Alhemijski simbol

Simboli u alhemiji u delu Torberna Bergmana.

Alhemijski simboli, prvobitno osmišljeni kao deo alhemije, korišćeni su za označavanje nekih elemenata i jedinjenja sve do 18. veka. Iako je notacija bila delimično standardizovana, stil i simbol su varirali među alhemičarima. Lidi-Tengerž^[1] je objavio popis od 3.695 simbola i varijanti, i to nije bilo iscrpno, izostavljajući na primer mnoge simbole koje je koristio Isak Njutn. Ova stranica stoga navodi samo najčešće simbole.

Tri osnovna stanja[uredi | uredi izvor]

Prema Paracelzusu (1493—1541), glavna stanja ili tria prima kojima se materije nalaze su:

Sumpor ili duša, princip zapaljivosti : 🜍 ()
Merkur ili duh, princip topljivosti i isparljivosti : ☿ ()
So ili telo, princip nezapaljivosti i neisparljivosti: 🜔 ()

Četiri osnovna elementa[uredi | uredi izvor]

Zapadna alhemija koristi četiri klasična elementa. Simboli koji se koriste za njih su:^[2]

Vazduh 🜁 ()
Zemlja 🜃 ()
Vatra 🜂 ()
Voda 🜄 ()

Sedam planetarnih metala[uredi | uredi izvor]

Sedam metala poznatih od klasičnih vremena u Evropi bilo je povezano sa sedam klasičnih planeta; ovo je imalo veliku ulogu u alhemijskom simbolizmu. Tačna korelacija je varirala tokom vremena, a u ranim vekovima su ponekad pronađeni bronza ili elektrum umesto žive, ili bakar za Mars umesto gvožđa; međutim, zlato, srebro i olovo su oduvek bili povezani sa Suncem, Mesecom i Saturnom.^{[note 1]} Asocijacije u nastavku su potvrđene od 7. veka i ustalile su se do 15. veka. Ove standardizacije su počele da se raspadaju sa otkrićem antimona, bizmuta i cinka u 16. veku. Alhemičari bi metale obično nazivali njihovim planetarnim imenima, npr. „Saturn” za olovo, „Mars” za gvožđe; jedinjenja kalaja, gvožđa i srebra i dalje su se nazivala „veseli“, „borbeni“ i „mesečevi“; ili „Jupiterski”, „Marsovski” i „Mesečev”, tokom čitavog 17 veka. Tradicija je ostala i danas sa imenom elementa žive, gde su hemičari odlučili da je planetarno ime bolje od uobičajenih imena kao što je „živo srebro”, i u nekoliko arhaičnih izraza kao što su lunarna kaustika (za srebro-nitrat) i saturnizam (za trovanje olovom).^[3]^[4]

Svima sedam metala vladalo je jedno nebesko telo, planeta, ili božanstvo. Planete posle Saturna, Uran i Neptun.

Olovom vlada Saturn ♄ ()
Kalajem vlada Jupiter ♃ ()
Gvožđem vlada Mars ♂ ()
Zlatom vlada Sunce ☉ 🜚 ☼ ()
Bakrom vlada Venera ♀ ()
Živom vlada Merkur ☿ ()
Srebrom vlada Mesec ☽ ili ☾ ( ili) [takođe 🜛 po Njutnu] ^[5]

Svetovni elementi i kasniji metali[uredi | uredi izvor]

Antimon ♁ () (po Njutnu), takođe
Arsen 🜺 ()
Bizmut ♆ () (po Njutnu), 🜘 () (po Bergmanu)
Kobalt(približno 🜶) (po Bergmanu)
Mangan (po Bergmanu)
Nikl (po Bergmanu; ranije korišćen za regulus sumpora)
Kiseonik (po Lavoisieru)
Flogiston (po Bergmanu)
Fosfor ili
Platina ili (po Bergmanu i dr.)
Sumpor 🜍 () (po Njutnu)
Cink (po Bergmanu)

Alhemijska jedinjenja[uredi | uredi izvor]

Sledeći simboli su, između ostalih, usvojeni u Unikodu.

Kiselina (uključujući sirće) 🜊 (</img> )
Soni amonijak (amonijum hlorid) 🜹 (</img> ) ^[6]
Akva fortis (azotna kiselina) 🜅 (</img> ), AF ^[6]
Akva regia (azot-hlorovodonična kiselina) 🜆 (), 🜇 (), AR ^[6]
Vino života (koncentrovani etanol; zove se akua vitae ili spiritus vini) 🜈 (), SV ili 🜉 ()
Amalgam (legure metala i žive) 🝛 () = aaa, aaa (između ostalih skraćenica).
Cinobar (živin sulfid) 🜓 ()
Sirće (destilovano) 🜋 () (po Njutnu)
Vitriol ili Vitrolj (sulfati) 🜓 🜖 () ^[6]
Crni sumpor (ostatak od sublimacije sumpora) 🜏 ()^[7]

Simboli iz *Odabrane kolekcije retkih tajni,* Kenelma Digbija, 1682.

Alhemijski procesi[uredi | uredi izvor]

Alhemijski magnum opus se ponekad izražavao kao niz hemijskih operacija. U slučajevima kada ih je bilo dvanaest, svakom bi se mogao pripisati jedan od znakova zodijaka kao oblik kriptografije. Sledeći primer se može naći u Pernetijevom Dictionnaire mytho-hermétique (1758):^[8]

Kalcinacija (Ovan) ♈︎
Kongelacija (Bik) ♉︎
Fiksiranje (Blizanci) ♊︎
Disolucija (Rak ) ♋︎
Varenje (Lav ) ♌︎
Destilacija (Devica ) ♍︎
Sublimacija (Vaga ) ♎︎
Sinteza (Škorpija ) ♏︎
Sagorevanje (Strelac ) ♐︎
Fermentacija (Jarac ) ♑︎ (truljenje )
Umnožavanje (Vodolija ) ♒︎
Prikazivanje (Ribe ) ♓︎

Jedinice mere[uredi | uredi izvor]

Par simbola označamaju jedinice za zapreminu, težinu i vreme.

Mesec 🝱 () iliili xXx
Dan-Noć 🝰 ()
Čas ili sat 🝮 ()
Gutljaj 🝲
Unca ℥
Polovina unce 🝳

Unikod[uredi | uredi izvor]

Blok Alhemijski simboli je dodat 2010. godine kao deo Unikod 6.0.^[9]

Alhemijski simboli^[1]^[2] Zvanična tabela kodova Unikod konzorcijuma (PDF)
	0	1	2	3	4	5	6	7	8	9	A	B	C	D	E	F
U+1F70x	🜀	🜁	🜂	🜃	🜄	🜅	🜆	🜇	🜈	🜉	🜊	🜋	🜌	🜍	🜎	🜏
U+1F71x	🜐	🜑	🜒	🜓	🜔	🜕	🜖	🜗	🜘	🜙	🜚	🜛	🜜	🜝	🜞	🜟
U+1F72x	🜠	🜡	🜢	🜣	🜤	🜥	🜦	🜧	🜨	🜩	🜪	🜫	🜬	🜭	🜮	🜯
U+1F73x	🜰	🜱	🜲	🜳	🜴	🜵	🜶	🜷	🜸	🜹	🜺	🜻	🜼	🜽	🜾	🜿
U+1F74x	🝀	🝁	🝂	🝃	🝄	🝅	🝆	🝇	🝈	🝉	🝊	🝋	🝌	🝍	🝎	🝏
U+1F75x	🝐	🝑	🝒	🝓	🝔	🝕	🝖	🝗	🝘	🝙	🝚	🝛	🝜	🝝	🝞	🝟
U+1F76x	🝠	🝡	🝢	🝣	🝤	🝥	🝦	🝧	🝨	🝩	🝪	🝫	🝬	🝭	🝮	🝯
U+1F77x	🝰	🝱	🝲	🝳	🝴	🝵	🝶					🝻	🝼	🝽	🝾	🝿
Notes 1.^ Šablon:Junikod verzija 2.^ Siva područja označavaju neraspoređene kodne tačke

Galerija[uredi | uredi izvor]

Ovde su prikazane tablice iz knjige Reuter de Rozmon (1931) Istorija apotekarstva kroz vekove, tom II, 4 tablice posle strane 260 i 2 tablice posle strane 268.

(svih 6 tablica, uramljenih)

Napomene[uredi | uredi izvor]

^ For example, Mercury was tin and Jupiter was electrum in Marcianus.^[3]^‍:{{{1}}}

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Fritz Lüdy-Tenger (1928) Alchemistische und chemische Zeichen. Wolfgang Schneider (1962) Lexicon alchemistisch-pharmazeutischer Symbole covers many of the same symbols with a cross-index and indicates synonyms.
^ Holmyard 1957, str. 149.
^ ^a ^b Crosland, Maurice (2004). Historical Studies in the Language of Chemistry.
^ Holmyard 1957, str. 149
^ Newman, William R.; Walsh, John A.; Kowalczyk, Stacy; Hooper, Wallace E.; Lopez, Tamara (6. 3. 2009). „Proposal for Alchemical Symbols in Unicode” (PDF). Indiana University. p. 13, 2nd from bottom. Unicode: 1F71B. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b ^v ^g Holmyard 1957, str. 149
^ Explanation of the Chimical Characters from Nicaise Le Febvre, A compleat body of chymistry, London, 1670.
^ See Holmyard 1957, str. 150.
^ „Unicode 6.0.0”. Unicode Consortium. 11. 10. 2010. Pristupljeno 21. 10. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alhemijski simboli u Unikodu 6.0

[4] For example, Mercury was tin and Jupiter was electrum in Marcianus.^[3]^‍:{{{1}}}

[1] Fritz Lüdy-Tenger (1928) Alchemistische und chemische Zeichen. Wolfgang Schneider (1962) Lexicon alchemistisch-pharmazeutischer Symbole covers many of the same symbols with a cross-index and indicates synonyms.

[2] Holmyard 1957, str. 149.

[Crosland-3] Crosland, Maurice (2004). Historical Studies in the Language of Chemistry.

[auto-5] Holmyard 1957, str. 149

[6] Newman, William R.; Walsh, John A.; Kowalczyk, Stacy; Hooper, Wallace E.; Lopez, Tamara (6. 3. 2009). „Proposal for Alchemical Symbols in Unicode” (PDF). Indiana University. p. 13, 2nd from bottom. Unicode: 1F71B. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[auto2-7] v ^g Holmyard 1957, str. 149

[8] Explanation of the Chimical Characters from Nicaise Le Febvre, A compleat body of chymistry, London, 1670.

[9] See Holmyard 1957, str. 150.

[10] „Unicode 6.0.0”. Unicode Consortium. 11. 10. 2010. Pristupljeno 21. 10. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[note 1]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[1]

[2]