Anka Butorac

anka butorac
Anka Butorac
Lični podaci
Datum rođenja	(1903-08-27)27. avgust 1903.
Mesto rođenja	Donje Pazarište, kod Gospića, Austrougarska
Datum smrti	22. januar 1942.(1942-01-22) (38 god.)
Mesto smrti	Kostajnica, ND Hrvatska
Profesija	radnica
Porodica
Supružnik	Blagoje Parović
Delovanje
Član KPJ od	1927.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	14. decembra 1949.

Anka Butorac Parović (Donje Pazarište, kod Gospića, 27. avgust 1903 — Kostajnica, 22. januar 1942) bila je revolucionarka, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 27. avgusta 1903. godine u selu Donjem Pazarištu, kod Gospića. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Detinjstvo je provela radeći na polju i čuvajući stoku. Posle završetka Prvog svetskog rata, pošla je u grad. Najpre je radila u Sisku, u magacinu jednog trgovinskog preduzeća. Tamo je počela da se druži sa radnicima i uključila se u rad Radničkog pokreta. Maja 1923. godine, postala je blagajnica sindikalne podružnice Nezavisnih sindikata u preduzeću.

Godine 1925. prešla je u Zagreb, gde je izučila krojački zanat i zaposlila se u fabrici rublja. U fabrici je Anka postala jedan od najaktivnijih sindikalista, a 1926. godine je primljena u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Radila je i kao blagajnik u Mesnom komitetu „Crvene pomoći“ u Zagrebu. U proleće 1927. godine izabrana je za člana uprave Saveza radništva odevne industrije i obrta u Zagreba, a ubrzo i za člana uprave Saveza radništva odevne industrije i obrta Jugoslavije. Na Plenumu Mesnog sindikalnog veća Zagreba, održanog 17. oktobra 1927. godine, na kojem je prisustvovao i Josip Broz Tito, tada metalski radnik i organizacioni sekretar Mesnog komiteta KPJ, Anka je izabrana za člana Komisije za rad među ženama.

Tokom partijskog rada u Zagrebu, Anka se upoznala, a potom i udala, za Blagoja Parovića, poznatog jugoslovenskog revolucionara, koji je tada takođe radio u zagrebačkoj partijskoj organizaciji. Posle zavođenja šestojanuarske diktature nastao je progon svih poznatijih komunista. Uhapšena u masovnom hapšenju komunista u Zagrebu, aprila 1929. godine. Zagrebačka policija tada je između ostalih uhapsila — Đuru Đakovića, organizacionog sekretara CK KPJ i Nikolu Hećimovića, sekretara „Crvene pomoći“, koji su potom ubijeni na jugoslovensko-austrijskoj granici; kao i Pavla Marganovića, sekretara CK Saveza komunističke omladine Jugoslavije, koji je par meseci potom ubijen u zagrebačkoj policiji. U istražnom i sudskom zatvoru provela je petnaest meseci, a potom je internirana u rodno mesto.

Bista Anke Butorac u Zagrebu, ispred škole koja je nekada nosila njeno ime

Iz rodnog mesta je uspela pobeći i ponovo je došla u Zagreb, gde je živela ilegalno, a potom je, krajem 1930. godine, odlukom Partije, poslata u Sovjetski Savez, gde joj se tada već nalazio suprug. Početkom 1932. godine, Anka je, u Moskvi rodila ćerku Maju. Iako narušenog zdravlja, sa posledicama policijske torture, Anka je u Moskvi nastavila školovanje. Posle završenog četvorogodišnjeg školovanja na Komunističkom univerzitetu nacionalnih manjina Zapada, krajem 1935. godine, ponovo je upućena na partijski rad, u Jugoslaviju.

Najpre je radila u Sisku, a zatim u Čakovcu i Varaždinu. Kao sindikalni funkcioner, u Čakovcu je, u proleće 1936. godine, organizovala sindikalnu školu. Bila je i jedan od glavnih organizatora štrajka radnika preduzeća „Tivar“ u Varaždinu, u kome je učestvovalo oko 2.300 radnika. Ovaj štrajk, u kojem je Partija uspela da angažuje i seljaštvo iz okoline Varaždina, bio je podstrek drugim tekstilnim radnicima u zemlji.

Uhapšena je sredinom aprila 1937. godine u Nevesinju, rodnom mestu svoga supruga. Provela je tri meseca u istražnom zatvoru u Petrinji, a potom je puštena usled nedostatka dokaza. Početkom avgusta, 1937. godine, na Osnivačkom kongresu Komunističke partije Hrvatske, na Titov predlog, izabrana je u članstvo Centralnog komiteta. Radila je u zagrebačkim sindikalnim organizacijama i otpremanju dobrovoljaca u Španiju. Početkom aprila 1938. godine, uhapšena je prilikom pokušaja ilegalnog odlaska u Španiju. Provela je nekoliko meseci u zatvoru, zbog pokušaja ilegalnog prelaska granice, a potom je puštena.

Srađivala je u listu „Ženski svijet“, koji je Partija pokrenula početkom 1939. godine, a početkom 1940. je postala i član Redakcije. Zajedno sa Jovicom Markovićem i Stipom Ugarkovićem, bila je u Štabu za organizaciju prvomajskih demonstracija u Zagrebu, 1940. godine. Ponovo je uhapšena, 10. avgusta 1940. godine, kada je policija upala na sednicu CK KP Hrvatske. Tada je, sa nekoliko članova CK, odvedena u zatvor u Lepoglavi.

U zatvoru je dočekala okupaciju zemlje i stvaranje ustaške Nezavisne Države Hrvatske. Ustaše su zatvorenike premeštali iz logora u logor. Anka je najpre prebačena u gospićki logor, koji su ustaše oformile za Srbe, zatim je, u avgustu, prebačena u Jastrebarsko, a dva meseca kasnije, u koncentracioni logor „Danica“ u Koprivnici. Partijska organizacija iz Koprivnice je uspela da, 26. decembra 1941. godine, oslobodi Anku i druge komuniste iz logora.

Posle oslobođenja iz logora, Anka se najpre prebacila u Zagreb, gde je ilegalno boravila oko 20 dana, a posle uspostavljanja veze sa partizanima, pošla je na Baniju. Na putu za Banijski NOP odred, grupa ilegalaca iz Zagreba, u kojoj se nalazila Anka, naišla je na ustašku zasedu kod sela Veliko Krčevo. U nastaloj borbi Anka je bila teško ranjena i zarobljena. Ustaše su je odvele u Kostajnicu, gde je podvrgnuta ispitivanju i mučenju. Umrla je tri dana posle zarobljavanja, 22. januara 1942. godine.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNR Jugoslavije 14. decembra 1949. proglašena je za narodnog heroja.

Literatura

• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167