Alfred Aho

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alfred Aho
Alfred Aho
Lični podaci
Datum rođenja(1941-08-09)9. avgust 1941. (82 god.)
Mesto rođenjaTimins, Kanada
ObrazovanjeUniverzitet u Torontu Univerzitet Prinston
Naučni rad
PoljeInformatika
InstitucijaUniverzitet Kolumbija
UčeniciMarcio Buss, Marc Eaddy, Gaurav Kc, Krysta Score
MentoriDžon Hopkroft
Poznat poAWK programski jezik

Principles of Compiler Design Compilers: Principles, Techniques, and Tools

Ejho—Korasikin algoritam
NagradeBell Labs Fellow (1984), FAAAS (1986), IEEE Fellow (1988), FACM (1996), IEEE John von Neumann Medal (2003), NAE Member
Zvanični veb-sajt
www.cs.columbia.edu/~aho/

Alfred Vaino Aho (Timins, 9. avgust 1941) kanadski je informatičar najpoznatiji po svom radu na programskim jezicima, prevodiocima i srodnim algoritmima i udžbenicima o umetnosti i nauci računarskog programiranja.[1][2][3][4][5][6][7]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Aho je diplomirao inženjersku fiziku na Univerzitetu u Torontu a doktorirao u oblasti elekrotehnike/računarskih nauka na Univerzitetu Prinston. Radio je na istraživanjima u Belovim laboratorijama najpre od 1967. do 1991. godine, pa od 1997. do 2002. godine kao potpredsednik Istraživačkog centra za računarstvo (Computing Sciences Research Center). Od 2011. godine profesor je na Katedri za računarske nauke na Univerzitetu Kolumbija. Bio je predsedavajući na Katedri od 1995. do 1997. godine, i ponovo na proleće 2003. godine.

Nakon diplomiranja na Prinstonu, Aho se pridružio Istraživačkom centru za računarstvo u Belovim laboratorijama gde je osmislio efikasne algoritme regularnog izražavanja i slaganja uzoraka. Implementirao ih je u prvim verzijama Uniks alata egrep i fgrep. Algoritam fgrep postao je poznat pod nazivom Aho-Korasikin algoritam. Koristi ga nekoliko bibliografskih sistema za pretragu, uključujući onaj koji je razvila Margaret J. Korasik, i druge aplikacije za pretraživanje stringova.

U Belovim laboratorijama, Aho je blisko sarađivao sa Stivom Džonsonom i Džefrijem Ulmanom na razvoju efikasnih algoritama za analizu i prevođenje programskih jezika. Stiv Džonson je koristio LALR algoritme za parsiranje kako bi stvorio generator parsera yacc, a Majkl E. Lesk i Erik Šmit koristili su Ahoove algoritme za usklađivanje regularnih izraza kako bi stvorili generator leksera lex. Alati lex i yacc i njihovi derivati korišćeni su za razvoj front-end komponenti mnogih današnjih prevodilaca programskih jezika.

Aho i Ulman napisali su niz udžbenika o tehnikama kompajlovanja koji su kodifikovali teoriju relevantnu za dizajn kompajlera. Njihov udžbenik iz 1977. godine Principi dizajna kompajlera (Principles of Compiler Design) imao je zelenog zmaja na prednjoj korici i postao je poznat kao "Knjiga o zelenom zmaju". Godine 1986. Ahu i Ulmanu pridružio se Ravi Seti kako bi stvorili novo izdanje, „Knjigu o crvenom zmaju“ (koja je nakratko prikazana u filmu „Hakeri“ iz 1995. godine), a 2007. i Monika Lam da bi stvorili „Knjigu o ljubičastom zmaju ". Knjige o zmaju najšire su korišćeni udžbenici o kompajlerima na svetu.

Godine 1974. Aho, Džon Hopkroft i Ulman napisali su Dizajn i analizu računarskih algoritama (Design and Analysis of Computer Algorithms), kodifikujući neka od svojih ranijih istraživanja algoritama. Ova knjiga postala je jedna od najtraženijih u računarskoj nauci tokom nekoliko decenija i pomogla je podsticanje stvaranja algoritama i struktura podataka kao centralnog kursa u nastavnom planu i programu informatike.

Aho je takođe poznat po svom koautorstvu programskog jezika AWK sa Piterom J. Vajnbergerom i Brajanom Kernigenom ("A" označava "Aho"). Od 2010. godine Ejhoova istraživačka interesovanja uključuju programske jezike, prevodioce, algoritme i kvantno računanje. Član je Istraživačke grupe za jezike i prevodioce na Univerzitetu Kolumbija (Language and Compilers research-group at Columbia University).[8]

Ukupno gledano, njegovi radovi su citirani 81.040 puta i on ima h-indeks 66, od 8. maja 2019. godine.[9]

Alfred Aho primio je mnoga prestižna priznanja, uključujući IEEE-ovu Medalju Džona fon Nojmana (John von Neumann Medal) i članstvo u Nacionalnoj inženjerskoj akademiji (National Academy of Engineering). Izabran je za člana Američke akademije nauka i umetnosti (American Academy of Arts and Sciences) 2003. godine. Ima počasne doktorate sa Univerziteta u Vaterlou, sa Univerziteta u Helsinkiju, sa Univerziteta u Torontu, i član je Američkog udruženja za unapređenje nauke (American Association for the Advancement of Science) , ACM-a (Association for Computing Machinery), Belovih laboratorija i IEEE-a (Institute of Electrical and Electronics Engineers).

Dva puta je bio predsedavajući Savetodavnog odbora Direktorata za računarske i informatičke nauke i inženjerstvo Nacionalne fondacije za nauku (Advisory Committee for the Computer and Information Science and Engineering Directorate of the National Science Foundation). Bivši je predsednik ACM-ove Posebne interesne grupe za algoritme i teoriju računanja (ACM Special Interest Group on Algorithms and Computability Theory).[10]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • A. V. Aho and J. D. Ullman, The Theory of Parsing, Translation, and Compiling, Vol. 1, Parsing. Prentice Hall. . 1972. ISBN 0-13-914556-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • A. V. Aho (ed.) Currents in the Theory of Computing. Prentice Hall, 1973.
  • A. V. Aho and J. D. Ullman, The Theory of Parsing, Translation, and Compiling, Vol. 2, Compiling. Prentice-Hall. . 1973. ISBN 978-0-13-914564-3.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • A. V. Aho, J. E. Hopcroft, J. D. Ullman, The Design and Analysis of Computer Algorithms. Addison-Wesley. Aho, Alfred V.; Hopcroft, John E.; Ullman, Jeffrey D. (1974). Data Structures and Algorithms. Addison-Wesley. ISBN 0-201-00023-7. 
  • A. V. Aho and J. D. Ullman, Principles of Compiler Design. Addison-Wesley. Aho, Alfred V.; Ullman, Jeffrey D. (1977). Principles of Compiler Design. Addison-Wesley Publishing Company. ISBN 0-201-00022-9. 
  • A. V. Aho, J. E. Hopcroft, J. D. Ullman, Data Structures and Algorithms. Addison-Wesley. Aho, Alfred V.; Hopcroft, John E.; Ullman, Jeffrey D. (1983). Data Structures and Algorithms. Addison-Wesley. ISBN 0-201-00023-7. 
  • A. V. Aho, R. Sethi, J. D. Ullman, Compilers: Principles, Techniques, and Tools. Addison-Wesley, Reading MA. . 1986. ISBN 0-201-10088-6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • A. V. Aho, B. W. Kernighan, and P. J. Weinberger, The AWK Programming Language. Addison-Wesley. Aho, Alfred V.; Kernighan, Brian W.; Weinberger, Peter J. (1988). The AWK Programming Language. Addison-Wesley Publishing Company. ISBN 978-0-201-07981-4. 
  • A. V. Aho and J. D. Ullman, Foundations of Computer Science. W. H. Freeman/Computer Science Press, 1992.
  • A. V. Aho and J. D. Ullman, Foundations of Computer Science, C Edition. W. H. Freeman. Aho, Alfred V.; Ullman, Jeffrey D. (1995). Foundations of Computer Science: C Edition. W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-8284-1. 
  • A. V. Aho, M. S. Lam, R. Sethi, and J. D. Ullman, Compilers: Principles, Techniques, and Tools, Second Edition. Addison-Wesley. Aho, Alfred V. (2007). Compilers: Principles, Techniques, & Tools. Pearson/Addison Wesley. ISBN 978-0-321-48681-3. 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Aho, Alfred V. (01. 10. 1968). „Indexed Grammars---An Extension of Context-Free Grammars”. Journal of the ACM. 15 (4): 647—671. S2CID 9539666. doi:10.1145/321479.321488. 
  2. ^ Aho, Alfred; Gottlob, Georg (01. 04. 2014). „A front row seat to Communications ' editorial transformation”. Communications of the ACM (na jeziku: engleski). 57 (4): 5. S2CID 21553189. doi:10.1145/2582611. 
  3. ^ Aho, Alfred V. (01. 07. 1969). „Nested Stack Automata”. Journal of the ACM. 16 (3): 383—406. S2CID 685569. doi:10.1145/321526.321529. 
  4. ^ Aho, Alfred V.; Corasick, Margaret J. (01. 06. 1975). „Efficient string matching: an aid to bibliographic search”. Communications of the ACM. 18 (6): 333—340. S2CID 207735784. doi:10.1145/360825.360855. 
  5. ^ Aho, A. V.; Johnson, S. C.; Ullman, J. D. (01. 01. 1977). „Code Generation for Expressions with Common Subexpressions”. Journal of the ACM. 24 (1): 146—160. S2CID 2614214. doi:10.1145/321992.322001. 
  6. ^ „Alfred V Aho - ACM author profile page”. dl.acm.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 10. 2019. 
  7. ^ „Computerworld Australia - The leading source of technology news, analysis and tools for IT decision makers, managers and professionals”. Computerworld. Pristupljeno 18. 10. 2019. 
  8. ^ „Languages and Compilers”. landc.cs.columbia.edu. Pristupljeno 18. 10. 2019. 
  9. ^ „Alfred Aho - Navodi Google akademika”. scholar.google.com. Pristupljeno 18. 10. 2019. 
  10. ^ „Brief U.s. Suppression of Proof Stirs Anger”. The New York Times (na jeziku: engleski). 17. 02. 1987. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 18. 10. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_Ахо&oldid=27368832”