Alehandro Valverde

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alehandro Valverde
Valverde, nakon osvajanja Svjetskog drumskog prvenstva 2018.
Lični podaci
Puno imeAlehandro Valverde Belmonte
NadimakBalaverde (zeleni metak)
El Bala (metak)
El Imbatido (nepobedivi)
Datum rođenja( 1980-04-25)25. april 1980. (43 god.)
Mesto rođenjaMursija, Španija
DržavljanstvoŠpanija
Visina1,77 m[1]
Masa61 kg[1]
Timske informacije
Trenutni tim
završio karijeru
Disciplinadrumski
Tip vozačaunivezalac[2]
Juniorska karijera
1989–1998Puente tokinos
1999Banesto amaterski
2000–2001Kelme—kosta blanka amaterski
Profesionalna karijera
2002—2004Kelme Kosta Blanka
2005—2022Movistar[3][4]
Uspesi
Vuelta a Espanja
Vuelta a Espanja1 (2009)
Klasifikacija po poenima4 (2012, 2013, 2015, 2018)
Klasifikacija kombinacije
(ukinuta)		3 (2003, 2009, 2012)
Glavne etapne trke
Vuelta a Katalunja3 (2009, 2017, 2018)
Vuelta al Pais Basko1 (2017)
Kriterijum di Dofine2 (2008, 2009)
Monumentalni klasici
Lijež—Bastonj—Lijež4 (2006, 2008, 2015, 2017)
Klasici
Fleš Valon5 (2006, 2014, 2015, 2016, 2017)
Klasik San Sebastijan2 (2008, 2014)
Prvenstva
Svetski šampion
(drumska trka)		1 (2018)
Nacionalni šampion
(drumska trka)		 3 (2008, 2015, 2019)
Nacionalni šampion
(vožnja na hronometar)		 1 (2014)
Druge trke
Vuelta a Burgos 2 (2004, 2009)
Vuelta a Mursija 5 (2004, 2007, 2008, 2014, 2017)
Vuelta a la komunidad Valensijana 3 (2004, 2007, 2018)
Vuelta a Andaluzija 5 (2012, 2013, 2014, 2015, 2016)
Roma—Maksima 1 (2014)
Gran pri Migel Indurain 3 (2014, 2018, 2021)
Vuelta a Kastilja i Leon 1 (2016)
Abu Dabi Tur 1 (2018)
Rute d’Okitanije 2 (2018, 2019)
Ostalo
UCI pro tur2 (2006, 2008)
UCI vorld tur2 (2014, 2015)
UCI svetski renking1 (2018)
Velo d’Or1 (2018)
Nagrade i medalje
Osvojene medalje
Predstavljajući Španija Španiju
Drumski biciklizam
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Inzbruk 2018. Drumska trka
Srebrna medalja — drugo mesto Hamilton 2003. Drumska trka
Srebrna medalja — drugo mesto Madrid 2005. Drumska trka
Bronzana medalja — treće mesto Salcburg 2006. Drumska trka
Bronzana medalja — treće mesto Valkenburg 2012. Drumska trka
Bronzana medalja — treće mesto Firenca 2013. Drumska trka
Bronzana medalja — treće mesto Ponferadina 2014. Drumska trka
Mediteranske igre
Bronzana medalja — treće mesto Tunis 2001. Drumska trka
Ažurirano: 25. oktobar 2022.

Alehandro Valverde Belmonte (šp. Alejandro Valverde Belmonte; 25. april 1980) bivši je španski profesionalni biciklista, u periodu od 2002. do 2022. godine, koji je poslednje vozio za UCI vorld tur tim Movistar,[5] gdje je proveo 17 godina, nakon čega je ostao u timu kao savjetnik.[6] Poznat je kao dobar brdaš, sprinter i hronometraš. Osvojio je jednom Vuelta a Espanju, gdje je još šest puta završavao na podijumu, dok je četiri puta osvojio klasifikaciju po poenima i tri puta klasifikaciju kombinacije. Jednom je osvojio Svjetsko prvenstvo u drumskoj vožnji, na kojem je osvojio još dvije srebrne i četiri bronzane medalje. Rekordnih pet puta je osvojio klasik Fleš Valon, koji je završio devet puta na podijumu po čemu je takođe rekorder; četiri puta je osvojio Lijež—Bastonj—Lijež, koji je završio na podijumu osam puta, po čemu je rekorder; tri puta je osvojio Vuelta a Katalunju, dva puta Kriterijum di Dofine i jednom Vuelta al Pais Basko. Tri puta je osvojio prvenstvo Španije u drumskoj vožnji, gdje je pet puta završio na drugom mjestu i jednom na trećem; jednom je osvojio nacionalno prvenstvo u vožnji na hronometar, dok je jednom završio na trećem mjestu. Osvojio je UCI rangiranja pet puta, dok je jednom dobio nagradu Velo d’Or, za biciklistu godine. Điro di Lombardiju i Amstel gold rejs je po sedam puta završio u top deset, od čega po tri puta na podijumu, ali ih nije osvojio. Po njemu je dio autoputa u Mursiji nazvan Avenija Alehandro Valverde.

Profesionalnu karijeru počeo je 2002. u timu Kelme—kosta blanka, gdje je proveo tri godine i završio je na trećem mjestu na Vuelti 2003, nakon čega je prešao u tim Iles balears—kes d’Eparnj. Prve sezone osvojio je srebrnu medalju na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji, dok je 2006. osvojio Lijež—Bastonj—Lijež i Fleš Valon, a završio je Vueltu na drugom mjestu i osvojio je bronzanu medalju na Svjetskom prvenstvu. Godine 2008, osvojio je Lijež—Bastonj—Lijež po drugi put, Kriterijum di Dofine, prvenstvo Španije u drumskoj vožnji, klasik San Sebastijan i UCI pro tur po drugi put. Godine 2009, osvojio je Kriterijum di Dofine po drugi put, nakon čega je osvojio prvi grand tur — Vuelta a Espanju. Nakon duge sudske bitke, suspendovan je 2010. na dvije godine zbog učešća u doping aferi operacija Puerto.

Takmičenju se vratio 2012. kada je Vueltu završio na drugom mjestu i osvojio je bronzanu medalju na Svjetskom prvenstvu. Godine 2013. završio je Vueltu na trećem mjestu, dok je na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji osvojio treću bronzanu medalju. Godine 2014. osvojio je Fleš Valon, Gran pri Migel Indurain, prvenstvo Španije u vožnji na hronometar i klasik San Sebastijan, dok je Vueltu završio na trećem mjestu, a na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji osvojio je treću bronzanu medalju zaredom, ukupno četvrtu, uz dvije srebrne medalje; zahvaljujući dobrim rezultatima, osvojio je rangiranje vozača u okviru UCI vorld tura. Godine 2015. osvojio je Fleš Valon drugu godinu zaredom, Lijež—Bastonj—Lijež po treći put i prvenstvo Španije u drumskoj vožnji po drugi put, dok je Tur de Frans završio na trećem mjestu, ostvarivši prvi podijum na Turu, zahvaljujući čemu je osvojio UCI vorld tur drugu godinu zaredom.

Godine 2016. osvojio je Fleš Valon treću godinu zaredom, nakon čega je vozio Điro d’Italiju po prvi put i završio je na trećem mjestu, ostvarivši podijum na sve tri grand tur trke. Godine 2017. osvojio je Fleš Valon četvrti put zaredom, ukupno peti, Lijež—Bastonj—Lijež po četvrti put, Vuelta a Katalunju i Vuelta al Pais Basko. Godine 2018. osvojio je Vuelta a Katalunju, nakon čega je osvojio zlatnu medalju na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji, 15 godina nakon što je osvojio prvu medalju na prvenstvu, zahvaljujući čemu je osvojio UCI svjetski renking i nagradu Velo d’Or. Godine 2019. osvojio je prvenstvo Španije u drumskoj vožnji po treći put, dok je Vueltu završio na drugom mjestu, deset godina nakon što je osvojio i 16 godina nakon što je prvi put završio trku na podijumu. Godine 2020. po prvi put nakon 2002. nije ostvario nijednu pobjedu, dok je Vueltu završio na desetom mjestu, što je bio 12 put da je Vueltu završio u top 10 od 14 puta koliko je vozio. Godine 2021. osvojio je Gran pri Migel Indirain, nakon čega je završio Vuelta a Katalunju na četvrtom mjestu. Fleš Valon je završio na trećem mjestu, što mu je bio osmi podijum na trci, dok je Lijež—Bastonj—Lijež završio na četvrtom i Amstel gold rejs na petom mjestu. Na Kriterijumu di Dofine ostvario je jednu etapnu pobjedu, dok je Vuelta a Espanju morao da napusti zbog pada, dok je bio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu. U finišu sezone, završio je Điro di Siciliju na drugom mjestu i Điro di Lombardiju na petom.

Godine 2022. osvojio je trku Gran Kaminjo, uz jednu etapnu pobjedu, nakon čega je osvojio klasik Trofeo Polensa u okviru Vuelta a Majorke i završio je Strade Bjanke na drugom mjestu. U nastavku sezone, završio je Fleš Valon na drugom mjestu, što mu je bio deveti podijum na trci, dok je Lijež—Bastonj—Lijež završio na sedmom mjestu. U nastavku sezone, vozio je Điro d‘Italiju po drugi put u karijeri i završio je na 11 mjestu u generalnom plasmanu, dok je Vuelta a Espanju završio na 13 mjestu. U finišu sezone, završio je Kopa Agostini na drugom mjestu, Điro del‘Emiliju na četvrtom, Tre vali Varezine na trećem i Điro di Lombardiju na šestom mjestu, nakon čega je završio karijeru.

Detinjstvo i amaterska karijera[uredi | uredi izvor]

Valverde je rođen u Las Lumbrerasu, u Mursiji, u biciklističkoj porodici, njegov otac Huan je bio amaterski biciklista i kupio mu je prvi bicikl kad je imao šest godina.[7] Njegov brat, Huan Fransisko je takođe bio amaterski biciklista. Valverdeova prva trka bila je u Humili, u regionu Mursije i završio je drugi. Naredne nedelje, osvojio je trku u Jeslu.[8] Ostvario je preko 50 uzastopnih pobeda između 11 i 13 godina i tada je stekao nadimak Nepobedivi (šp. El Imbatido).[9]

Zbog velikog broja pobeda, dobio je poziv da vozi za amaterski tim Banesto, čije je sedište bilo u Navaru, malo dalje od Mursije. Morao je da putuje svakog vikenda kući i nazad u Navaru, pa su njegove sposobnosti u timu bile znatno slabije.[9]

Prešao je u razvojni tim profesionalnog tima Kelme, gde ga je trenirao Fransisko Moja, koga je Valverde naveo kao čoveka koji mu je pomogao da postane bolji biciklista. Iz tima Kelme su mu obećali da će mu omogućiti da pređe u njihov profesionalni tim ako se bude dobro pokazao. Na kraju prve sezone u Kelmeovom razvojnom timu, ponudili su mu profesionalni ugovor.[9]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

2002–2004.[uredi | uredi izvor]

Valverde je profesionalnu karijeru počeo 2002. kada je potpisao ugovor sa španskim timom Kelme, gde je ostao do kraja 2004 godine. 2003. imao je izvanrednu sezonu, osvojio je treće mesto na Vuelta a Espanji, uz dve etapne pobede. Te sezone je osvojio i Vuelta Maljorku i etapu na trci Vuelta al Pais Vasko, uz druge manje trke u Španiji. Sezonu je završio drugim mestom na svetskom prvenstvu, gde je ostao iza sunarodnika Igora Astarloe.[10]

Godine 2004, odlučio je da ostane u Kelmeu, uprkos njihovim finansijskim gubicima i ponudama drugih timova. Osvojio je Vuelta a Mursiju, Vuelta a Burgos i Vuelta komunitat Valensijana, etapu na Vuelta al Pais Vasko trci i četvrto mesto na Vuelta a Espanji, uz etapnu pobedu. Valverde je bio konkurentan za osvajanje Vuelte, ali se povredio u padu i završio je 3'30" iza pobednika Roberta Erasa. Zahvaljujući dobrim vožnjama, Valverde je bio član reprezentacije Španije na Olimpijskim igrama 2004. Sezonu je završio sa 16 pobeda.

2005.[uredi | uredi izvor]

Godine 2005, Valverde je prešao u UCI pro tim Banesto.[11] Osvojio je zadnju, sedmu etapu na Pariz—Nici, gde je završio drugi u generalnom plasmanu, iza Bobija Juliča. Takođe, osvojio je dve etape na trci Vuelta al Pais Vasko. U svom prvom učešću na Tur de Fransu, Valverde je pobedio na desetoj etapi, kada je na kraju brdske etape u Alpima odsprintao Lensa Armstronga.[12] Nakon etape 12, Valverde je bio peti u generalnom plasmanu, 3 minuta i 16 sekundi iza Armstronga i bio je lider klasifikacije za najboljeg mladog vozača sa 3 minuta ispred Jaroslava Popoviča.[13] Ipak, Valverde je morao da napusti Tur tokom etape 13, zbog povrede kolena. Oporavio se na vreme za Svetsko prvenstvo u Madridu. Valverde je bio lider tima, jer se Oskar Freire povredio i nije učestvovao. Iako je imao samo jedan dan takmičenja pre svetskog prvenstva, Valverde je osvojio drugo mesto, iza Toma Bonena.[14]

2006.[uredi | uredi izvor]

Godine 2006., Valverde je osvojio etapu na Turu Baskijske zemlje i završio je drugi u generalnom plasmanu, osvojivši klasifikaciju po poenima. Nakon toga, osvojio je Fleš Valon, a četiri dana kasnije i Lijež—Bastonj—Lijež, čime je postao jedan od retkih koji je osvojio oba Ardenska klasika iste godine. Na Turu Romandije je osvojio etapu i završio je na trećem mestu. Glavni fokus sezone bio mu je Tur de Frans. Otišao je u fabriku bicikala Pinarelo, u Trevizu, kako bi poboljšao svoje hronometraške sposobnosti. Tur je startovao kao jedan od favorita, jer Jan Ulrih i Ivan Baso nisu učestvovali zbog istrage o dopingu. Ipak, tokom treće etape, Valverde je pao i morao je da napusti Tur. Njegove ambicije za osvajanje grand tura su se svele na Vuelta a Espanju.

Vueltu je startovao kao najveći favorit. Pošto nije vozio Tur de Frans do kraja, bio je u boljoj formi od drugih konkurenata za pobedu. Denis Menjšov i Karlos Sastre su Tur završili u top 10 i bili su dosta iscrpljeni. Valverde je pobedio na sedmoj etapi, a na devetoj je uzeo lidersku, zlatnu majicu. Majicu je izgubio od Aleksandra Vinokurova, koji je agresivnom vožnjom osvojio Vueltu, Valverde je morao da se zadovolji drugim mestom, što mu je bio drugi podijum. Na Svetskom prvenstvu, osvojio je bronzu i osvojio je UCI pro tur rangiranje.

2007.[uredi | uredi izvor]

Valverder je 2007. godinu je započeo osvajanjem Vuelta komunitat Valensijana trke i Vuelta Mursije, gde je zabeležio prvu pobedu u vožnji na hronometar.[15] Osvojio je treće mesto na Kriterijumu Internacional i peto na Turu Baskijske zemlje. Na oba Ardenska klasika, Fleš Valonu i Lijež—Bastonj—Liježu, završio je drugi, ne uspevši da ponovi pobede iz 2006. Na Tur de Fransu, Valverde je bio jedan od favorita, ali je lošom vožnjom na hronometru ostao bez šansi za pobedu i završio je Tur na šestom mestu, 11 minuta iza pobednika Alberta Kontadora i tako završio Tur de Frans prvi put, nakon odustajanja 2005. i 2006. Odlučio je da ne vozi Vuelta a Espanju, da bi se pripremio za Svetsko prvenstvo.[16] 29. avgusta 2007. svetska biciklistička unija UCI, zabranila je Valverdeu učešće na prvenstvu, zbog njegovog mogućeg ometanja istrage o dopingu u operaciji Puerto. UCI je takođe pozvao španski biciklistički savez da pokrene postupak protiv njega, ali su oni to odbili jer nije bilo novih dokaza i uvrstili su ga u tim za prvenstvo, ali Valverde nije imao sreće, završio ga je na 57 mestu.[17]

2008.[uredi | uredi izvor]

Valverde na Vuelta a Espanji 2008.

Godine 2008., Valverde je bio u dobroj formi tokom proleća, osvojio je Vuelta Mursiju, nakon čega se fokusirao na klasike. Osvojio je drugo mesto na Amstel gold rejsu, a zatim je po drugi put osvojio Lijež—Bastonj—Lijež.[18] Takođe je osvojio Kriterijum Dofine Libere[19] i špansko nacionalno prvenstvo.[20] 5. jula Valverde je pobedio na prvoj etapi na Tur de Fransu.[21] Njegova forma je opala u Pirinejima i nakon što je otpao na Kol de Turmaleu, izgubivši 5'52" od pobednika etape Leonarda Pjepilija, ostao je bez šansi za osvajanje podijuma. U Alpima je bio u boljoj formi i završio je Tur na devetom mestu.[22]

Nakon Tura, Valverde je osvojio klasik San Sebastijan, gde je u sprintu pobedio Aleksandra Kolobneva i Davidea Rebelina.[23] Bio je veliki favorit pred Olimpijske igre, ali je završio drumsku trku na 13 mestu, 22 sekunde iza pobednika, takođe španca, Samjuela Sančeza.[24] Na Vuelta a Espanji, počeo je dobro, osvojio je drugu etapu i nosio je majicu lidera od treće etape. Ipak, izgubio je dva minuta i sve šanse za podijum, završio je peti na kraju.[25] Nakon Vuelte, vozio je Svetsko prvenstvo i završio ga je na 37 mestu.[26] Godinu je završio na prvom mestu u UCI pro tur rangiranju.

2009.[uredi | uredi izvor]

Valverde na Vuelta a Espanji 2009.

Godine 2009, godinu Valverde je počeo osvajanjem devetog mesta na trci Vuelta a Kastilja i Leon, gdje je osvojio brdsku i klasifikaciju po poenima, uz dve etapne pobede.[27] Nije uspio da ponovi dobre rezultate na prolećnim klasicima od prethodnih sezona, najbolji rezultat mu je bilo sedmo mesto na Fleš Valonu.[28] Zatim je osvojio Klasik Primavera[29] i Vuelta Kataloniju.[30] Sa pretnjom da neće voziti Tur de Frans, uzeo je učešće na kriterijumu di Dofine Libere. Odvezao je dobro dva hronometra u početnim etapama i zadržao priključak za vodećima, pre etape do Ventua, gde je završio drugi i preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu. Kadel Evans ga je napadao na zadnjim etapama, ali je Valverde ostajao na njegovom točku i uz pomoć sunarodnika, Alberta Kontadora osvojio Dofine drugu godinu zaredom, 16 sekundi ispred Evansa.[31] Nakon tog uspeha, žalio se sudu za arbitražu u sportu, zbog suspenzije italijanskih vlasti, u nadi da će voziti Tur. Ipak, nije usvojena žalba, propustio je Tur i spremao se za Vuelta a Espanju.

Na Vuelti, Valverde nije uspio da ostvari etapnu pobedu, ali je bio najjači u planinama, uzeo je zlatnu majicu na devetoj etapi, sačuvao je do kraja i osvojio je Vueltu.[32]

2010—2011.[uredi | uredi izvor]

Dana 31. maja 2010. godine, Sud za sportsku arbitražu, suspendovao je Valverdea na dve godine, počevši od 1. januara 2010. godine, ali su odbili zahtev da mu se ponište rezultati ostvareni prije starta suspenzije.

2012.[uredi | uredi izvor]

Valverde na Tur de Fransu 2012.

Godine 2012., Valverdeu je istekla suspenziju i sezonu je započeo na prvoj trci u sezoni, Tur Daun Ander.[33] Valverde je pobedio na petoj etapi[34] i završio je trku na drugom mestu u generalnom plasmanu.[35] Prvu trku nakon isteka suspenzije, osvojio je u februaru, Vuelta Andaluziju,[36] uz etapnu pobedu. Na Pariz—Nici je završio treći, uz etapnu pobedu, čime je nagovestio dobru formu pred Tur de Frans. Na Turu, Valverde je vozio lagano u grupi, nije se borio za generalni plasman, a na etapi 17 je otišao u beg sa još 16 vozača. Valverde je bio najjači u begu, odvojio se u finišu i za 19 sekundi pobedio Krisa Fruma, koji je u finišu krenuo iz glavne grupe da pokuša da dođe do pobede. Valverde je tako došao do četvrte etapne pobede na Tur de Fransu.

Na Vuelta a Espanju, Valverde je došao kao pomoćnik Huanu Hoseu Kobu, koji je osvojio Vueltu 2011.[37] Ipak, Valverde je uskoro postao lider tima, kada je postalo očigledno da Kobo nije u top formi.[38] Valverdeov tim Movistar, počeo je Vueltu sa pobedom na ekipnom hronometru, na prvoj etapi,[39] a Valverde je preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu, klasifikaciji po poenima i klasifikaciji kombinacije, pobedom na trećoj etapi, gde je pratio napade Alberta Kontadora i odsprintao Hoakima Rodrigeza na liniji cilja.[40] Izgubio je vođstvo od Rodrigeza, ali je pobedio na osmoj etapi, u Andori, na usponu Kolada de Galjina. Kontador se izdvojio iz male grupe i išao je ka pobedi, ali Rodrigez i Valverde su ga prestigli na 100 m do cilja i u sprintu je pobedio Valverde.[41] Valverde je Vueltu završio na drugom mestu, nakon velike borbe sa Kontadorom i Rodrigezom. Rodrigez je bio lider di etape 17, potpuno ravne, kada je Kontador otišao u beg, a nešto nakon njega i Valverde. Kontador je uzeo etapnu pobedu i lidersku majicu, a Valverde drugo mesto.[42] Valverde je na zadnjoj, sprinterskoj etapi u Madridu, završio šesti i osvojio klasifikaciju po poenima i klasifikaciju kombinacije, koje je do tada u svom posedu imao Rodrigez.[43]

Valverde je morao da se zadovolji bronzanom medaljom na svetskom prvenstvu u Valkenburgu, nakon što nije mogao da prati Filipa Žilbera, koji je napao na zadnjem usponu, Kaubergu. Edvald Boson Hagen je završio sekundu ispred Valverdea, koji je odsprintao grupu od 27 vozača, koja je došla pet sekundi iza Žilbera i osvojio je bronzu.[44] Bio je prijavljen za Điro di Lombardiju, ali ujutru na dan trke, objavio je da pati od influence i završio je sezonu.[45]

2013.[uredi | uredi izvor]

Valverde na Vuelta a Espanji 2013.

Godine 2013, je počeo na Vuelta a Andaluziji, gde je osvojio klasifikaciju po poenima,[46] a dobru formu je pokazao osvajanjem mesta na podijumu na Vuelta a Mursiji, Amstel gold rejsu[47] i Lijež—Bastonj—Liježu[48] Nakon solidnih rezultata na klasicima, Valverde je ciljao podijum na Tur de Fransu.[49] Tur je startovao u dobroj formi, prvu brdsku etapu završio je na trećem mestu, iza Krisa Fruma i Ričija Porta. Na narednoj etapi, Port je izgubio 15 minuta i Valverde je prešao na drugo mesto. Na etapi 13, Valverde je izgubio skoro 10 minuta, nakon razdvajanja grupe zbog vetra i Valvere je ispao iz prvih 10.[50] Iako je izgubio drugo mesto, Valverde je bio dobar u Alpima i vratio se u top 10, završivši Tur na osmom mestu.[51]

Na Vuelta a Espanji, nakon desete etape, Valverde je bio četvrti, minut iza lidera Krisa Hornera. Na etapi 11, Valverde je završio osmi na hronometru i popeo se na treće mesto u generalnom plasmanu. Na etapi 14, na spustu po kiši, Valverde je otpao od glavne grupe i izgubio je minut od Hornera, Nibalija i Rodrigeza.[52] Etapu 20 startovao je sa minut iza Hornera, završio je treći na etapi i osvojio je treće mesto u generalnom plasmanu, minut i 36 sekundi iza pobednika, Kristofera Hornera.[53] Na svetskom prvenstvu osvojio je treće mesto, ali je kritikovan jer nije reagovao na napad Ruija Košte u finišu.[54] Koštu je uspešno pratio drugi Španac, Hoakim Rodrigez, ali ga je Košta odsprintao i osvojio svetsko prvenstvo.

2014.[uredi | uredi izvor]

Valverde na Tur de Fransu 2014.

Godine 2014, osvojio je Fleš Valon nakon osam godina,[55] na Lijež—Bastonj—Lijež u osvojio je drugo mesto, iza Sajmona Geransa.[56] Na Tur de Fransu, Valverdeu je opet izmakao podijum, završio je četvrti, nakon što nije uspio da bude bolji od Tiba Pinoa na hronomeru na etapi 20.[57] 2. avgusta osvojio je klasik San Sebastijan po drugi put u karijeri.[58] Na Vuelta a Espanji, pobedio je na šestoj etapi, nakon jakog napada na zadnjem usponu.[59] Vueltu je završio na trećem mestu, iza Krisa Fruma i pobednika Alberta Kontadora.[60] Nakon Vuelte, Valverde je potpisao novi trogodišnji ugovor sa Movistarom.[61] Na Svetskom prvenstvu, u Ponferadi, Valverde je osvojio bronzu treću godinu zaredom.[62] Na Điro di Lombardiji završio je drugi, zahvaljujući čemu je osvojio prvo mesto u UCI vorld tur rangiranju, preskočivši Alberta Kontadora.[63]

2015.[uredi | uredi izvor]

Valverde na Lijež—Bastonj—Liježu 2015.

Valverde je zabeležio tri etapne pobede na Vuelta a Katalunji. Na drugoj etapi je trijumfovao u sprintu i pomogao suvozaču, Hose Hoakinu Rohasu da dođe do drugog mesta.[64] Na petoj etapi, bio je u maloj grupi, u kojoj su bili svi konkurenti za generalni plasman, napao je u finišu i došao do solo pobede.[65] Na sedmoj, zadnjoj etapi, pobedio je u sprintu glavne grupe, koja je brojala 40 vozača, sa sekundama bonifikacije koje dobija pobednik etape, Valverde je osvojio drugo mesto u generalnom plasmanu, preskočivši Domenika Pocoviva[66] Na Amstel gold rejsu, završio je drugi, odsprintao ga je Mihal Kvjatkovski.[67] Naredne srede, Valverde je osvojio Fleš Valon po treći put, čime je izjednačio rekord trke. Valverde je na završnom usponu trke, Mur de Huju, distancirao Žulijana Alafilipa i Mihaela Albasinija.[68] Nakon Fleš Valona, Valverde je osvojio i Lijež—Bastonj—Lijež, treći put u karijeri.[69] To mu je ujedno bio i drugi put da iste godine osvaja Fleš Valon i Lijež—Bastonj—Lijež, što je pre njega samo uspio Ferdinand Kibler.[70] U junu, osvojio je nacionalno prvenstvo.[71] Na Tur de Fransu, Valverde je bio lider tima, uz Naira Kintanu i osvojio je treće mesto i tako ostvario svoj san, da završi Tur na podijumu, nakon tog podijuma, ostao mu je još jedan cilj u karijeri, Svetsko prvenstvo.[72][73]

2016.[uredi | uredi izvor]

Valverde na Tur de Fransu 2016.

Glavni ciljevi Valverdea za 2016. su bili Ardenski klasici, Điro d’Italija i Olimpijske igre. Na početku godine, osvajio je peto mesto na Čelendžu u Maljorki i drugo mesto na Vuelta a Mursija trci. Zatim je osvojio Vuelta a Andaluziju, uz osvojenu jednu etapu. Valverde je prvobitno planirao da, po prvi put u karijeri, vozi Flandriju, ali je promenio plan i otišao u Tenerife, da se sprema za Điro. Vratio se takmičenju na Vuelta a kastilja i Leon trci, koju je osvojio uz dve etapne pobede. Naredne srede, osvojio je Fleš Valon rekordni, četvrti put, a treći put zaredom.[74] Pokušao je da osvoji i Lijež–Bastonj-Lijež, ali je završio tek na 16 mestu.[75] U maju, Valverde je po prvi put u karijeri vozio Điro d’Italiju.[76] Valverde je vozio dobro, bio je konkurentan, ali se mučio na velikim planinama, posebno na kraljevskoj etapi, u Dolomitima, gde je izgubio tri minuta.[77] Narednog dana je vratio nešto vremena, završivši treći na brdskom hronometru, a zatim je osvojio etapu u Briksen Andalu, njegovu prvu na Điru, a ukupno 14 na grand tur trkama. Na zadnjoj brdskoj etapi uspio je da osigura mesto na podijumu, uzevši dovoljno vremena ispred Stevena Krojsvajka.[78] Na Tur de Fransu, radio je za Naira Kintanu, koji nije bio u najboljoj formi i završio je treći, Valverde je završio šesti,[79] što je bilo deveti put uzastopno da završava grand tur u prvih 10, nešto što niko nije uspio još od Migela Induraina.

Nakon Tura, Valverde je bio lider Španije na Olimpijskim igrama i prvi favorit, ali je završio tek na 12 mestu. Na Vuelta a Espanji, Valverde je pokušao da ostvari nešto što niko nije, da završi sva tri grand tura u prvih 10, ali je na etapi 14, na Obisku, izgubio skoro 10 minuta i ispao iz prvih 10. Vueltu je završio na 12 mestu. Valverde je bio i veliki favorit za osvajanje Điro di Lombardije, ali nije na vreme reagovao prilikom napada i propustio je šansu da se bori za pobedu. Završio je šesti, pobedivši u grupnom sprintu.[80] Odlučio je da ne vozi Svetsko prvenstvo i završio je sezonu.

2017.[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2017. počeo je na domaćoj trci, Vuelta a Mursiji, koju je osvajao već četiri puta. Na Vuelta a Mursiji 2017. učestvovao je i biciklistički klub Partizan. Snažan vetar je uzrokovao razdvajanje grupe u ranoj fazi trke, kada se formirao tročlani beg, ali je tim Movistar jakim tempom uspeo da neutrališe njihov napad. Valverde je napao pri vrhu uspona Alto Kolado Bermeho, na 70 km do cilja. Za njim su krenuli i drugi vozači, ali se Valverde distancirao na spustu. Na 35 km do cilja imao je dva i po minuta prednosti, koju je održavao do kraja i došao je do solo pobede, svoje pete u Mursiji, 2 minuta i 10 sekundi ispred Džonatana Restepa, koji je bio najbolji u grupnom sprintu.[81] Valverde je, takođe, osvojio i druge dve klasifikacije na Vuelta a Mursiji — brdsku i sprint klasifikaciju.[82] Sezonu je nastavio na Vuelta a Andaluziji, koju je osvojio peti put u šest godina, sekundu ispred Kontadora, ostvarivši jednu etapnu pobjedu.[2] Osvajanjem trke, ostvario je stotu pobjedu u karijeri.[2]

Doping[uredi | uredi izvor]

Alehandro Valverde je bio povezan sa dokumentima u doping skandalu operacija Puerto, koja je izbila na površinu u maju 2006. i pokrenut je postupak protiv doktora Eufemia Fuentesa. Otkrivene su kese krvi i ljudske plazme, kao i kodna imena koja su povezana sa vrhunskim sportistima, uključujući i 60 biciklista. To je bio dobro organizovani sistem dopinga, koji se zasnivao na trenfuziji krvi.[83]

Valverde nije direktno povezan sa istragom, ali dokumenta iz suda u Madridu ga povezuju sa jednom kesom ljudkse krvi, a ona je označena sa kodovima Valv, Piti i 18.[84][85] 2007. Valverde je suspendovan od strane sveteske biciklističke unije UCI i nije mu bilo dozvoljeno da učestvuje na svetskom prvenstvu, ali je Valverde uložio žalbu sudu za sportsku arbitražu i dozvoljeno mu je da učestvuje. Predsednik svetske antidoping agencije je izjavio da odluka suda ne znači da Valvere više nije sumnjiv.[86]

Početkom 2009. italijanski nacionalni olimpijski komitet upordio je uzorke uzete od Valverdea tokom dana odmora u Italiji u okviru Tur de Fransa 2008. sa uzorcima iz operacije Puerto.[87] U februaru 2009. Valverde je pred Olimpijskim komitetom tvrdio da je nedužan i postavio pitanje o italijanskoj jurizdikciji na ovom slučaju. U maju 2009. italijanski Olimpijski komitet je suspendovao Valverdea na 2 godine sa takmičenja u Italiji, što je značilo da neće moći da učestvuje na Tur de Fransu, koji je te godine ulazio u italijansku teritoriju.[88] Valverde je podnio žalbu sudu za sportsku arbitražu, ali je odbijena. Na drugom saslušanju, od 18. do 21. marta 2010. UCI i WADA su označili kao spornu odluku španske biciklističkke federacije o neotvaranju slučaja protiv Valverdea.[89]

Konačno, 31. maja 2010. sud za sportsku arbitražu usvojio je žalbe od strane svetske antidoping agencije WADA i svetske biciklističke unije UCI i Valverde je suspendovan na dve godine, retroaktivno od 1. januara 2010. Ali je odbijen zahtev da mu se izbrišu rezultati koje je ostvario pre suspenzije (tj. 1. januara 2010).[90][91] Nakon dvogodišnje suspenzije, Valverde se vratio takmičenju 2012. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Alejandro Valverde”. movistarteam.com. Movistar Team. Pristupljeno 7. 1. 2021. 
  2. ^ a b v Fotheringham, Alasdair (19. 2. 2017). „Valverde celebrates 100th career win at Ruta del Sol”. cyclingnews.com. Pristupljeno 7. 1. 2021. 
  3. ^ „Movistar Team launches 2019 season with highest hopes”. Telefónica. Telefónica, S.A. 18. 12. 2018. Pristupljeno 7. 1. 2021. 
  4. ^ „Movistar Team ready to open new era in 2020”. movistarteam.com. Abarca Sports SL. 19. 12. 2019. Pristupljeno 7. 1. 2021. 
  5. ^ Stokes, Shane (30. 12. 2011). „Juan Jose Cobo signs two year contract with Movistar team”. VeloNation. VeloNation LLC. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  6. ^ „Alejandro Valverde will be an advisor to the Movistar team after hanging up the bike”. newsbruit.com. 5. 10. 2022. Pristupljeno 25. 10. 2022. 
  7. ^ „El portento del pelotón”. elperiodicodearagon.com. 14. 10. 2003. Arhivirano iz originala 24. 3. 2008. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  8. ^ „Valverde: Siempre campeón, en la bici y en la noche de bodas”. as.com. 13. 7. 2005. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  9. ^ a b v „Valverde: "Mis sueños de niño se están haciendo realidad"”. as.com. 24. 12. 2005. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  10. ^ „Day 6 – October 12: Elite Men Road Race, 260.4 km”. cyclingnews.com. 12. 10. 2003. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  11. ^ „Valverde confirms close deal with Illes Balears”. cyclingnews.com. 19. 10. 2004. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  12. ^ „Stage 10 – Tuesday, July 12: Brignoud – Courchevel, 181 km”. cyclingnews.com. 12. 7. 2005. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  13. ^ „Stage 13 – Friday, July 15: Miramas – Montpellier, 173.5 km”. cyclingnews.com. 15. 7. 2005. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  14. ^ „Race 6 – September 25: Elite men's road race, 273km”. cyclingnews.com. 25. 9. 2005. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  15. ^ „Stage 4 – March 10: Alhama De Murcia – Aledo ITT, 23.3 km”. cyclingnews.com. 10. 3. 2007. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  16. ^ „Monday's EuroDatoteka: Valverde at Burgos; No Vuelta for Astana; Farrar on reserve”. velonews.com. 13. 8. 2007. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  17. ^ „After a week of polemics Bettini claims second rainbow jersey in a row”. cyclingnews.com. 30. 9. 2007. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  18. ^ „Valverde hammers 'em hard for second Liège victory”. cyclingnews.com. 27. 4. 2008. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  19. ^ „Fofonov beats Trofimov as Valverde seals overall”. cyclingnews.com. 15. 6. 2008. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  20. ^ „Valverde to wear Spanish National Champion's jersey at Tour”. cyclingnews.com. 29. 6. 2008. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  21. ^ „Viva España! Newly crowned Spanish Champ guns down maillot jaune and stage”. cyclingnews.com. 5. 7. 2008. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  22. ^ „Sastre and Steegmans speed to success”. cyclingnews.com. 27. 7. 2008. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  23. ^ „Valverde all set for Olympics”. cyclingnews.com. 2. 8. 2008. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  24. ^ „Sánchez takes gold in Spanish master-class”. cyclingnews.com. 9. 8. 2008. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  25. ^ „Breschel tops sprint ahead of historic Contador win”. cyclingnews.com. 21. 9. 2008. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  26. ^ „Ballan crowned new King of Italy”. cyclingnews.com. 28. 9. 2008. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  27. ^ „Valverde takes another stage, Leipheimer the overall”. cyclingnews.com. 27. 3. 2009. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  28. ^ „Rebellin, genius of the Huy”. cyclingnews.com. 22. 4. 2009. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  29. ^ „Valverde sprints to win”. cyclingnews.com. 12. 4. 2009. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  30. ^ „Henderson takes F1 finale”. cyclingnews.com. 24. 5. 2009. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  31. ^ „A first for Clement, a last for Valverde?”. cyclingnews.com. 14. 6. 2009. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  32. ^ „Valverde wins Tour of Spain crown”. BBC Sport. 20. 9. 2009. Arhivirano iz originala 21. 9. 2009. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  33. ^ „Alejandro Valverde to ride in Tour Down Under”. USA Today. David Hunke; Gannett Company. Associated Press. 3. 1. 2012. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  34. ^ Brown, Gregor (21. 1. 2012). „Valverde wins Tour Down Under stage five, Gerrans in lead”. Cycling Weekly. IPC Media Limited. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  35. ^ Hinds, Alex (22. 1. 2012). „Gerrans crowned Tour Down Under champion in Adelaide”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 23. 1. 2012. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  36. ^ Hymas, Peter (19. 2. 2012). „Valverde wins Vuelta a Andalucia”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  37. ^ „Movistar emphasises Vuelta leadership role is for Cobo”. 13. 8. 2012. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  38. ^ Will Protheroe (20. 8. 2012). „2012 Vuelta a España: Alejandro Valverde Wins Stage 3, Takes Overall Lead”. Bleacherreport. 2012 Bleacher Report, Inc. Pristupljeno 29. 9. 2016. 
  39. ^ „Vuelta Stage 1: Movistar take team time trial in Pamplona, but it's tight at the top”. 18. 8. 2012. Pristupljeno 29. 9. 2016. 
  40. ^ „Vuelta Stage 3: Valverde beats Rodriguez on the line, Froome responds to Contador attacks”. 20. 8. 2012. Pristupljeno 29. 9. 2016. 
  41. ^ Westemeyer, Susan (25. 8. 2012). „Valverde denies Contador the Vuelta stage win”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  42. ^ Westemeyer, Susan (5. 9. 2012). „Contador solos to stage win, Vuelta lead”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 8. 9. 2012. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  43. ^ Atkins, Ben (9. 9. 2012). „John Degenkolb gets number five on final stage as Contador wins”. VeloNation. VeloNation LLC. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  44. ^ Atkins, Ben (23. 9. 2012). „Philippe Gilbert solos to World road race championship”. VeloNation. VeloNation LLC. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  45. ^ „Valverde out of Tour of Lombardy with influenza, ends season”. Cycling News. Future Publishing Limited. 29. 9. 2012. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  46. ^ „Vuelta a Andalucia Ruta Ciclista Del Sol: Valverde clocks up fourth win in just seven days of racing”. VeloNation. VeloNation LLC. 20. 2. 2013. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  47. ^ „Kreuziger amazes in Amstel Gold Race”. cyclingnews.com. 14. 4. 2013. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  48. ^ „Daniel Martin wins Liège-Bastogne-Liège”. cyclingnews.com. 21. 4. 2013. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  49. ^ Peter Cossins (28. 6. 2013). „Valverde: I’ll finish on Tour de France podium if all goes to plan”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  50. ^ Kenny Pryde (12. 7. 2013). „Mark Cavendish wins, Alejandro Valverde loses on stage 13 of the Tour de France”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  51. ^ „Classifications”. Tour de France. ASO. 21. 7. 2013. Arhivirano iz originala 25. 2. 2017. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  52. ^ „Ratto wins Vuelta stage to Collada de la Gallina”. cyclingnews.com. 7. 9. 2013. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  53. ^ Daniel Benson (15. 9. 2013). „Chris Horner wins 2013 Vuelta a Espana”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 02. 01. 2013. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  54. ^ Shane Stokes (30. 9. 2013). „Video: Rodriguez and Valverde face criticism over Spanish team tactics at world championship road race”. VeloNation. VeloNation LLC. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  55. ^ „Valverde wins the 2014 Flèche Wallonne”. cyclingnews.com. 23. 4. 2014. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  56. ^ „Gerrans wins Liège-Bastogne-Liège 2014”. cyclingnews.com. 27. 4. 2014. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  57. ^ „Tony Martin wins stage 20 time trial at the Tour de France”. cyclingnews.com. 26. 7. 2014. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  58. ^ „Clásica San Sebastián: Crónica, clasificación COMPLETA y vídeo”. biciciclismo.com. 2. 8. 2014. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  59. ^ „Valverde wins stage 6 of the Vuelta a Espana”. Cyclingnews.com. Future plc. 28. 8. 2014. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  60. ^ „Contador seals overall 2014 Vuelta a España victory”. Cyclingnews.com. Future plc. 14. 9. 2014. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  61. ^ „Alejandro Valverde signs new 3-year deal with Movistar”. USA Today. Associated Press. 17. 9. 2014. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  62. ^ „Michal Kwiatkowski wins road world title”. Canadian Broadcasting Corporation. CBC 2014. Associated Press. 28. 9. 2014. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  63. ^ Pete Cossins (5. 10. 2014). „Martin wins Il Lombardia”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  64. ^ „Volta a Catalunya: Valverde wins in Olot”. Cyclingnews.com. Future plc. 24. 3. 2015. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  65. ^ „Valverde wins again in Catalunya”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 27. 3. 2015. Arhivirano iz originala 29. 03. 2015. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  66. ^ Stephen Puddicombe (29. 3. 2015). „Richie Porte holds off Valverde to seal overall win in Catalunya”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  67. ^ „Kwiatkowski sprints to first victory in rainbow jersey in Amstel Gold Race”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 19. 4. 2015. Arhivirano iz originala 20. 04. 2015. g. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  68. ^ „Valverde wins La Fleche Wallonne 2015”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. 4. 2015. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  69. ^ Nigel Wynn (26. 4. 2015). „Alejandro Valverde wins Liege-Bastogne-Liege 2015”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  70. ^ „Five conclusions from Liège-Bastogne-Liège”. cyclingnews.com. 27. 4. 2015. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  71. ^ Axelgaard, Emil (28. 6. 2015). „Valverde fires warning shot with Spanish road race win”. Cycling Quotes. CyclingQuotes.com 2013. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  72. ^ (jezik: francuski) Herbinet, Alexandre (26. 7. 2015). „Tour de France: Valverde, le podium patient”. BFM TV. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  73. ^ „Valverde: "This is something I've pursued all my life"”. Marca.com. 25. 7. 2015. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  74. ^ „La Fleche Wallonne: Valverde wins on the Mur de Huy”. cyclingnews.com. 20. 4. 2016. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  75. ^ „Poels wins Liege-Bastogne-Liege”. cyclingnews.com. 24. 4. 2016. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  76. ^ „99th Giro d'Italia Startlist”. Pro Cycling Stats. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  77. ^ „Kruijswijk takes maglia rosa as Valverde, Amador lose time during queen stage”. cyclingnews.com. 21. 5. 2016. Arhivirano iz originala 10. 9. 2015. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  78. ^ „Giro d'Italia: Nibali secures maglia rosa on stage 20”. cyclingnews.com. 28. 5. 2016. Arhivirano iz originala 16. 08. 2017. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  79. ^ „Tour de France: Froome seals third overall victory in Paris”. cyclingnews.com. 24. 7. 2016. Arhivirano iz originala 01. 11. 2016. g. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  80. ^ „Chaves wins WorldTour finale Il Lombardia”. cyclingnews.com. 1. 10. 2016. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  81. ^ „Valverde wins Vuelta Murcia with solo attack”. Cyclingnews. 11. 2. 2017. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  82. ^ Murcia 2017.
  83. ^ „Puerto case to be reopened”. velonews.com. 14. 2. 2008. Arhivirano iz originala 8. 7. 2008. g. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  84. ^ „211 bolsas para 35 deportistas”. El Pais.com. 19. 3. 2013. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  85. ^ „No EPO in Basso's blood bags but different for Valverde”. cyclingnews.com. 7. 5. 2007. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  86. ^ „Puerto case to be reopened”. velonews.com. 15. 11. 2007. Arhivirano iz originala 23. 11. 2009. g. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  87. ^ „No EPO in Basso's blood bags but different for Valverde”. cyclingnews.com. 11. 2. 2009. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  88. ^ „Prosecutor Recommends 2 Year Ban”. SI.com. 1. 4. 2009. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  89. ^ „Pro Cycling News”. Daily Peloton. Arhivirano iz originala 1. 1. 2010. g. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  90. ^ „The CAS imposes a two-year ban on Alejandro Valverde”. CAS. 31. 5. 2010. Arhivirano iz originala 5. 6. 2010. g. Pristupljeno 30. 11. 2016. 
  91. ^ „Alejandro Valverde handed two-year ban”. The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. 31. 5. 2010. Arhivirano iz originala 3. 6. 2010. g. Pristupljeno 30. 11. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alehandro Valverde na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алехандро_Валверде&oldid=26067937”