Amedeo Avogadro

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Amedeo Avogadro
Amedeo Avogadro.
Lični podaci
Puno imeLorenzo Romano Amedeo Carlo Avogadro di Quaregna e di Cerreto
Datum rođenja(1776-08-09)9. avgust 1776.
Mesto rođenjaTorino, Kraljevina Pijemont-Sardinija
Datum smrti9. jul 1856.(1856-07-09) (79 god.)
Mesto smrtiTorino, Kraljevina Pijemont-Sardinija
Naučni rad
Poljefizika, hemija

'Amedeo Avogadro (Lorenzo Romano Amedeo Carlo Avogadro, Count of Quaregna and Cerreto[1], ital. Amedeo Avogadro;[2][3][4][5] Torino, 9. avgust 1776 — Torino, 9. jul 1856) je bio italijanski fizičar, profesor na univerzitetu u Torinu. Najpoznatiji je po Avogadrovoj hipotezi iz 1811. godine, koja iskazuje da: svi gasovi pri jednakoj zapremini, pritisku i temperaturi sadrže isti broj molekula. Ovo je bio veliki iskorak materijalističke nauke u to doba. Posle 50 godina hipoteza je prihvaćena kao zakon, koji je uporište moderne fizike i hemije. Broj molekula u gram-molekulu (molu) bilo koje materije je po njemu dobio ime Avogadrov broj, i iznosi 6,023 • 1023 molekula.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Esej o matematičkoj teoriji distribucije električne energije po površini provodnih tela, 1844

Amedeo Avogadro je rođen u Torinu u plemićkoj porodici Kraljevine Sardinije (danas deo Italije) 1776. godine. On je diplomirao crkveno pravo sa 20 godina i počeo da se bavi advokatskom praksom. Ubrzo potom se posvetio fizici i matematici (tada se zvali pozitivna filozofija)[6] i 1809. godine počeo da ih podučava u liceju (srednjoj školi) u Verčeliju, gde je njegova porodica živela i imala nešto imovine.

Godine 1811, objavio je članak pod naslovom Essai d'une manière de déterminer les masses relatives des molécules élémentaires des corps, et les proportions selon lesquelles elles entrent dans ces combinaisons („Esej o načinu određivanja relativnih masa elementarnih molekula tela i proporcija po kojima oni ulaze u ove kombinacije“), koji sadrži Avogadrovu hipotezu. Avogadro je poslao ovaj esej u Journal de Physique, de Chimie et d'Histoire naturelle („Časopis za fiziku, hemiju i prirodnu istoriju“) Žan-Klod Delametrija.

Godine 1820, postao je profesor fizike na Univerzitetu u Torinu. Torino je tada bio glavni grad obnovljene savojske Kraljevine Sardinije pod Viktorom Emanuelom I. Avogadro je bio aktivan u revolucionarnom pokretu marta 1821. Kao rezultat toga, izgubio je katedru 1823. (ili, kako je univerzitet zvanično objavio, bilo im je „veoma drago da dozvole ovom zanimljivom naučniku da se odmori od teških nastavničkih obaveza, kako bi mogao da posveti bolju pažnju svojim istraživanjima”). Konačno, kralj Čarls Albert je 1848. godine doneo Ustav (Statuto Albertino). Mnogo pre toga, Avogadro je 1833. pozvan na univerzitet u Torinu, gde je predavao još dvadeset godina.

Malo se zna o Avogadrovom privatnom životu, koji je izgleda bio trezan i religiozan. On se oženio se Felicitom Maze i imao šestoro dece. Avogadro je bio na dužnostima koje su se bavile statistikom, meteorologijom, težinama i merama (uveo je metrički sistem u Pijemont) i bio je član Kraljevskog vrhovnog saveta za javnu nastavu.

On je umro 9. jula 1856.

Ostvarenja[uredi | uredi izvor]

U čast Avogadrovog doprinosa molekularnoj teoriji, broj molekula po molu supstance nazvan je „Avogadrova konstanta“, NA.[7][8] To je tačno 6,02214076×1023 mol−1.[9] Avogadrova konstanta se koristi za izračunavanje rezultata hemijskih reakcija. Ona omogućava hemičarima da odrede količine supstanci proizvedenih u datoj reakciji sa velikim stepenom tačnosti.[10]

Johan Jozef Lošmit je prvo izračunao vrednost Avogadrove konstante, broja čestica u jednom molu, koji se ponekad naziva Lošmitov broj u zemljama nemačkog govornog područja (Lošmitova konstanta sada ima drugo značenje).[11][12]

Avogadrov zakon navodi da odnos između masa iste zapremine svih gasova (na istoj temperaturi i pritisku) odgovara odnosu između njihovih odgovarajućih molekulskih težina. Dakle, relativna molekulska masa gasa može se izračunati iz mase uzorka poznate zapremine.

Avogadro je razvio ovu hipotezu nakon što je Žozef Luj Ge-Lisak objavio svoj zakon o zapreminama (i kombinovanju gasova) 1808. Najveći problem koji je Avogadro morao da reši bila je konfuzija u to vreme u vezi sa atomima i molekulima. Jedan od njegovih najvažnijih doprinosa je jasno razlikovanje jednog od drugog, navodeći da se gasovi sastoje od molekula, a ovi molekuli od atoma. (Na primer, Džon Dalton nije uzeo u obzir ovu mogućnost.) Avogadro zapravo nije koristio reč „atom“ pošto su reči „atom“ i „molekul“ korišćene gotovo bez razlike. Verovao je da postoje tri vrste „molekula“, uključujući „elementarni molekul“ (naš „atom“). Takođe, posvetio je više pažnje definiciji mase, za razliku od težine.

Memoari

Godine 1815, objavio je Mémoire sur les masses relatives des molécules des corps simples, ou densités présumées de leur gaz, et sur la constitution de quelques-uns de leur composés, pour servir de suite à l'Essai sur le même sujet, publié dans le Journal de Physique, juillet 1811 („Beleška o relativnim masama elementarnih molekula, ili predloženim gustinama njihovih gasova, i o sastojcima nekih njihovih jedinjenja, kao nastavak eseja na istu temu, objavljeno u Journal of Physics, jul 1811”) o gustinama gasova.

Godine 1821, objavio je još jedan rad, Nouvelles considérations sur la théorie des proportions déterminées dans les combinaisons, et sur la détermination des masses des molécules des corps (Nova razmatranja o teoriji proporcija određenih u kombinacijama, i u određivanju masa atoma), a ubrzo zatim i Mémoire sur la manière de ramener les composès organiques aux lois ordinaires des proportions déterminées („Napomena o načinu pronalaženja organskog sastava po običnim zakonima određenih proporcija“).

Godine 1841, objavio je svoje delo u Fizika ponderabilnih tela, ili Traktat o materijalnoj konstituciji tela, 4 toma.

Odgovor na teoriju[uredi | uredi izvor]

Naučna zajednica nije odmah pridavala veliku pažnju Avogadrovoj teoriji, i ona nije odmah prihvaćena. Andre-Mari Amper je predložio vrlo sličnu teoriju tri godine kasnije (u svom Sur la détermination des proportions dans lesquelles les corps se combinent d'après le nombre et la disposition respective des molécules dont leurs particules intégrantes sont composées; „O određivanju proporcija u kojima se tela spajaju prema broju i odgovarajućoj dispoziciji molekula od kojih su sastavljene njihove integralne čestice“), ali je ista ravnodušnost pokazana i prema njegovoj teoriji.

Samo kroz studije Šarla Frederika Gerharta i Ogista Lorana o organskoj hemiji bilo je moguće pokazati da Avogadrov zakon objašnjava zašto iste količine molekula u gasu imaju istu zapreminu.

Nažalost, srodni eksperimenti sa nekim neorganskim supstancama pokazali su prividne kontradiktornosti. Ovo je konačno rešio Stanislao Kanicaro, kao što je objavljeno na Kongresu u Karlsrueu 1860, četiri godine nakon Avogadrove smrti. On je objasnio da su ovi izuzeci nastali zbog molekularne disocijacije na određenim temperaturama i da je Avogadrov zakon određivao ne samo molekulske mase, već i atomske mase.

Godine 1911, na sastanku u Torinu obeležena je stota godišnjica objavljivanja Avogadrovog klasičnog rada iz 1811. godine. Prisustvovao je kralj Viktor Emanuel III, a priznat je Avogadrov veliki doprinos hemiji.

Rudolf Klauzijus je svojom kinetičkom teorijom o gasovima predloženom 1857. pružio dodatne dokaze za Avogadrov zakon. Jakobus Henrikus van ’t Hof je pokazao da se Avogadrova teorija održava i u razblaženim rastvorima.

Avogadro se slavi kao osnivač atomsko-molekularne teorije.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Guareschi, Icilio (1911), „Amedeo Avogadro e la sua opera scientifica”, Opere scelte di Amedeo Avogadro, Turin: Accademia delle scienze, str. i—cxl .
  2. ^ „Avogadro, Amedeo”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 2022-08-24. g. 
  3. ^ „Avogadro”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  4. ^ „Avogadro”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 7. 8. 2019. 
  5. ^ "Avogadro". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  6. ^ Aglio, Linda S.; Litvak, Eva A.; Desai, Sukumar P. (2016). „History of anaesthesia”. European Journal of Anaesthesiology. 33 (1): 1—3. PMID 26627677. doi:10.1097/EJA.0000000000000356. 
  7. ^ Perrin, Jean (1909). „Mouvement brownien et réalité moléculaire”. Annales de Chimie et de Physique. 8e Série. 18: 1—114.  Extract in English, translation by Frederick Soddy.
  8. ^ Loschmidt, J. (1865). „Zur Grösse der Luftmoleküle”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften Wien. 52 (2): 395—413.  English translation.
  9. ^ „2018 CODATA Value: Avogadro constant”. The NIST Reference on Constants, Units, and Uncertainty. NIST. 20. 5. 2019. Pristupljeno 2019-05-20. 
  10. ^ Newell, David B.; Tiesinga, Eite (2019). „The International System of Units (SI)”. Nist. NIST Special Publication 330. Gaithersburg, Maryland: National Institute of Standards and Technology. S2CID 242934226. doi:10.6028/nist.sp.330-2019. 
  11. ^ Mohr Peter J.; Taylor Barry N.; Newell David B. (2008). „CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants: 2006”. Reviews of Modern Physics, Rev. Mod. Phys. 80 (2): 633—730. Bibcode:2008RvMP...80..633M. doi:10.1103/RevModPhys.80.633.  Direct link to value.
  12. ^ Loschmidt, J. (1865). „Zur Grösse der Luftmoleküle”. Sitzungsberichte der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften Wien. 52 (2): 395—413. .

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амедео_Авогадро&oldid=27555788”