Andora

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druge upotrebe, pogledajte Andora (višeznačna odrednica).


Koordinate: 42° 33' 30" SG Š, 1° 33' 19" IGD

Kneževina Andora
Principat d'Andorra
Flag of Andorra.svg
Coat of arms of Andorra.svg

Krilatica:
Virtus Unita Fortior
(lat.
Уједињене врлине су јаче)
Himna:
El Gran Carlemany, Mon Pare
{{{alt}}}
Glavni grad Andora la Velja
Službeni jezik katalonski
Vladavina
 — Predsednik vlade Antoni Marti
 — Biskupski ko-knez Žon Enri Vives i Sicilija
 — Francuski ko-knez Fransoa Oland
 — Predstavnik francuskog ko-knez Žan-Pjer Ig
Istorija
Nezavisnost 1278.
Geografija
Površina
 — ukupno 467,63 km2(194)
 — voda (%) 0,26
Stanovništvo
 — 2014. 85.480 [1](204)
 — gustina 179/km2
Ekonomija
Valuta Evro ¹
 — stoti deo valute ‍100 центи‍
Ostale informacije
Vremenska zona UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen .ad ²‍
Pozivni broj +376

¹ Usvojen jednostrano. Pre 2002. francuski franak i španska pezeta kao i kolekcionarski andoranski dinar
² Kao i .cat

Andora (kat. Andorra), ili službeno Kneževina Andora (kat. Principat d'Andorra) je mala kneževina bez izlaza na more u jugozapadnoj Evropi [2], smeštena u istočnim Pirinejima i graniči se sa Francuskom i Španijom. Nekada je bila izolovana, a danas je prosperitetna državica, uglavnom zahvaljujući turizmu i niskim porezima.

Glavni grad Andore je Andora la Velja sa 20.437 stanovnika, a najviši je glavni grad u Evropi, leži na visini od 1.023 metara iznad nivoa mora.[3] Od ostalih gradova sa preko 8.000 stanovnika izdvajaju se Les Eskaldes, Enkamp i Sent Đulija de Lorija.

Andora je šesta najmanja nacija u Evropi, koja ima površinu od 468 km² i sa populacijom od oko 85.000. Službeni jezik je katalonski, vrlo često se koriste španski, francuski i portugalski jezik.[4][5] Nije članica Evropske unije, ali je evro zvanična valuta. Od 1993. je članica Ujedinjenih nacija.[6]

Istorija[uredi]

Crkva Sent Đoan de Kaseles, sagrađena u 11. ili 12. veku.[7]

Prema jednoj legendi, Karlo Veliki je poveljom dodelio zemlju Andorcima kako bi nagradio njihovu borbu protiv Mavara. Kontrola nad teritorijom prešla je u ruke grofa od Urhela,[8] potom su se o njoj zajednički starali biskup od Urhela i porodica Kaboe koju su nasledili grofovi pokrajine Foa. Dva vladaoca (jedan svetovni i drugi crkveni) često su se sukobljavali oko prava prvenstva nad dolinom.

Godine 1278. konflikt je razrešen uspostavljanjem podeljenog suvereniteta nad Andorom između francuskog grofa pokrajine Foa (kasnije, šefa francuske države) i biskupa Urhela iz španske regije Katalonije. To je učvrstilo teritoriju ove male kneževine.

U periodu između 1812. i 1814, francusko carstvo anektiralo je Kataloniju i podelilo je na četiri departmana. Andora je takođe pripojena i ušla je u sastav jednog od departmana.

Dana 6. jula 1934. Rus Boris Skosirev se proglasio knezom Andore. Osam dana kasnije, 14. jula španska vojna policija je ušla u Andoru i uhapsila ga.

Između jula 1936. i juna 1940, jedan francuski vojni odred je upućen u Andoru kako bi sprečio poguban uticaj Španskog građanskog rata i Frankove Španije. Jun 1940. je mesec kapitulacije Francuske u Drugom svetskom ratu.

Dana 25. septembra 1939. Andora je bila primorana da potpiše mirovni sporazum sa Nemačkom jer nikada pre toga nije ratifikovala Versajski mirovni ugovor, što ju je, u čisto pravnom pogledu, ostavilo u ratu sa Nemačkom. Državica je uspela da očuva neutralnost tokom celog Drugog svetskog rata.

Uzevši u obzir njenu relativnu izolovanost, Andora je ostala na margini evropske istorije, sa pokojim vezama sa Francuskom i Španijom. Pa ipak, u novije vreme njen turizam beleži uspeh, baš kao što su razvoj saobraćaja i telekomunikacija izvukli zemlju iz izolacije. Njen politički sistem je osetno modernizovan 1993.

Geografija[uredi]

Glavni članak: Geografija Andore
Karta Andore.

S obzirom da je smeštena na planinskom masivu istočnih Pirineja, reljef Andore se uglavnom sastoji od planina prosečne visine 1.997 metara, dok je najviši vrh Coma Pedrosa na 2.946 metara. Planine su razdvojene trima uskim dolinama u obliku slova Y, koje se sustiču u jednoj dolini koja dalje prati glavni tok, tj. reku Valira na njenom putu prema Španiji (na najnižoj tački Andore, na svega 870 metara nadmorske visine.

Klima Andore je vrlo slična klimatskim prilikama njenih suseda, s tim što visoka nadmorska visina znači i više snežnih padavina zimi i nešto svežija leta.

U višim planinskim područjima preovladava oštra planinska klima, dok je klima u dolinama nešto umerenija. Zbog izrazito velike nadmorske visine količina padavina je izrazito visoka i kreće se i do 2.000 mm na godišnjem nivou. Snežni pokrivač u toku zimskog dela godine je izrazito visok što se pozitivno odražava na zimsku turističku sezonu. Nadmorska visina je glavni razlog i velikog broja sunčanih sati (300 dana godišnje je bez oblaka).

U fitogeografskom smislu Andora je deo cirkumborealne oblasti holarktičkog florističkog carstva. Država leži u zoni pirinejskih četinarskih i mešovitih šuma.

Najveće ekološke probleme na teritoriji Andore izazivaju klizišta i snežne lavine, dok opasnost od snažnijih zemljotresa ne postoji (maksimalne do sada zabeležene jačine trusova iznosile su do 2° rihtera).

Politika[uredi]

Kaza de la Val, parlament Andore.

Andora je po organizaciji parlamentarna kneževina, čiji su ko-kneževi predsednik Francuske i biskup Urhela iz Španije. Premijer Andore je šef vlade, koja ima izvršnu vlast. Zakonodavna vlast je u rukama i parlamenta i vlade. Sudstvo je nezavisno od ove dve grane vlasti. Moderni andorski ustav je usvojen referendumom 14. marta 1993.

Predsednik Vlade Andore je Antoni Marti iz partije Demokrate Andore.

Privreda[uredi]

Turizam je glavna andorska privredna aktivnost koja nosi oko 80% ukupnog BDP-a. Godišnje državu poseti oko 10 miliona turista, koji su privučeni bogatom zimskom i letnjom ponudom, te bezporeznim proizvodima.[9]

Bankarski sektor, sa statusom poreznog raja, takođe značajno doprinosi ukupnoj privredi.[10] Poljoprivreda je prilično ograničena, budući da je samo 2% zemljišta države obradivo i hrana se većinom uvozi. Glavna stočarska aktivnost je ovčarstvo. Proizvode se većinom cigarete.

Andora nije punopravni član Evropske unije, ali s njom ima posebne odnose, se tretira kao njena članica u proizvodnji dobara, ali se tako ne tretira u poljoprivrednoj proizvodnji. Budući da Andora nema sopstvenu valutu, koristi valutu susednih zemalja. Do 1999. godine u upotrebi su bili francuski franak i španska pezeta, koji su zamenjeni evrom. Za razliku od drugih malih evropskih država, Andora nema vlastite kovanice, te su u fazi pregovori sa EU o proizvodnji andorskih kovanica. Andorski prirodni resursi su: hidroenergija, mineralna voda, drvo, ruda i olovo.

Saobraćaj[uredi]

Glavni članak: Saobraćaj u Andori
Putna karta Andore i okruženja.
Ulazni put u Andoru.

Andora je jedna od najmanjih zemalja u svetu. Ova državica je na velikoj nadmorskoj visini i izrazitog planinskog reljefa, pa su uslovi za razvoj saobraćaja izuzetno složeni. Međutim, razvojem zemlje proteklih decenija saobraćaj u zemlji je znatno unapređen i izolovanost zemlje je smanjena na najmanju moguću meru. Saobraćaj Andore tesno povezan sa saobraćajem u Francuskoj i saobraćajem u Španiji, koje je okružuju.

Železnička mreža u Andori ne postoji, a najbliže stanice nalaze se u susednom delu Francuske. Postoje planovi za izgradnju posebne vrste „visećeg metroa“ u Andora la Velji iznad reke.

Ukupna dužina puteva u Andori je 269 km, od čega 198 km sa savremenom tvrdom podlogom. Auto-puteva nema. Glavni putni pravac je pravac koji vodi iz doline reke Valire (gde je smeštena većina naselja) do Francuske na severu preko prevoja Elvira.

Poštanski saobraćaj u Andori je jedninstven u svetu po tome što Kneževina Andora nema svog operatera poštanskog saobraćaja već to obavljaju njena dva velika suseda Francuska i Španija. Ovo je nasleđeno posle vekovne de facto kontrole ove dve države nad Andorom. Francuska pošta (franc. La Poste) i Španska pošta (šp. Correos) funkcionišu paralelno, francuski poštanski sandučići su žute boje, a španski crvene.

Obe pošte izdaju posebne poštanske marke za Andoru. Poštanske marke iz Francuske odnosno Španije nisu važeće u Andori.

Andora, kao visokoplaninska i kontintenalna država nema plovnih voda. Najbliža velika morska luka je Barselona.

Gasovodi i naftovodi
Vazdušni transport

Andora nema aerodroma, a najbliži aerodromi su u Tuluzu (Francuska) i Barseloni (Španija).

Stanovništvo[uredi]

Glavni članak: Demografija Andore
Centar Ordina.

Andorci su manjina u svojoj zemlji, samo 33% populacije je andorske nacionalnosti. Najveće ostale etničke grupe su: Španci (43%), Portugalci (11%) i Francuzi (7%). Ostalih 6% populacije su drugih, raznih nacionalnosti. Najraširenija religija je katoličanstvo.[11] Pismenost je 100%. Oko 50% škola su francuske, a 50% andorske i španske, dok svima upravljaju andorske vlasti. U državi postoje dve srednje škole i jedan fakultet.

Nacionalnost

Većina stanovništva Andore se izjašnjava kao Andorci (Andorci su porijeklom Katalonci) i Španci. Etnička struktura prema nacionalnosti:[12]

Religija

U Andori, najviše stanovnika pripada rimokatoličkoj crkvi. Podaci o religiji:

Jezici

U Andori se najviše govore katalonski i španski jezik.

Struktura stanovništva prema maternom jeziku:

Najveći gradovi[uredi]

Glavni članak: Spisak gradova u Andori
Naselje Broj stanovnika (2010) Parohija
1. Andora la Velja 20526 Andora la Velja
2. Les Eskaldes 16920 Eskaldes-Engordani
3. Enkamp 8830 Enkamp
4. Sent Đulija de Lorija 8101 Sent Đulija de Lorija
5. La Masana 5067 La Masana
6. Pas de la Kasa 3063 Enkamp
7. Santa Koloma 2979 Andora la Velja
8. Ordino 2809 Ordino
9. Kanilo 2274 Kanilo
10. Arinsal 1655 La Masana
11. El Tarter 1527 Kanilo
12. Vila 1260 Enkamp
13. Les Bons 1204 Enkamp
14. Sisponi 1037 La Masana

Administrativna podela[uredi]

Andora se sastoji od sedam zajednica koje se zovu parohije (kat. parròquies). Tradicionalno je postojalo šest parohija, ali je 1978. uvedena i parohija Eskaldes-Engordani.

Neke parohije imaju dalju podelu. Ordino, La Masana i Sent Đulija de Lorija se dele na kvartove a Kanilo je podeljen na 10 naselja. Ove podele se poklapaju sa podelom na sela od kojih se sastoje.

Svaka parohija bira svog gradonačelnika koji se nalazi na čelu lokalne vlade koja se zove komu (kat. comú).

Državni simboli[uredi]

Glavni članci: Zastava Andore i Grb Andore
Grb Andore — na zgradi parlamenta.

Zastava Andore zvanično je usvojena 1866. godine. Zastava se sastoji od tri vertikalna jednaka polja (od jarbola) plave (azure), žute (or) i crvene (gules) boje, sa grbom Andore na žutom polju. Razmera zastave je 7:10.

Grb Andore postoji već vekovima, a poznat je po tome što navodno krši pravilo boje u heraldici (metal ne sem na metal - gornji levi deo grba).

U ovakvom obliku grb je zvaničan od 1969. godine.

Ispod štita nalazi se moto Andore - Ujedinjena vrlina je jača.

Kultura[uredi]

Iako je jedini službeni jezik katalonski, vrlo često se koriste španski, francuski i portugalski jezik.

Andora ima vrlo bogati folklor i mnoštvo narodnih priča, čiji koreni sežu čak i iz Andaluzije i Holandije. Andora je vrlo važna u katalonskoj kulturi, budući da su izvorni Andorci, Katalonci, pretstavlja važno katalonsko kulturno središte.[13]

Poznati katalonski pisci su Mišel Gazijer i Ramon Viler, oni su Andorci.

Andorski izvorni folklorni plesovi su kontrapas i maratka, koji su se najviše održali u Sent Đuliji de Loriji. Andorska muzika je pod uticajem susednih zemalja, ali je u osnovi katalonska, što se vidi uz paralelno izvođenje plesova kao Sardana.

Svetska baština u Andori[uredi]

Koliba u dolini Madriju-Klaror-Perafita.

Madriju-Klaror-Perafita je glečerska dolina na jugoistoku Andore. Ima površinu od 42,47 km², što je oko 9% ukupne površine Andore, i deo je drugog po veličini vodnog razvođa u Andori. Ova izolovana dolina je raj za retke i ugrožene vrste, a odnedavno se smatra „duhovnim srcem“ Andore. To je prvo, i za sada jedino mesto, Uneskove svetske baštine Andore, stavljeno na listu 2004. godine.[14]

Dolina je glečerski predeo, s pašnjacima, stenovitim liticama, i dubokim šumovitim udolinama. Planinski visovi je okružuju s juga, istoka i zapada, zapadni deo se graniči sa Španijom, a na severu je velika strmina koja se spušta u dolinu reke Valira. Odsečena je od ostatka Andore i do nje se može doći samo pešačkom stazom. Naselja, terasasta polja, staze i ostaci obrade gvožđa svedoče kako su prirodna bogatstva visokih Pirineja korišćena više od 700. godina, uz klimatske promene, ekonomski razvoj i promene društvenih odnosa.

Sport[uredi]

Opštinski stadion Andora la Velja kapaciteta od 838 gledalaca.

Sportisti iz Andore do sada nisu osvojili ni jednu olimpijsku medalju. Olimpijski komitet Andore je osnovan 1976. godine a iste godine je priznat od strane MOKa. Sportisti Andore se tradicionalno takmiče u plivanju, atletici, streljaštvu i gimnastici.

Fudbalska reprezentacija Andore je nacionalni tim Andore pod upravom Fudbalskog saveza Andore. Andora je veoma „mlada“ država u međunarodnom fudbalu. Reprezentacija postoji nešto više od 20 godina (1996).

Prvi tim je sastavljen od amatera. Do sada su zabeležili tri pobede, sve kod kuće. Dve pobede u prijateljskim utakmicama od 2:0, protiv Fudbalske reprezentacije Belorusije 26. aprila 2000. (prvu pobedu u istoriji), te u reprezentacije Albanije 17. aprila 2002. Jedinu pobedu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. postigla je 13. oktobra 2004. protiv reprezentacije Makedonije (1-0).

U Kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. su dobili više crvenih i žutih kartona nego bilo koji drugi tim.[15]

Praznici[uredi]

Slike[uredi]

Mapa Andore

Reference[uredi]

  1. Nacionalna agencija za statistiku [1]
  2. http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm”. 
  3. „Maps, Weather, and Airports for Andorra la Vella, Andorra”. Fallingrain.com. Pristupljeno 26. 8. 2012. 
  4. „CIA World Factbook: Andorra”. Pristupljeno 5 June 2013. 
  5. „Background Note: Andorra”. State.gov. Pristupljeno 2015-05-14. 
  6. „United Nations Member States”. Un.org. Pristupljeno 14. 5. 2015. 
  7. „Església de Sant Joan de Caselles”. Cultural Heritage of Andorra. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  8. „Elements de la història del Principat d'Andorra” (na jeziku: Catalan). Arhivirano iz originala na datum 9. 2. 2010. 
  9. „HOTELERIA I TURISME”. Arhivirano iz originala na datum 18. 5. 2015. Pristupljeno 14. 5. 2015. 
  10. „Andorra and its financial system 2013” (PDF). Aba.ad. Pristupljeno 14 May 2015. 
  11. PEW 2011. Pewforum.org (2011-12-19). Retrieved on 2015-12-30.
  12. Andorra Demographics Profile 2014
  13. Culture of Andorra | Europe-Cities
  14. Cultural landscape of the Madriu Valley-Perafita-Claror World Heritage
  15. "Home: 7/4 Draw: 11/5 Away: 11/8", David Prentice, Liverpool Echo, 6 September 2008. This was also confirmed by the Setanta Sports commentary team during the England match on 6 September 2008.
  16. * Ustav Andore, mjp.univ-perp.fr, Pristupljeno 30. 3. 2016.

Spoljašnje veze[uredi]