Alfonso VIII od Kastilje

Alfonso VIII od Kastilje
Alfonso VIII de Castilla (Ayuntamiento de León).jpg
Alfonso VIII od Kastilje
Puno imeAlfonso VIII od Burgundije
Datum rođenja(1155-11-11)11. novembar 1155.
Mesto rođenjaSorija
Kraljevina Kastilja
Datum smrti6. oktobar 1214.(1214-10-06) (58 god.)
Mesto smrtiGutjere-Munjos
Kraljevina Kastilja
DinastijaBurgundska dinastija
OtacSančo III od Kastilje
MajkaBlanka od Navare i Kastilje
SupružnikEleonora Engleska, kraljica Kastilje
PotomstvoEnrike I od Kastilje
Kralj Kastilje
Period1158. - 1214.
PrethodnikSančo III od Kastilje
NaslednikEnrike I od Kastilje

Alfonso VIII od Kastilje (11. novembar 1155, Sorija - 6. oktobar 1214, Gutjere-Munjos) je bio kralj Kastilje (1158—1214) iz Burgundske dinastije.

Otac mu je bio prethodni kralj Kastilje Sančo III od Kastilje, a majka Blanka od Navare i Kastilje.

Supruga mu je bila Eleonora Engleska i sa njom je imao samo jedno dete, sina Enrikea, koji ga je i nasledio na prestolu.

Bio je jedan od najsposobnijih ratničkih kraljeva u istoriji Španije. U savezu sa svojim ujakom kraljem Leona, Alfonso je započeo uspešan protivnapad protiv Almohada [1], poludivljih berberskih plemena, fanatičnih privrženika islama, koji su nagrnuli iz Severne Afrike [2]. Oni su odmah doveli pojačanja iz Afrike u susret kastiljskoj vojsci. U velikoj bici koja se odigrala Alarkosu 1195. godine Alfonso je bio teško poražen, dok je njegova vojska uništena. Njegov ujak i kralj Navare, koji nisu uspeli da mu pošalju snage koje su prethodno obećali, iskoristili su njegov poraz da upadnu u Kastilju; ipak, Alfonso ih je proterao iz zemlje i pripremio se da još jednom napadne muslimane. U narednih deset godina obe strane su se spremale za odlučujuću vojnu. Almohadi su sakupili sve snage muslimanske Španije i prebacili sveže trupe iz Afrike. Papa je proglasio krstaški rat protiv muslimana i Alfonsovoj vojsci su se pridružili mnogi evropski vitezovi, koje je predvodio u Španiji rođeni nadbiskup Narbone, a takođe i jedinice svih hrišćanskih državica, izuzev Leona. Dve vojske su se susrele 16. jula 1212. godine kod Las Navas de Tolose. Bila je to nadmoćna pobeda hrišćanskog oružja i kraj moći Almohada [1][2].

Kad se sad izvojevala pobeda nad muslimanima, Alfonso je počeo borbe sa drugim hrišćanskim državicama, što je bila njegova najveća slabost. Tako da je rat protiv Almohada obnovljen tek za vreme njegovog unuka Fernanda III Svetog, koji je ujedinio Kastilju i Leon [1].

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Vilijam I od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
8. Raymond of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Stephanie
 
 
 
 
 
 
 
4. Alfonso VII od Leona i Kastilje[3]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Alfonso VI od Leona i Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
9. Uraka od Leona i Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Constance of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
2. Sančo III od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ramon Berenguer II, Count of Barcelona
 
 
 
 
 
 
 
10. Ramon Berenger III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Maud of Apulia
 
 
 
 
 
 
 
5. Berengarija od Barselone[3]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Gilbert I, Count of Gévaudan
 
 
 
 
 
 
 
11. Douce I, Countess of Provence
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Gerberga, Countess of Provence
 
 
 
 
 
 
 
1. Alfonso VIII od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Sancho Garcés, Lord of Monzón
 
 
 
 
 
 
 
12. Ramiro Sančez, gospodar Monzona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Constanza
 
 
 
 
 
 
 
6. Garsija Ramirez od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Rodrigo Dijaz de Vivar
 
 
 
 
 
 
 
13. Kristina Rodrigez
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Himena Dijaz
 
 
 
 
 
 
 
3. Blanka od Navare, Queen of Castile
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Richer de l'Aigle
 
 
 
 
 
 
 
14. Gilbert de l'Aigle
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Judith d'Avranches
 
 
 
 
 
 
 
7. Margarita od Egla
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Geoffrey II du Perche
 
 
 
 
 
 
 
15. Juliana du Perche
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Beatrix de Montdidier
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Sidni Pejnter, Istorija Srednjeg veka 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. i 557. str.
  2. ^ a b A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vajnštajn, Istorija srednjeg veka II, 1950. Beograd
  3. ^ a b Shadis 2010, str. xix.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd.