Ana Petrovna

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ana Petrovna
Anna Petrovna of Russia by L.Caravaque (1725, Tretyakov gallery).jpg
Puno imeAna Petrovna Romanova
Datum rođenja(1708-01-27)27. januar 1708.
Mesto rođenjaMoskva
Rusko carstvo
Datum smrti4. mart 1728.(1728-03-04) (20 god.)
Mesto smrtiMoskva,
Rusko carstvo
GrobKatedrala svetog Petra i Pavla, Sankt Peterburg
DinastijaRomanov
OtacPetar I
MajkaKatarina I
SupružnikKarl Fridrih, vojvoda od Holštajn-Gotorpa
PotomstvoPetar III Fjodorovič

Ana Petrovna Romanova (rus. А́нна Петро́вна; rođena 27. januara 1708. u Moskvi, umrla 4. marta 1728. godine u Moskvi) je bila ruska princeza, ćerka ruskog cara Petra Velikog. Udata je bila za vojvodu Karla Fridriha zbog čega je dobila titulu vojvotkinje. Njen sin Petar je takođe bio ruski car.


Biografija[uredi]

Ana je bila vanbračno dete, sa obzirom da su se njeni roditelji venčali tek 1712. godine. Odrasla je u kući Petrove mlađe sestre Natalije. Petar je planirao da svoje ćerke uda za prinčeve iz inostranstva kako bi stekao evropske saveznike. Ona i njena sestra su bile obrazovane sa tim ciljem, učeći književnost, ples i ponašanje. Ana se tako razvila u elokventnu devojku koja je znala četiri jezika - francuski, nemački, italijanski i švedski. Anu je odlikovala skromnost i njena neobčna lepota je bila privlačna stranim posetiocima. 17. marta 1721. godine Karl Fridrih je stigao u Rusiju da se upozna sa svojom budućom suprugom i svekrvom. Želeo je da kroz taj brak osigura podršku Rusije za zauzimanje Šlezviga od Danske. takođe gajio je nadu da će ga Rusija podržati u nameri da se dokopa švedkog prestola. Međutim zbog ugovora sa Švedskom, Rusija nije mogla da se međa u interne stvari.

22. novembra 1724. godine, sporazum o braku sa Anom potpisali su njen budući muž Karl Fridrih i Petar.[1] Ovim sporazumom, Ana i Karl Fridrih odrekli su se prava dolaska na ruski presto za sebe i svoje potomke. Međutim, tajna klauzula je dopuštala caru da imenuje za naslednika sina iz braka. Kao rezultat ove odredbe, car je obezbedio pravo da imenuje bilo koga od svojih potomaka kao svog naslednika. Nekoliko meseci kasnije, januara 1725. Petar je bio smrtno bolestan. Dok je Ana stigla, Petar nije više mogao da priča. mnogi istoričari tvrde da bi svoje nasledstvo dao upravo Ani.

Orden Svete Ane

Po preuzimanju prestola od Katarine I, 21. maja 1725.. održano je venčanje u Trinitskoj katedrali u Sankt Peterburgu,[1] a slavlje je bilo u Letnjoj bašti gde je izgrađena posebna banketska sala tim povodom. Sledeće dve godine mladenci su proveli u Sankt Peterburgu. Vojvotkinja je primljena u vrhovni savet i umereno je uticala na rusku politiku. Njen uticaj je naglo opao nakon smrti carice Katarine. Zbog toga je sa Vojvodom Karlom bila primorana da se povuče u Holštejn 25. jula 1727. godine, u Kil. Vojvoda se nakon selidbe naglo promenio, od nežnog i uviđajnog muža postao je grub i često je pio. Ana je postala vrlo nesrećna i u pismu svojoj sestri Elizabeti je napisala: "Nijedan dan ne prolazi bez mog plača, draga sestro!" 21. februara 1728. godine, ana je u zamku Kil rodila sina Petra sa punim imenom Karl Petar Ulrih, a budući car Rusije Petar III. Njegovo potomstvo će vladati Rusijom do početka 20. veka. Nekoliko dana nakon porođaja, jedva dvadesetogodišnja vojvotkinja je umrla 4. marta 1728. U znak sećanja na svoju ženu, karl Fridrih je osnovao nagradu Orden Svete Ane, koji će kasnije postati i rusko odličje.[2] U skladu sa svojom željom sahranjena je prored svoga oca u Sankt Peterburgu.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Patrijarh Filaret
 
 
 
 
 
 
 
Mihail I Fjodorovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ksenija Šestova
 
 
 
 
 
 
 
Aleksej I Romanov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Lukijan Stepanovič Strešnjov
 
 
 
 
 
 
 
Jevdokija Strešneva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ana Konstantinovna Volkonskaja
 
 
 
 
 
 
 
Petar Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Polekt Nariškin
 
 
 
 
 
 
 
Kirilo Nariškin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Natalija Nariškina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Leonti Leontijev
 
 
 
 
 
 
 
Ana Leontieva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Praskovja Ivanovna Rajevskaja
 
 
 
 
 
 
 
Ana Petrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Samjuel Skovronski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Katarina I Aleksejevna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Elizabet Moritc
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Literatura[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 (na jeziku: ruski)„ЭSBE/Anna Petrovna”. ru.wikisource.org. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  2. ^ (na jeziku: ruski)„Imperial Russia: Order of St Anna Imperatorskiй Orden Sv. Annы”. medals.org.uk. Pristupljeno 9. 11. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi]