Andrija Artuković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Andrija Artuković
Andrija Artuković za govornicom.jpg
Andrija Artuković
Biografija
Datum rođenja(1899-11-29)29. novembar 1899.
Mesto rođenjaKlobuk
Austrougarska Austrougarska
Datum smrti16. januar 1988.(1988-01-16) (88 god.)
Mesto smrtiZagreb
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFRJ
UniverzitetSveučilište u Zagrebu
Politička
partija
Ustaše
Ministar unutrašnjih poslova NDH
16. april 1941. — 10. oktobar 1942.
Prethodnikfunkcija uspostavljena
NaslednikAnte Nikšić
Ministar pravde i religije NDH
10. oktobar 1942 — 1. april 1943.
PrethodnikMirko Puk
NaslednikJozo Dumandžić
Ministar unutrašnjih poslova NDH
29. april 1943. — 11. oktobar 1943.
PrethodnikAnte Nikšić
NaslednikMladen Lorković

Andrija Artuković (Klobuk, Austrougarska, 29. novembar 1899 - Zagreb, Jugoslavija, 16. januar 1988) je bio ustaški političar i ministar u vladi NDH. Kao ministar je potpisao brojne zakone protiv Srba, Jevreja i Roma i bio je nadležan za niz koncentracionih logora u kojima je na desetine hiljada ljudi mučeno i ubijeno. Posle rata je pobegao u SAD gde je živeo sve dok nije izručen Jugoslaviji 1986.[1] Godine 1986. osuđen je za ratne zločine počinjene protiv civilnog stanovništva u vreme Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH).

Biografija[uredi]

Artuković je rođen u Klobuku (Ljubuški, Austrougarska), a obrazovao se u franjevačkom manastiru u Širokom Brijegu u Hercegovini.

Godine 1929. postao je član ustaške organizacije i vodio napad na ustanove države koji su ustaše nazvali „Velebitski ustanak“ u Lici nakon koga beži u Italiju.[2] Učestvuje u organizaciji atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marselju u oktobru 1934.

I on se kao i Viktor Gutić družio sa Srbima naročito za vreme studija. Za njega se priča da se zaljubio u jednu Srpkinju, Maru. Jednom prilikom kada je bio u dobrom raspoloženju, Artuković je zagrlio Maru i rekao joj: „Maro volim te kao Boga, ali kad se setim da si Srpkinja zadavio bih te“.

Godine 1941. Artuković je imenovan za ministra unutrašnjih poslova novoformirane NDH. Bio je neposredno umešan u genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugim manjinama.[traži se izvor] Učestvovao je u otvaranju koncentracionih logora kao što je Jasenovac.[traži se izvor]

Po završetku Drugog svetskog rata pobegao je preko Blajburga, Švajcarske i Italije u Irsku. Iz Irske se preselio u Kaliforniju gde je živeo do sredine 1980-ih.

Jugoslovenske vlasti su zahtevale njegovu ekstradiciju kako bi mu sudile za ratne zločine (odgovornost za ubistvo nekoliko hiljada civila).

Vlada SAD je prvi zahtev odbila tako da je slučaj mirovao dve decenije kao rezultat pritiska Amerikanaca hrvatskog porekla kao i katoličkog udruženja Kolumbovi vitezovi.[1] Slučaj je na kraju, zahvaljujući tamošnjim jevrejskim organizacijama, reaktiviran i Artuković je izručen Jugoslaviji.

Sud u Zagrebu ga je 14. maja 1986. osudio na smrt. Godinu dana kasnije vlasti su procenile da je bio previše bolestan (senilna demencija) za izvršenje smrtne kazne. Umro je prirodnom smrću u zatvorskoj bolnici u Zagrebu 1988. u 88. godini života.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 McCormick 2014, str. 179.
  2. ^ Jelić-Butić 1977, str. 30.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]