Ana Glinska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Srpska i ruska plemkinja, ćerka srpskog vojvode Stefana Jakšića (1432-† 1489)

Ana Glinska
Lični podaci
Datum rođenja(1473-00-{{{day}}})1473.
Mesto rođenjaNadlak[a], Kraljevina Ugarska
Datum smrtiumrla posle 1553.(1553-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (79/80 god.)
Mesto smrtiTrojice-Sergijeva lavra, Sergijev Posad, Rusko carstvo
Porodica
SupružnikVasilij Glinski
PotomstvoJelena Glinska, Mihail Glinski, Jurij Glinski, Ivan Glinski
RoditeljiStefan Jakšić
Milica
DinastijaJakšići (po rođenju)
Glinski (po udaji)

Ana Glinska (rus. Anna Glinskaя, devojačko Jakšić, rus. Яkšič; 1473 – umrla posle 1553) bila je srpska i ruska plemkinja, rodom iz srpske vlasteoske porodice Jakšića. Bila je ćerka srpskog vojvode Stefana Jakšića (um. 1489) i njegove supruge Milice (živa 1506). Ana je bila udata za kneza Vasilija Lavoviča Glinskog († 1515), brata moćnog kneza Mihaila Lavoviča Glinskog († 1534).[1]

Grb plemićke porodice Glinski

Ana i Vasilije u braku su imali decu, knezove Jurija Vasiljeviča Glinskog († 1547), Ivana Vasiljeviča Glinskog († 1550), Mihaila Vasiljeviča Glinskog († 1559) i princezu Jelenu Glinsku († 1538). Anina i Vasilijeva ćerka Jelena Glinsk udala se za velikog kneza Rusije Vasilija III († 1533).

Ana je preko ćerke bila baka i vaspitačica [2][3] cara Ivana Groznog († 1584). [4][5] Posle smrti ćerke Jelene Glinske 1537. godine ostala je najbliži rođak mladog velikog kneza a kasnije cara Ivana Groznog.

Ana u Moskvi[uredi | uredi izvor]

Nema podataka o Aninom načinu života u Moskvi, s obzirom na to da je nakon smrti Elene Glinske 1538. godine, ostala najbliži rođak mladog velikog kneza. Možda se ćutanje moskovskih pisanih izvora o Ani (i o Glinskim uopšte) objašnjava ispravkama u analima koje su preduzeli nakon svrgavanja Glinskih od strane njihovih neprijatelja iz redova bojarskog plemstva.

Godine 1547, tokom proslava povodom punoletstva Ivana Vasiljeviča i njegovog venčanja sa Anastasijom Romanovnom , Ana Glinskaja je „aktivno učestvovala u njima“ i, prema rečima jednog istraživača, blagoslovila mladence starom mozaičkom ikonom koje prikazuje sv. Ane, koja se sada nalazi u Vatopedu i na poleđini čuva žig carice Anastasije. [6]

Širenje u Moskvi do sada nepoznatih ikona sa likovima srpskih svetitelja često se dovodi u vezu sa Aninim balkanskim poreklom. [6] Kasnije je Ivan Vasiljevič izdašno pomagao srpske manastire, a posebno Hilandar, za koji je dao bogate priloge, a 1556. je bratstvu poklonio Hilandarski kompleks u Moskvi. A. I. Nekrasov je povezao posvetu priprata čuvene Đakovske crkve u blizini Kolomenskog (prototip Saborne crkve Vasilija Blaženog) sa imenima predaka Groznog, među kojima su Toma Paleolog i Ana Glinska. [7].

Regentstvo i posledice[uredi | uredi izvor]

Za vreme regentstva njene ćerke Elene Glinske od 1533. do 1538. godine, Ana je navodno imala uticaj na poslove ruske države. Posle smrti njene ćerke, Ana i njeni sinovi, ujaci mladog cara Ivana, uklonjeni su iz uticaja. Kada je njen unuk Ivan IV proglašen punoletnim i regentstvo ukinuto, Ana i njeni sinovi su se vratili u naklonost, obezbeđujući uticaj na njega tokom njegove rane vladavine. Aktivno su učestvovali u krunisanju Ivana (1547). Car im je dodelio kneževinu i dozvolio odmazdu njihovim bivšim protivnicima, koja je izvršena „po naređenju kneza Mihaila Glinskog i njegove majke Ane“, a ne samog cara.[4][5]

Uticaj Ane i njenih sinova stvorio je javnu mržnju prema njima, a kada je požar uništio velike delove Moskve u junu 1547. godine, javnost je zahtevala da im se Ana preda i optuživali su je da je čarobnica koja je ukrala srca ljudi, a zatim preletela grad i poprskala ga krvlju iz srca, izazvavši požar. Ana i njen sin Mihail bili su primorani da pobegnu i sakriju se, dok su drugog Aninog sina Jurija ubili izgrednici. Ovi incidenti su uništili njihovu moć, ali su se uprkos tome vratili na svoj nekadašnji uticaj. Kada su se pojavili u javnosti da prisustvuju venčanju Ivanovog brata Jurija, dvorsko plemstvo je protestovalo i ubedilo cara da ukloni baku i ujaka iz dvora. Nakon toga, njihov uticaj je konačno opao.[4][5]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Povukla se u Trojičnu lavru Svetog Sergija, gde je položila postrig i zamonašila se pod imenom Anisija. Umrla je u istom manastiru 1553. godine.[8]

Potomstvo[uredi | uredi izvor]

U braku sa Vasilijem Glinskim, Ana Jakšić je imala nekoliko sinova i kćeri, od kojih su istaknutu ulogu u političkom životu imali:

  • Jurij Vasiljevič Glinski (1495 – 1547)
  • Ivan Vasiljevič Glinski (1500 – 1550)
  • Mihail Vasiljevič Glinski (1505 – 1559)
  • Jelena Vasiljevna Glinska (1506 – 1538)

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zvanični naziv za vreme Austrougarske monarhije je bio "Nagy lac", a Srbi to mesto najviše zovu Nađlak. Naselje je značajno po prisutnoj malobrojnoj srpskoj nacionalnoj manjini u Rumuniji.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ivić 1928.
  2. ^ Duhovnыe svяzi Serbii i Rossii čerez veka (jezik: ruski), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  3. ^ „Ana Jakšić Glinska- baka Ivana Groznog”. www.srpskaistorija.com/. Pristupljeno 11. 12. 2022. 
  4. ^ a b v Pushkareva 1997, str. 65-68.
  5. ^ a b v Payne & Romanoff 2002.
  6. ^ a b „Vizantiйskie i postvizantiйskie ikonы v Rossii”. Nesusvet. Arhivirano iz originala 2008-12-26. g. Pristupljeno 2009-06-23. 
  7. ^ „K istorii postroйki imeninnoй cerkvi Ivana Groznogo v sele Dьяkove”. Saйt «Naučnыe trudы V.V. Kavelьmahera». Arhivirano iz originala 2012-04-02. g. Pristupljeno 2009-06-23. 
  8. ^ Rossiя i Balkanы: Iz skrыvaemogo prošlogo (jezik: ruski), Pristupljeno 8. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Глинска&oldid=27388169”