Alfonso XIII od Španije

Alfonso XIII od Španije
Lični podaci
Datum rođenja	(1886-05-17)17. maj 1886.
Mesto rođenja	Madrid, Kraljevina Španija
Datum smrti	28. februar 1941.(1941-02-28) (54 god.)
Mesto smrti	Rim, Kraljevina Italija
Porodica
Supružnik	Victoria Eugenie of Battenberg
Potomstvo	Alfonso, Prince of Asturias, Infante Jaime, Duke of Segovia, Infanta Beatriz of Spain, Infanta Maria Cristina of Spain, Huan od Burbona i Batenberga, Infante Gonzalo of Spain, Leandro de Borbón, Roger Marie Vincent Philippe Lévêque de Vilmorin, Fernando de Borbón y Battenberg
Roditelji	Alfonso XII od Španije Marija Kristina od Austrije
Dinastija	Burbon
Prethodnik	Alfonso XII od Španije
Naslednik	Niceto Alcalá-Zamora, Infante Jaime, Duke of Segovia

Alfonso XIII (Madrid, 17. maj 1886 — Rim, 28. februar 1941), u Španiji poznat i kao Afrikanac, bio je kralj Španije de jure od 1886, a de facto od 1902. do 1931. Bio je poslednji kralj pre uspostavljanja Druge španske republike.

Posthumno je dete Alfonsa XII, a za kralja je proglašen odmah po rođenju 17. maja 1886. godine. Vladao je od 1886. do 1931. godine. Njegova majka, kraljica Marija Kristina od Austrije iz kuće Habzburg, imenovana je regentkinjom za vreme njegove maloletnosti. Kada je navršio 16 godina, 17. maja 1902, preuzeo je kraljevske dužnosti.

Španija je, međutim, u to vreme patila od tri teška problema koja će na kraju i dovesti do propasti liberalne monarhije: nedostatak realnih političkih predstavnika širih društvenih slojeva; veoma loša situacija narodnih masa, a naročito seljaka; problemi nastali kao posledica rata sa marokanskim Berberima iz Rifa; i katalonski nacionalizam potpomognut barselonskom buržoazijom. Ovi i drugi problemi onemogućili su da se uspostavi prava liberalna demokratija, što je dovelo do diktature Prima de Rivere, koga je Alfonso XIII podržao. Nakon propasti diktature, Alfonso XIII je favorizovao povratak ka demokratiji, međutim, celokupna politička klasa ga je napustila zato što se osećala izdatom zbog njegove podrške koju je pružio diktaturi Prima de Rivere.

Nakon lokalnih izbora 1931. koji su predstavljali neku vrstu referenduma između monarhije i republike, Alfonso XIII je napustio Španiju i više nikad se nije vratio. Umro je u Rimu, gde je i sahranjen. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Kraljevsku kriptu manastira Eskorijal 1980.

Poznat je i kao začetnik kraljevskih šp. Real sportskih klubova u Španiji, od kojih je prvi Deportivo la Korunja, a verovatno najpoznatiji Real Madrid.

Vladavina

Regentstvo

Alfonso XIII rodio se nakon smrti svog oca, Alfonsa XII, i kršten je kao Alfonso Leon Fernando Marija Hajme Isidro Paskval Antonio od Burbona i Habzburg-Lorene. Njegova majka, Marija Kristina Habzburg-Lorena, vladala je u njegovo ime kao regentkinja između 1885. i 1902, kada je Alfonso postao punoletan. Godine pred kraj regentstva i nešto pre početka njegove vladavine, Španija je prolazila veoma težak period na političkom i socijalnom planu: nakon vojne intervencije SAD 1898. u ratu sa kolonijama, Španija je izgubila svoje poslednje tri kolonije: Kubu, Portoriko i Filipine, događaj koji je u istoriji poznat kao Propast '98.

Početkom 20. veka, Španija je uzela učešća u novim kolonijalnim ratovima na severu Maroka, zona koja joj je bila dodeljena Španiji u međunarodnim raspodelama, što će odvesti u rat sa Rifom. Kada je napunio 16 godina, Alfonso XIII, koga su u Kataloniji zvali Kametes („Nožice“, zato što je imao vrlo tanke noge) je bio proglašen punoletnim i preuzeo je sve ustavne funkcije šefa države.

Parlamentarna monarhija

Alfonso, 1900. godine

Četiri godine kasnije, napunivši 20 godina, oženio se britanskom princezom Viktorijom Euhenijom od Batenberga, nećakinjom britanskog kralja Edvarda VII i unukom kraljice Viktorije. Po povratku sa venčanja, kraljevski par je za dlaku izbegao pokušaj atentata, koji je izveo anarhista Mateu Moral; bomba, sakrivena u buketu cveća koji je Moral bacio ka kraljevskoj kočiji, ubila je i ozledila mnoge prolaznike i učesnike kraljevske povorke. Kraljevski par je ostao čudom neozleđen.

Tokom prve dve dekade Alfonsove vladavine, Španiju su potresali socijalni nemiri u svim njenim glavnim gradovima, od kojih se ističe događaj poznat u istoriji kao Tragična nedelja i koji se desio 1909. godine u Barseloni i drugim katalonskim gradovima, kada je došlo do više krvavih obračuna između španske vojske i radnika koje su podržali anarhisti, republikanci i socijalisti. Povod za ove sukobe bila je regrutacija rezervista za rat u Maroku koja je bila primljena s velikim negodovanjem naročito u redovima radničke klase, zbog zakona o regrutaciji koji je tada bio na snazi, a koji je dozvoljavao oslobođenje plaćanjem 6.000 reala, suma koja je bila nedostižna za radničke klase. Osim toga, većina rezervista izdržavali su svoje porodice i bili su jedini izvor prihoda koji je nestajao ako bi oni bili regrutovani.

Diktatura Prima de Rivere

Godine 1921. zahvaljujući katastrofalnoj ratnoj taktici, Španija je doživela težak poraz od rifske mornarice u bici kod Anuala kod Melilje. Ovaj poraz je imao veoma negativan odjek u španskoj javnosti koja je već bila veoma kritična prema Alfonsovoj politici prema Maroku i uopšte prema celom političkom sistemu Restauracije. Povedena je istraga kojom se otkrila umešanost visokih funkcionera Alfonsove administracije, ali ovaj izveštaj, koji je dobio ime Izveštaj Pikaso, nikada nije bio objavljen.

U ovakvoj političkoj klimi, general Primo de Rivera izvršio je vojni udar 13. septembra 1923. uz apsolutnu podršku Alfonsa XIII, koji mu je potom poverio formiranje vlade. Prema nekim istoričarima, Alfonso XIII je podržao državni udar kako bi se izbeglo objavljivanje rezultata Izveštaja Pikaso, koji su mogli da dovedu kralja u veoma kompromitujući položaj.

Primo de Rivera je formirao vladu u čiji sastav su ulazila samo vojna lica (Vojni direktorijum), da bi od 1925. godine u njen sastav ušla i civilna lica (Civilni direktorijum). Tokom diktature, Primo de Rivera je priveo kraju rat u Maroku iskrcavanjem u Alusemasu 1925, što je na kraju dovelo do definitivnog španskog osvajanja Rifa 1927. godine.

Otpor diktaturi Prima de Rivere bio je sve veći, tako da je Alfonso 29. januara 1930. smenio generala sa mesta predsednika Saveta ministara i na njegovo mesto imenovao generala Damasa Berengera s namerom da ponovo uspostavi ustavni režim. Ovaj period je u španskoj istoriji poznat pod imenom Diktablanda

Ukidanje monarhije

Kralj Alfonso sa sinom, princem prestolonaslednikom, 1915.

Nakon pada diktature, sve češće su bile antimonarhističke demonstracije, na kojima se kralj optuživao za podršku koju je pružio Primu de Riveri, i pripisivala mu se odgovornost za katastrofu kod Anuala. Iste godine republikanske stranke su se ujedinile protiv monarhije potpisivanjem Pakta iz San Sebastijana. Došlo je do više nemira u redovima vojske u vazduhoplovnoj bazi Kvatro Vijentos (Madrid) i Haka koje je vlada uspela da uguši. U Haki, vođe su bili kapetani Fermin Galan i Anhel Garsija Ernandez, koji su nakon vojnog suđenja bili streljani.

Februara 1931. godine admiral Alfonso XIII je proglasio Huana Bautistu Aznara predsednikom saveta. Njegova vlada je raspisala lokalne izbore 12. aprila 1931. na kojima su pobedu odneli republikanci. Nakon izbora, odmah je bila proglašena Druga republika, a kralj je napustio zemlju istog dana, kako bi izbegao izbijanje građanskog rata.

U noći između 14. i 15. aprila, Alfonso XIII je krenuo iz Madrida u Kartahenu svojim automobilom, odakle je isplovio za Marselj na jednom od brodova Španske mornarice, i odatle krenuo za Pariz. Kraljeva porodica je krenula iz Aranhueza vozom sledećeg jutra.

Zakonom od 26. novembra 1931. Kortesi su kralja optužili za veleizdaju. Taj zakon je Fransisko Franko opozvao 15. decembra 1938.

Alfonso i Franko

Nakon izbijanja građanskog rata, Alfonso XIII je bezrezervno podržao Franka i falangiste. Odnos koji je Alfonso XIII imao sa Frankom bio je vrlo prisan i vrlo je dobro dokumentovan. Upoznao je Franka nakon njegovih uspeha u Maroku. Nakon toga, ostali su u kontaktu i polako se njihov odnos produbljivao, a Franko je postao kraljev ljubimac. Januara 1923. godine, kralj je Franku dodelio vojni orden kao i počasnu titulu u okviru državne komore, a kad se Franko oženio, kralj mu je bio kum na svadbi (kralj je poslao kao svog predstavnika gradonačelnika Ovijeda, generala Losadu). Franko je diskutovao lično s kraljem o mogućnostima eventualnog povlačenja iz Maroka. Marta 1925, tokom jedne posete, general Primo de Rivera je predao Franku pismo od kralja zajedno sa zlatnim priveskom sa religioznim motivima. Pismo se završavalo ovim rečima: „Vrlo dobro znaš koliko te voli i ceni tvoj odani prijatelj koji te toplo pozdravlja. Alfonso XIII.“ Kraljevskim dekretom od 4. januara 1928. godine, Alfonso XIII je imenovao Franka direktorom nedavno osnovane Opšte vojne akademije. Franko je glasao u korist monarhije u Saragosi, međutim, pred kraj građanskog rata, 4. aprila 1937. napisao mu je pismo s potcenjivačkim tonom: naime, kralj, koji je bio upravo donirao frankistima milion pezeta, napisao je Franku pismo u kom je izrazio svoju zabrinutost zbog veoma slabe pažnje koja se poklanja obnovi monarhije. Franko mu je na to odgovorio da je vrlo malo verovatno da će kralj vršiti bilo kakvu značajnu ulogu u politici zemlje u bliskoj budućnosti s obzirom na greške koje je počinio u prošlosti. Nakon završetka rata, monarhija nije bila obnovljena, a kralj je razočarano izjavio: „Odabrao sam Franka još dok je bio niko i ništa. On me je izdao i varao na svakom koraku.“

Život u izgnanstvu

kralj Alfonso

Tokom izgnanstva Alfonso je više puta menjao mesto boravka, iako je poslednjih godina svog života proveo u Rimu. Nakon smrti Alfonsa Karlosa od Burbona, vojvode od San Hajmea 1936, karlističkog pretendenta na španski presto pod imenom Alfonso Karlos I, postao je takođe i pretendent na francuski presto pod imenom Alfonso XIII od Španije i Alfonso I od Francuske i Navare.

Dana 15. januara 1941. odrekao se mesta šefa Kraljevske kuće u korist svog sina Huana. Umro je 28. februara 1941. u Gran Hotelu u Rimu usled bolesti pluća. Bio je sahranjen u crkvi Santa Marija de Montserat de los Espanjoles u Rimu sve do 19. januara 1980, kada su njegovi posmrtni ostaci bili prebačeni u Kraljevsku kriptu u manastiru Eskorijal, a prema naređenju njegovog unuka i bivšeg španskog kralja, Huana Karlosa I.

Brak i deca

Dana 31. marta 1906. oženio se britanskom princezom Viktorijom Euhenijom od Batenberga (1887—1969), nećakinjom britanskog kralja Edvarda VII i unukom kraljice Viktorije.

Kraljevski par je imao sedmoro dece:

• infant Alfonso Pio Kristino Eduardo, princ Asturije (1907—1938), odrekao se svojih prava na presto 1933, neposredno pred proglađenje Druge Republike, kako bi se oženio Kubankom španskog porekla Edelmirom Sampedro i Robato i običnom građankom. Nosio je titulu grofa od Kovadonge. Kasnije se oženio Martom Ester Rokafort u Altazara. Ni u jednom od brakova nije imao dece.
• infant Haime Leopoldo Isabelino Enrike (1908—1975), gluvonem od rođenja, odrekao se prava na presto 1933 pod pritiskom svojih roditelja, postao je vojvodom od Segovije. Po očevoj liniji nasledio je pravo na francuski presto i u Francuskoj je bio poznat kao vojvoda od Anžua (1941—1975). Prvi brak je sklopio sa Francuskinjom Emanuelom de Dampjer, sa kojom je imao dece. Nakon razvoda sa Emanuelom, ponovo se oženio sa Šarlotom Lujzom Avgustom Tideman sa kojom nije imao dece.
• infanta Beatriz Isabel Federika Alfonsa Euhenija (1909—2002), udala se za Alesandra Torlonija, petog princa di Čivitela-Česi.
• infant Fernando, mrtvorođen 1910.
• infanta Marija Kristina Teresa Alehandra (1911—1996), udala se za Enrikea Euhenija Marone-Sinzana, grofa od Marone.
• infant Huan Karlos Teresa Silvestre Alfonso (1913—1993), naslednik španskog prestola i grof od Barselone, nije nikad vladao, otac kralja Huana Karlosa I, u čije ime se odrekao prestola 1977.
• infant Gonzalo Manuel Marija Bernardo (1914—1934), hemofiličar.

Kralj je takođe imao i troje vanbračne dece:

• sa francuskom aristokratkinjom Melani de Gofridi de Dortan, Rožer Leveke de Vilmorin (1905—1980).
• sa španskom glumicom Karmen Ruiz Moragas, Leandra Alfonsa Ruiza Moragas (1929), i Mariju Teresu Ruiz Moragas (1925—1965), koje nikad nije priznao. Leandro je 2003. godine dobio pravo od španskog sudstva da koristi titulu Burbona, pod imenom Leandro Alfonso de Borbon Ruiz. Alfonso je takođe imao dve kćerke sa dve učiteljice svoje dece.

Njegov unuk Huan Karlos I je postao španski kralj 1975. godine.

Porodično stablo

16. Karlos IV od Španije

8. Infante Francisco de Paula of Spain

17. Marija Lujza od Parme

4. Francis, Duke of Cádiz

18. Franc I od Sicilije

9. Luisa Carlotta of the Two Sicilies

19. Marija Izabela od Španije

2. Alfonso XII od Španije

20. Karlos IV od Španije (= 16)

10. Fernando VII od Španije

21. Marija Lujza od Parme (= 17)

5. Izabela II od Španije

22. Franc I od Sicilije (= 18)

11. Marija Kristina od Dve Sicilije

23. Marija Izabela od Španije (= 19)

1. Alfonso XIII od Španije

24. Leopold II, car Svetog rimskog carstva

12. Karl od Austrije, vojvoda od Tešena

25. Infanta Maria Luisa of Spain

6. Karl Ferdinand od Austrije

26. Fridrih Vilhelm, knez od Nasau-Vajlburga

13. Henrijeta od Nasau-Vajlburga

27. Lujza Izabela od Kirhberga

3. Marija Kristina od Austrije

28. Leopold II, car Svetog rimskog carstva (=24)

14. Jozef, palatin Ugarske

29. Infanta Maria Luisa of Spain (=25)

7. Elizabeta Franciška od Austrije

30. Ludvig od Virtemberga

15. Duchess Maria Dorothea of Württemberg

31. Henrijeta od Nasau-Vajlburga (1780—1857)

Porodica

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Viktorija Euhenija od Batenberga		24. oktobar 1887.	15. april 1969.

Deca

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Alfonso od Burbona i Batenberga		10. maj 1907.	6. septembar 1938.	Edelmira Sampedro i Robato; Marta Ester Rokafort-Altuzara
Hajme od Burbona i Batenberga		23. jun 1908.	20. mart 1975.	Emanuela de Dampjer; Šarlota Lujza Avgusta Tideman
Beatriz od Burbona i Batenberga		22. jun 1909.	22. novembar 2002.	Alesandro Torlonija
Fernando od Burbona i Batenberga		21. maj 1910.	21. maj 1910.	umro na rođenju
Marija Kristina od Burbona i Batenberga		12. decembar 1911.	23. decembar 1996.	Enriko Marone
Huan od Burbona i Batenberga		20. jun 1913.	1. april 1993.	Marija Mersedes od Burbona-Dve Sicilije
Gonzalo od Burbona i Batenberga		24. oktobar 1914.	13. avgust 1934.	nije se ženio; preminuo od posledica saobraćajne nesreće

Literatura

• Javier Moreno Luzón (ed.) .: Alfonso XIII, un político en el trono, Madrid, Marcial Pons. 2003. ISBN 978-84-95379-59-7. str. 373–403.
• Morgan C. Hall .: Alfonso XIII y el ocaso de la monarquía liberal, 1902–1923, Madrid, Alianza Editorial. 2005. ISBN 978-84-206-4790-6.

Vidi još

• Veleizdajnički proces (1915—1916)

Spoljašnje veze

• Biografija Alfonsa XIII na sajtu Biblioteka Migel Servantes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. novembar 2010)(jezik: španski)
• Alfonso XIII i kriza sistema Restauracije(jezik: španski)
• Rodoslov Alfonsa XIII(jezik: španski)