Anastazija Jaroslavna

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Anastazija Jaroslavna
Córki Jarosława.jpeg
Freska iz 11. veka, katedrala Svete Sofije u Kijevu predstavlja Jaroslavove ćerke, najmlađu Anu, Anastaziju, Elizabetu i Agatu.
Datum rođenja 1023.
Mesto rođenja Kijev
Datum smrti 1074.
Mesto smrti Admont
Dinastija Rjurikoviči
Otac Jaroslav Mudri
Majka Ingegerd Olofsdoter
Supružnik Andraš I
Potomstvo Adelaida od Ugarske, Šolomon Mađarski
Prethodnik daughter of Prince Géza?
Last confirmed: Gisela od Bavarske
Naslednik Ričeza Poljska, kraljica Ugarske

Anastazija Jaroslavna (mađ. Anasztázia magyar királyné; rus. Анастасия Ярославна)[1], (r. 1023. -† 1074/1096), je bila kraljica Mađarske i žena Andraša I. Anastazija je bila najstarija ćerka velikog knez Kijevske Rusije Jaroslava Mudrog i Ingegerde, ćerke švedskog kralja Olafa Šetkonunga.

Biografija[uredi]

Anastazija se 1039. udala za tada mađarskog vojvodu Andraša, koji je posle smrti svog oca kneza Vazula zajedno sa bratom Leventeom potražio utočište u Kijevskoj Rusiji[2].

Andraš se 1046. na poziv Gerard, tadašnjeg biskupa u Mađarskoj, i sveštenstva vratio u Mađarsku i preuzeo vlast od dotadašnjeg kralja Petra I Orseola. Anastazija je pratila svog muža i ona je bila ta koja je tražila od muža da se sagradi lavra u Tihanju za pustinjake koji je trebalo da dođu za njom u Mađarsku iz Kijevske Rusija.

Kraljevski par nije imao sina naslednika sve do 1053, kada im se rodio sin Šolomon. Ovaj događaj je kasnije doveo do sukoba između braće Andraša i Bele. Andraš je hteo da njegov prvorođeni sin bude naslednik krune a Bela je išao po nepisanom pravilu još od plemenskih zajednica da je naslednik trona trebalo da bude odlučen generacijski to jest mlađi kraljev brat.

Kada se 1060. godine Bela otvoreno pobunio protiv kralja Andraša, Andraš je kraljicu Anastaziju i svoju decu poslao na dvor Adalberta, markgrofa od Austrije. U ovom sukobu Andraš je poražen i uskoro je i umro, a njegov brat Bela se krunisao za kralja Mađarske 6. decembra 1060. godine.

Kraljica Anastazija je zatražila pomoć od nemačkog kralja Henrik IV, čija je sestra Judita Marija Nemačka bila verena za Šolomona. Do vremena kada su nemačke snage ušle u Mađarsku da bi pomogle stupanje Šolomona na vlast kralj Bela je 11. septembra 1063. godine umro. Belini sinovi Geza, Ladislav i Lampert su prebegli u Poljsku.

Anastazija proklinje Šolomona, slika iz 1855.

Šolomon je krunisan 27. septembra 1063. godine. Na ceremoniji krunisanja kraljica Anastazija je pokazala Otu od Norhajma bavarskom vojvodi mač koji je navodno pripadao Atili, hunskom vođi. Oto je inače predvodio nemačke snage koje su došle da pomognu Šolomonu.

U narednom periodu od 1060. do 1073. godine, Šolomon je vladao mađarskim kraljevstvom u saradnji sa Belinim sinovima Gezom, Ladislavom i Lampertom koje je pozvao nazad i koji su priznali njegovu vlast.

Ta sloga međutim nije dugo trajala i 1074. godine braća su se pobunila protiv kralja Šolomona i 14. marta 1073. su ga porazili u bici kod Mođoroda (Mogyoród). Šolomon je bio potisnut u zapadni deo svoje kraljevine i ostao je još privremeno na vlasti u Mošonu (danas u županiji Đer-Mošon-Šopron i Požonju (danas Bratislava).

Anastazija je sledila svog sina, međutim uskoro se povukla iz javnog života i postala je opatica u Admont opatiji gde je ostala sve do svoje smrti. Sahranjena je u istoj toj opatiji u Admontu.

Udaja i deca[uredi]

# r. oko. 1039: kralj Andraš I, kralj Mađarske (oko 1015. -† 6. decembra 1060)

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Igor Rjurikovič
 
 
 
 
 
 
 
8. Svjatoslav I Kijevski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Olga Kijevska
 
 
 
 
 
 
 
4. Vladimir I Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Malusha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Jaroslav Mudri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Rogvolod
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Rogneda od Polocka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Anastazija Jaroslavna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Erik Pobednički
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Olaf Šetkonung
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ingegerd Olofsdoter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Estrid od Bodrića
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi]

  1. ^ Anastazija je ćerka od kneza Jaroslava, u različitoj literaturi je različito spominju. U engleskoj Anastazija od Kijeva, u mađarskoj literaturi kao Anastazija mađarska kraljica dok literatura na slovenskim jezicima je navodi kao rus. Анастасия Ярославна, polj. Anastazja Jarosławówna
  2. ^ Юrasov M. K. Russko-vengerskie otnošeniя vtoroй treti XI v. // Mir istorii. 2002. № 3

Literatura[uredi]

  • Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
  • Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura. 
  • Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)
  • Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
  • Magyarország Történeti Kronológiája I. – A kezdetektől 1526-ig, főszerkesztő: Benda, Kálmán (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1981)
  • Штернберг Я. Т. Анастасия Ярославна, королева Венгрии // Вопросы истории. 1984. № 10. С. 180—184
  • Назаренко А. В. Западноевропейские источники // Древняя Русь в свете зарубежных источников / Под ред. Е. А. Мельниковой. М., 1999. S. 350—352


Prethodnik:
Nepoznato
Kraljica Mađarske
(10461060)

Naslednik:
Adelaida, Riksa od Poljske