Anri Bergson

Anri Bergson
Anri Bergson
Lični podaci
Puno ime	Anri Bergson
Datum rođenja	(1859-10-18)18. oktobar 1859.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	4. januar 1941.(1941-01-04) (81 god.)
Mesto smrti	Pariz, Okupirana Francuska
Obrazovanje	Lycée Condorcet, Viša normalna škola, Univerzitet Sorbona
Književni rad
Uticaji od	Baruh Spinoza Imanuel Kant Artur Šopenhauer Vilijam Džejms Čarls Darvin Feliks Raveson-Molin Herbert Spenser Gotfrid Vilhelm Lajbnic Men de Biran Plotin
Nagrade	Nobelova nagrada za književnost

Anri Bergson (franc. Henri Bergson; Pariz, 18. oktobar 1859 – Pariz, 4. januar 1941) bio je francuski filozof.

Biografija

Anri Bergson je francusko jevrejski filozof koji je ostavio traga u 20. veku. Bio je izvrstan matematičar, a zatim prelazi na humanističke nauke. Predao je dva doktorata: Esej o neposrednim datostima svesti, i jedan na latinskom o Aristotelovom shvatanju mesta. Predaje na koledžu de France, sluša ga Etijen Gilsone, T. E. Eliot, predaje i u Americi, član je francuske akademije i to kao prvi Jevrejin koji je ušao u nju. Imao je i političku karijeru, umire u 81. godini. Naginjao je rimokatoličanstvu, a da nikada nije prešao na njega, a 1927. dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Čitava filozofija mu je spiritualistička alternativa pozitivizmu 20. veka.

Dela

• Materija i pamćenje
• Stvaralačka evolucija (ovo mu je najbitnije delo, a zbog te evolucije rimokatolička crkva ga nije volela)

Temeljna Bergsonova intuicija koja hrani njegovu filozofsku spekulaciju skupljena je u iskaz da vreme nije atomičko već ono što traje. Time je izjednačio vreme i trajanje (DUREÉ). Pod uticajem pozitivizma i prirodnih nauka na vreme se gledalo kao i na prostor – da je deljivo na delove međusobno različite po tome što je pre, a što posle. Bergson smatra da to nije tako pa se utiče neposrednim datostima svesti: vreme nije nešto poput tačaka već kontinuirano i protežno, sastavljeno od dimenzija: prošlost, sadašnjost i budućnost.

Ispitujući činjenice svesti vidimo da one nisu homogene, već da se svest sastoji od heterogenih međusobno prožimajućih momenata koji konstituišu jedno trajanje. Vreme je zbog toga suslednost trajne svesti pa je u svojoj biti trajanje, proces u neprestanom obogaćivanju te je nedeljivo. Trajanje osim datosti svesti karakteriše čitavu stvarnost – stvarnost nema kao najviši princip bitak već je poslednji princip svekolike stvarnosti životni zamah, ELAN VITAL. Zaista je stvaralačka evolucija sa bitnom karakteristikom trajanja, a koja je onda metoda istraživanja takve stvarnosti?

Metoda ne može biti pozitivistička – ona je pogodna za stvarnost koju redukuje na šeme, a nije pogodna za filozofiju – tu je potrebna metoda koja je u mogućnosti približiti se stvarnosti, a da je ne iskrivi. Ta metoda ne dolazi od ratia – on je kompetentan samo za atomičnu stvarnost. Zato je naša metoda intuicija koja povezuje instinkt i intelekt.

Statička religija temelji se na pripovedanju kojim se čovek brani od štetnih uticaja, a motivirana je obećanjem večne kazne ili nagrade. Dinamička religija temelji se na intuiciji apsolutnoga i na mističnom sjedinjenju sa njim tako da je praktični vid ove religije mistični život. Tu Bergson proučava grčki i istočni misticizam, jevrejske proroke i hrišćansku mistiku pa zaključuje da je mistika hrišćanstva jedina koja je uspela u posvemašnjoj meri – tu se mistika skroz iskristalizovala. Ovde Bergson stiže do Božje opstojnosti koju postavlja na temeljima skroz drugačijim od logičkih, za koje drži da ne dokazuju ništa: potrebno je ovde verovati misticima – to su eksperti koji znaju o čemu govore baš kako verujemo doktoru kad je u pitanju naše zdravlje. Počekom 20. veka u Francuskoj se formira bergsonovska škola na koju utiče anglosaksonski pragmatizam, a koja ide dalje od Bergsona. On je pak na svojoj samrti zaželeo da mu se spale spisi pa nam od njega nije ništa ostalo osim nekih.

Bibliografija

• Bergson, H.; The Philosophy of Poetry: The Genius of Lucretius (La Philosophie de la Poesie: le Génie de Lucrèce, 1884), Philosophical Library. 1959. ISBN 978-1-4976-7566-7.
• Bergson, H.; Time and Free Will: An Essay on the Immediate Data of Consciousness (Essai sur les données immédiates de la conscience, 1889). Allen & Unwin Dover Publications 2001. 1910. ISBN 978-0-486-41767-7. – Bergson's doctoral dissertation.
• Bergson, H.; Matter and Memory (Matière et mémoire, 1896). . Swan Sonnenschein Zone Books. 1990. . 1911. ISBN 978-0-942299-05-2.. . Dover Publications. 2004. ISBN 978-0-486-43415-5. .
• Bergson, H.; Laughter: An Essay on the Meaning of the Comic (Le rire, 1900). Green Integer. 1998. ISBN 978-1-892295-02-6.. . Dover Publications. 2005. ISBN 978-0-486-44380-5. .
• Bergson, H.; Creative Evolution (L'Évolution créatrice, 1907). Henry Holt and Company University Press of America 1983. 1911. ISBN 978-0-8191-3553-7.. . Dover Publications. 1998. ISBN 978-0-486-40036-5. . . Kessinger Publishing. 2003. ISBN 978-0-7661-4732-4. , Cosimo. 2005. ISBN 978-1-59605-309-0..
• Bergson, H.; Mind-energy (L'Énergie spirituelle, 1919). McMillan 1920. – a collection of essays and lectures. On Archive.org.
• Bergson, H.; Duration and Simultaneity: Bergson and the Einsteinian Universe (Durée et simultanéité, 1922). . Clinamen Press Ltd. 1999. ISBN 978-1-903083-01-7. .
• Bergson, H.; The Two Sources of Morality and Religion (Les Deux Sources de la Morale et de la Religion, 1932). University of Notre Dame Pres. ISBN 978-0-268-01835-1. str. 1977.. On Archive.org.
• Bergson, H.; The Creative Mind: An Introduction to Metaphysics (La Pensée et le mouvant, 1934). Citadel Press. 1946. ISBN 978-0-8065-2326-2. – essay collection, sequel to Mind-Energy, including 1903's "An Introduction to Metaphysics."

Vidi još

• Filozofija
• Savremena filozofija

Literatura

• Ansell-Pearson, Keith (2002). Philosophy and the Adventure of the Virtual: Bergson and the Time of Life. Psychology Press. ISBN 9780415237277. 
• Bachelard, Gaston (2000). The Dialectic of Duration. Prevod: Jones Mcallester, Mary. Manchester: Clinamen Press. 
• Bianco, Giuseppe. Après Bergson. Portrait de groupe avec philosophe. Paris, PUF, 2015.
• Canales, Jimena (2015). The Physicist and the Philosopher: Einstein, Bergson and the Debate That Changed Our Understanding of Time. Princeton: Princeton Press. ISBN 9781400865772. .
• Deleuze, Gilles (1988). Bergsonism. Prevod: Hugh Tomlinson; Barbara Habberjam. New York: Zone Books. .
• Deleuze, Gilles (1986). Cinema 1: The Movement-Image. Prevod: Hugh Tomlinson; Barbara Habberjam. Minneapolis: University of Minnesota Press. .
• Deleuze, Gilles (1989). Cinema 2: The Time-Image. Prevod: Hugh Tomlinson; Robert Galeta. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 9780826477064. .
• Fradet, Pierre-Alexandre, Derrida-Bergson. Sur l'immédiateté, Hermann, Paris, coll. "Hermann Philosophie". 2014. ISBN 978-2-7056-8831-8.
• Grosz, Elizabeth (2004). The Nick of Time: Politics, Evolution, and the Untimely. Durham, NC: Duke University Press. ISBN 0822386038. .
• Guerlac, Suzanne (2006). Thinking in Time: An Introduction to Henri Bergson. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0801473004. .
• Horkheimer, Max. "On Bergson's Metaphysics of Time." Trans. Peter Thomas, revised by Stewart Martin. Radical Philosophy 131 (2005) 9–19.
• James, William (February 2008). A Pluralistic Universe: Hibbert Lectures at Manchester College on the Present Situation in Philosophy. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. str. 223—74. ISBN 9781604500943. 
• Lawlor, Leonard (2003). The Challenge of Bergsonism: Phenomenology, Ontology, Ethics. London: Continuum Press. ISBN 9780826468031. .
• Merleau-Ponty, Maurice (1963). „Bergson”. In Praise of Philosophy and Other Essays. Prevod: John O'Neill. Evanston, IL: Northwestern University Press. str. 9—32. ISBN 9780810107960. 
• Merleau-Ponty, Maurice (1964). Signs. Prevod: Richard McCleary. Evanston, IL: Northwestern University Press. str. 182—91. ISBN 9780810102538. CS1 održavanje: Datum i godina (veza)
• Mullarkey, John (1999). Bergson and Philosophy. Edinburgh University. .
• Mullarkey, John, ur. (1999). The New Bergson. Manchester and New York: Manchester University Press. .
• Russell, Bertrand "The Philosophy of Bergson". The Monist 22 (1912): 321–47.

Spoljašnje veze

• Stanford Encyclopedia of Philosophy entry
• Henri Bergson's theory of laughter. A brief summary.
• « 'A History of Problems' : Bergson and the French Epistemological Tradition », by Elie During
• Gontarski, Stanley E.: Bergson, Henri, in: 1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War.}-
• M. C. Sanchez Rey « The Bergsonian Philosophy of the Intelligence » translation
• Novinski isečci na temu Anri Bergson u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)
• Henri Bergson, Nobel Luminaries - Jewish Nobel Prize Winners, on the Beit Hatfutsot-The Museum of the Jewish People Website.

Onlajn radovi

• Henri Bergson na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Anri Bergson na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Anri Bergson na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Works by Anri Bergson at Open Library
• Works by Henri Bergson in French at "La Philosophie"
• Complete works in French on the "Classiques des sciences sociales" website
• L'Évolution créatrice (in the original French, 1907)
  • 1911 English translation na sajtu Wayback Machine (arhivirano 2006-04-23) of Creative Evolution (html)
  • multiple formats at Internet Archive
• 1910 English translation of Time and Free Will na sajtu Wayback Machine (arhivirano 2006-04-24) (HTML)}-
  • multiple formats at Internet Archive
• 1911 English translation of Matter and Memory na sajtu Wayback Machine (arhivirano 2006-04-24) (HTML)
  • multiple formats at Internet Archive