Amerikanizacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Košer mekdonalds u Aškelonu, Izrael.

Amerikanizacija predstavlja uticaj SAD na masovnu kulturu, poslovni model, jezik i politiku drugih zemalja. Pojam je nastao u 1907. godine[1][2] i prvobitno se primenjuje na rast popularnosti američkog načina života u Kanadi. U samim SAD pojam se odnosi na proces asimilacije imigranata.

Američki biznis i brendovi[uredi | uredi izvor]

7 od 10 najpopularnijih svetskih brendova su iz SAD (2006. godine)[3]. Neki od njih kao simboli američke kulture, često postaju simbol Amerikanizacije, kao što su Koka-kola[4]. Takođe, često sa Amerikanizacijom se povezuju i kultura brze hrane i, posebno, mreža ustanova mekdonalds[5], kao i vodeće kompanije u oblasti IT-tehnologija — Majkrosoft, Epl Inc. i IBM.

Mediji i popularna kultura[uredi | uredi izvor]

Kino i televidenie[uredi | uredi izvor]

Holivud i američki filmovii TV-industrija — glavni su izvori, od kojih ljudi koji žive van SAD, uče o američkoj kulturi i običajima. Prema istraživanju, provodimomu Radio Tajms 2000-ih — "Simpsonovi", "Očajne domaćice" i "Ostati živ" su vodeći po popularnosti  u više od 20 zemalja sveta[6]. Američki filmovi su takođe popularni širom sveta, 20 filmova sa najvećom zaradom u istoriji snimljeni su u SAD, uključujući i "Avatar" i "Prohujalo sa Vihorom"[7].

Muzika[uredi | uredi izvor]

Američka muzika je široko popularna izvan SAD. Umetnici kao što su Elvis Prisli i Majkl Džekson popularni su u celom svetu, i njihova dela, se i posle njihove smrti prodaju ogromnim tiražima.. Album Majkla Džeksona — Thriller prodat u više od 100 miliona nosilaca zvuka je najprodavaniji album u istoriji[8]. Pored toga, žanrovi američke muzike uopšte imaju ogromnu popularnost, pa čak i formiraju sopstvene regionalne scene, kao na primer ruski rok i japanski rok.

Imidž i omladinske trendovi[uredi | uredi izvor]

Široki uticaj američke omladinske tradicije, uključujući i stil odeće ili omladinske supkultuture[9]. Na primer, u Japanu pomama za hip-hopom je dovelo do pojave supkulture garu.

Amerikanizacija azijskih reči[uredi | uredi izvor]

Većina izvora posvećenih egzotičnim zemljama tipa Japana ili Kine, — su dizajnirali anglo-Amerikanci, a originalni materijali su teško dostupni zbog slabog znanja njihovih jezika. Zbog toga, se japanske i kineske reči često prihvataju sa engleskim izgovorom . Na taj način su u srpski jezik ušli takvi termini kao što je gejša, kung fu, fengšui ...

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Moffett 1907.
  2. ^ Ralph Willett, The Americanization of Germany, 1945—1949 (1989)
  3. ^ „The Global Brands Scorecard 2006”. BusinessWeek. 2. 8. 2006. Arhivirano iz originala 3. 3. 2012. g. Pristupljeno 24. 8. 2007. 
  4. ^ „The Coca-Cola Company”. NYSE Euronext. Arhivirano iz originala 3. 3. 2012. g. Pristupljeno 24. 8. 2007. 
  5. ^ Ritzer, George (2008). The McDonaldization of Society. Los Angeles: Pine Forge Press. ISBN 978-0-7619-8812-0. 
  6. ^ „CSI show 'most popular show in the world'”. BBC. 31. 7. 2006. Pristupljeno 24. 8. 2007. 
  7. ^ „International All Time Box Office”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 3. 3. 2012. g. Pristupljeno 24. 8. 2007. 
  8. ^ „Jackos Back”. MTV. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 30. 8. 2007. 
  9. ^ „Яponiя i «яponщina» v Rossii i na Zapade”. Polit.ru. 18 яnvarя 2006. Arhivirano iz originala 13. 8. 2011. g.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ritzer, George (2008). The McDonaldization of Society. Los Angeles: Pine Forge Press. ISBN 978-0-7619-8812-0. 
  • Abdulrahim, Masoud A., Ali A. J. Al-Kandari, and Mohammed Hasanen, "The Influence of American Television Programs on University Students in Kuvajt: A Synthesis," European Journal of American Culture 28 (br. 1, 2009), 57-74.
  • Berghahn, Volker R. "The debate on 'Americanization' among economic and cultural historians, " Cold War History, Feb 2010, Vol. 10 Issue 1. str. 107–130
  • Campbell, Neil; Davies, Jude; McKay, George (2004). Issues in Americanisation and Culture. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-1943-6. 
  • DeBres, Karen. "A Cultural Geography of mekdonalds UK," Journal of Cultural Geography, 2005
  • Fehrenbach, Heide, and Uta G. Poiger. "Americanization Reconsidered," in idem, eds., Transactions, Transgressions, Transformations: American Culture in Western Europe and Japan (2000)
  • Haines, Gerald K. The Americanization of Brazil: A Study of U. S. Cold War Diplomacy in the Third World, 1945-54, Scholarly Resources, 1993
  • Martn, Lawrence (1993). Pledge of Allegiance: The Americanization of Canada in the Mulroney Years. Mcclelland & Stewart Doo. ISBN 978-0-7710-5663-5. 
  • Malchow, H. L. Special Relations: The Americanization of Britain? (Stanford University Press; 2011) 400 pages explores American influence on the culture and counterculture of London metropolitan from the 1950s to the 1970s, from "Svinging London" to black, feminist, and gay core.
  • Moffett, Samuel Erasmus (1907). The Americanization of Canada. Columbia University. 
  • Nolan, Mary. Visions of Modernity: American Business and the Modernization of Germany (1995)
  • Nolan, Mary. "Housework Made Easy: the Taylorized Housewife in Weimar Germany's Rationalized Economy," Feminist Studies. Volume: 16. Issue: 3. pp 549+
  • Rydell, Robert W.; Kroes, Rob (2005). Buffalo Bill in Bologna. The Americanization of the World, 1869-1922. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-73242-8. 
  • Willett, Ralph. The Americanization of Germany, 1945-1949 (1989)
  • N. A. Cvetkov. "Cultural Imperialism": međunarodna obrazovna politika SAD u godinama "Hladnog rata". Sankt-peterburg:-u SPbGU, a 2007
Amerikanizacija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Американизација&oldid=26809792”