthma. 2015. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 17. 10. 2015. 
  20. ^ „Global Strategy for Asthma Management and Prevention” (PDF). Global Initiative for Asthma. 2011. str. 2—5. Arhivirano iz originala (PDF) na datum jul 2016. 
  21. ^ Leslie C. Grammer (2012). Patterson's Allergic Diseases (7 izd.). ISBN 978-1-4511-4863-3. 
  22. ^ Anandan C, Nurmatov U, van Schayck OC, Sheikh A (februar 2010). „Is the prevalence of asthma declining? Systematic review of epidemiological studies”. Allergy. 65 (2): 152—67. PMID 19912154. S2CID 19525219. doi:10.1111/j.1398-9995.2009.02244.xSlobodan pristup. 
  23. ^ Pongdee, Thanai. „Increasing Rates of Allergies and Asthma”. American Academy of Allergy, Asthma & Immunology. 
  24. ^ Spieksma FT. Domestic mites from an acarologic perspective. Allergy 1997; 52:360-368
  25. ^ Todo-Bom A, Tavares B. Aerobiology and allergenic pollens. Allerg Immunol (Paris) 2004; 36:189-190

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).