Alfredo Stresner

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Alfredo Stresner
Alfredo Stroessner2.jpg
Alfredo Stresner
Biografija
Datum rođenja(1912-11-03)3. novembar 1912.
Mesto rođenjaEnkarnasion
Paragvaj
Datum smrti16. avgust 2006.(2006-08-16) (93 god.)
Mesto smrtiBrazilija
Brazil
DržavljanstvoParagvaj
SupružnikEligija Mora[1]
Profesijapolitičar
Politička
partija
Partija Kolorado
Predsednik Paragvaja
14. avgusta 1954 — 3. februara 1989.
PrethodnikTomas Romero (v.d.)
NaslednikAndres Rodrigez

Alfredo Stresner Matiauda (šp. Alfredo Stroessner Matiauda; 3. novembar 191216. avgust 2006) je bio paragvajski vojni oficir i predsednik Paragvaja od 1954. do 1989. godine.

Biografija[uredi]

Rođen je 3. novembra 1912. godine, kao sin nemačkih emigranata iz Bavarske. Pridružio se paragvajskoj vojsci 1929, a 1931. godine je postao poručnik. Borio se u ratu za Čako protiv Bolivije od 1932. do 1935, posle čega je dalje napredovao u vojnoj karijeri. Godine 1948, postao je najmlađi general u Južnoj Americi. Protivio se politici predsednika Federika Čaveza, pa ga je srušio s vlasti u državnom udaru 1954. godine.

Predsednik[uredi]

Ubrzo nakon dolaska na vlast, proglasio je opsadno stanje i ograničio ustavne slobode. Bio je zakleti antikomunista i svaku akciju je opravdavao kao meru zaštite od komunizma. Za vreme njegove vladavine nijedna socijalistička država nije imala ambasadu u Paragvaju, a jedini izuzetak je bila SFR Jugoslavija.[2] Iako je određena opozicija bila dopuštena posle 1962, partija Kolorado na čelu sa Stresnerom zadržala je potpunu kontrolu nad državom. Izbori su bili toliko nameštani u koriste partije Kolorado da opozicija nije imala nikave realne šanse da pobede, a opozicioni političari su bili podvrgavani različitim vidovima mučenja. Dalje, Stresnerov Paragvaj je postao utočište za odbegle naciste, među kojima je bio i Jozef Mengele[3], a nekomunistička opozicija je bila razbijena. Zbog Stresnerove sklonosti prema nacizmu i pružanju utočista odbeglim nacistima, strana štampa je često njegovu vladu nazivala „nacističkim režimom za sirotinju”.[4]

Godine 1965, podupro je invaziju Dominikanske Republike od strane SAD[5] i ponudio slanje svojih trupa u Vijetnam.[6]

Tokom njegove vladavine, paragvajska ekonomija je imala najveći rast u Latinskoj Americi i to uglavnom na polju industrije. Nezaposlenost je i u najboljim godinama dostizala do 40%, prosečna životna dob prelazila je jedva 50 godina, pola stanovništva bilo je nepismeno, a oko 10% novorođenčadi ne bi doživelo četvrtu godinu života.

Iako su državne strukture za vreme Stresnerove vladavine bile veoma stabilne, on i njegova vlada odgovorni su za mučenja, otmice i korupciju. Tela mučenih su nakon smrti bila bacana u reke Čako i Rio Paragvaj. Godine 1959, domorodačko pleme Ače se predalo, nakon čega je u potpunosti masakrirano. Ujedinjene nacije su 1974. godine optužile Stresnerovu vladu za ropstvo i genocid. Sekretar Komunističke partije Paragvaja Migel Soler bio je mučen i ubijen, navodno raščetvoren motornom testerom dok je Stresner sve to slušao preko telefona.[7]

Pad s vlasti[uredi]

U Paragvaju je dug niz godina postojao organizovani otpor Stresnerovu režimu, ali su disidenti posebno ojačali nakon posete Jovana Pavla II Paragvaju 1988. godine.[8] Dana 3. februara 1989, ubrzo nakon što je po deveti put izabran za predsednika, s vlasti ga je u državnom udaru srušio general Andres Rodrigez. Stresner je nakon udara pobegao u Brazil, gde je živeo u egzilu narednih 17 i po godina. Umro je 16. avgusta 2006. godine od srčanog udara.[9] Paragvajska vlada odbila je ukazivanje bilo kakve počasti preminulom diktatoru.[10]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]