Antalkidov mir

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Antalkidin mir je mirovni sporazum kojim je 387/386. p. n. e. okončan Korintski rat između Sparte s jedne strane i Tebe, Korinta, Atine i Argosa sa druge strane. Taj mir poznat je i pod nazivom Kraljev mir, jer je persijski car Artakserks II diktirao i garantovao uslove mirovnog sporazuma. Antalkida je bio spartanski diplomata, koji je pregovarao o sporazumu sa persijskim kraljem. Po tome sporazumu Persiji je priznata vlast nad grčkim polisima na obali Male Azije i na Kipru. Uspostavljen je novi poredak među polisima u samoj Grčkoj, po kojima oni dobijaju nezavisnost. Pošto je Sparta garantovala nezavisnost grčkih polisa sporazum je indirektno priznavao spartansku hegemoniju u Grčkoj. Atina je bila prisiljena da se odrekne pomorskog carstva. Sporazum je bio primer zajedničkog mira, po kome su svi grčki gradovi istovremeno zaključili mir baziran na njihovoj nezavisnosti.

Persija protiv Atine[uredi | uredi izvor]

Persija je decenijama nastojala da poništi Kalijin mir iz 449. pre n. e, po kome je Persija priznala autonomiju grčkih polisa u Maloj Aziji. Atina je ranije predstavljala glavnu pretnju persijskim interesima na obali male Azije. Persija je zbog toga podržavala Spartu u drugoj fazi Peloponeskog rata nakon okončanja Sicilijanske ekspedicije 413. p. n. e. Slabljenje Atine omogućavalo je Persiji da preuzme kontrolu u Maloj Aziji. Atina je bila 404. p. n. e. poražena u Peloponeskom ratu, a Delski savez je bio raspušten.

Kir Mlađi dobija jurisdikciju nad jonskim gradovima[uredi | uredi izvor]

U samoj Persiji je došlo do unutrašnjih sukoba i građanskoga rata. Kada je Atina bila poražena i Kir Mlađi i Tisafern tražili su jurisdikciju nad jonskim gradovima. Većina jonskih gradova priznala je Kira Mlađega kao satrapa, a Tisafern je zagospodario Miletom. Kir Mlađi je sakupio veliku vojsku svadivši se sa Tisafernom oko jonskih gradova. Pokušao je da uz pomoć grčkih plaćenika svrgne svoga brata i dođe na persijski presto. Bio je poražen 401. p. n. e. u bici kod Kunakse.

Rat Sparte i Persije u Maloj Aziji[uredi | uredi izvor]

Nakon poraza Kira Mlađega satrap Tisafern tražio je od grčkih gradova na jonskoj obali da mu se pokore. Međutim grčki gradovi su tražili pomoć od Sparte. Sparta se odazvala pozivu, pa je 399. p. n. e. poslala vojsku pod zapovedništvom Timbrona. Timbron je osvojio dosta gradova, ali nije bio dovoljno efikasan, a dozvolio je i pljačku savezničke teritorije.[traži se izvor] Sparta je zbog toga poslala Derkilidu koji preuzima zapovedništvo. Derkilida je bio uspešniji i stvorio je bazu u Eolidi. Persijski satrapi Tisafern i Farnabaz II su 397. p. n. e. sklopili mir sa Spartom. Cilj je bio da dobiju dovoljno vremena da izgrade mornaricu. Rat Sparte i Persije obnovio se dolaskom spartanskog kralja Agesilaja II, koji je 385. p. n. e. naneo težak poraz persijskoj vojsci pod zapovedništvom Tisaferna u bici kod Paktola, kraj Sarda. Uz pomoć jonskih gradova Agesilaj II je pustošio persijske teritorije u Maloj Aziji.

Persijski satrap inicira Korintski rat[uredi | uredi izvor]

Farnabaz II je odlučio da Agesilaju II stvori nevolje u Grčkoj i na taj način ga prisili da se povuče iz Male Azije. Poslao je u Grčku Timokrata sa Rodosa sa velikom količinom novca. Timokrat je dobio uputstva da deli novac i podmićuje u većim gradovima u Grčkoj, sa ciljem da ih potakne protiv Sparte. Timokrat je posetio Atinu, Tebu, Korint i Argos i uspeo je da nagovori najmoćnije po tim gradovima da slede antispartansku politiku. Tebanci su odranije pokazivali najveće antipatije prema Sparti i oni su odlučili i da Spartu uvuku u rat. Teba nije htela da direktno objavi rat Sparti, pa je nahuškala svoje saveznike Lokrane da započnu rat sa Fokidom. Kada je Fokida napala Lokrane Teba je uključila u rat na strani Lokrana, pa je onda Fokida pozvala Spartu, koja je stala na stranu Fokide. Započeo je Korintski rat bitkom kod Halijarta 395. pre n. e, u kojoj je Sparta izgubila bitku. U bici je poginuo glavni spartanski vojskovođa Lisandar, a spartanski kralj Pausanija II je bio optužen za izdaju, pa je pobegao iz Sparte. Zbog svega toga Agesilaj II je morao da se sa vojskom povuče iz Male Azije.

Sparta gubi kontrolu[uredi | uredi izvor]

Persija je tokom Korintskog rata pomagala Atinu i njene saveznike u borbi protiv Sparte. Dala je Atini novu flotu i pomogla je izgradnju atinskih dugih zidina. Kombinovana atinsko-persijska mornarica pod zapovedništvom atinskog admirala Konona potopila je spartansku flotu u bici kod Knida. Pošto je Sparta uklonjena iz Azije i sa mora Persija je mogla da ponovo uspostavi svoju dominaciju u Joniji i delu Egejskog mora. Odmah nakon bitke kod Knida Konon i Farnabaz zauzeli su mnogo grčkih gradova u Joniji, koji su bili pod spartanskom kontrolom. Ipak nisu uspeli da zauzmu Abid i Sest na Helespontu. Sparta je izgubila kontrolu nad morem.

Antalkidini prvi pokušaji pomirenja sa Persijom[uredi | uredi izvor]

Spartanci su 392. p. n. e. poslali Antalkidu da pregovara sa satrapom Tiribazom i da ga pokuša preplašiti jačanjem atinske moći, odnosno činjenicom da Konon koristi flotu dobijenu od Persije da ponovo izgradi atinsko pomorsko carstvo. Antalkida je predložio Tiribazu mirovno rešenje koje bi se baziralo na principu da:

  • Sparta odustaje od grčkih gradova Male Azije i prepušta ih Persiji
  • ostrva i gradovi Grčke treba da budu nezavisni
  • Tiribaz je sazvao mirovnu konferenciju u Sardu na kojoj se raspravljalo o miru, a bili su prisutni predstavnici mnogih grčkih država uključenih u rat.

Ti pregovori su propali usled raznih zamerki. Atina se nije slagala da izgubi Skiros, Imbros i Lemnos. Teba nije želela da se raspusti Beotski savez, a Argos je bio protiv raspuštanja saveza Argosa i Korinta. Tiribaz je smatrao da Atina predstavlja veću opasnost za Persiju, pa je tajno počeo da pomaže spartansku flotu. Kada je za to saznao persijski car smenio ga je 392. p. n. e. Na njegovo mesto postavio je Strutu, koji je nastavio sa antispartanskom politikom. Trebalo je čekati nekoliko godina da dođe do promene persijske politike.

Persija podržava Spartu i Antalkidu[uredi | uredi izvor]

Zbog atinske politike pomaganja Evagore na Kipru došlo je do nove promene persijske politike tokom 388. p. n. e., pa je Tiribaz ponovo postao satrap. Zajedno sa Antalkidom pomagao je ponovnu izgradnju spartanske flote, da bi ugrozili atinske interese. Spartanska flota na Helespontu podsetila je Atinjane na 404. pre n. e, kada su zbog istoga razloga izgubili Peloponeski rat. Spartanska flota je ugrazila snabdevanje Atine žitom, pa su tako prisilili Atinu da pristane na pregovore. Na pregovorima zaraćenih strana Tiribaz je zastupao samoga persijskoga cara. Tiribaz i Antalkida bili su posrednici između persijskog i spartanskog kralja. Ti pregovori doveli su do Antalkidina mira ( ili Kraljevog mira), koji je persijski car diktirao ostalim učesnicima 387/386. p. n. e.

Mirovne odredbe[uredi | uredi izvor]

Antalkidin mir je persijski kralj diktirao ostalim učesnicima.

Zbog toga je poznat i pod nazivom Kraljev mir. Najvažnije odredbe Antalkidina mira su:

  • grčki gradovi u Maloj Aziji pripadaju Persiji
  • Persiji pripadaju i Kipar i Klazomena
  • ostrva Lemnos, Skiros i Imbros ostaju pod kontrolom Atine
  • priznanje autonomije, tj. nezavisnosti svih grčkih polisa u Grčkoj
  • persijski car preti ratom onima, koji ne prihvate te odredbe

Zbog odredbe o nezavisnosti grčkih polisa Teba je bila prisiljena da raspusti Beotijski savez, a isto tako Korint i Argos morali su da raspuste federaciju Korinta i Argosa uspostavljenu 391. p. n. e. Atina je bila prisiljena da se odrekne Atinskog pomorskog carstva.

Posledice Uredi Antalkidin mir je za Persiju predstavljao veliki uspeh, jer su uspeli da uklone stalnu pretnju u Maloj Aziji. Atina, Sparta i Teba i ostali grčki polisi priznali su persijski suverenitet u Maloj Aziji.

Kraljev mir trebalo je da dovede do trajnoga mira u Grčkoj nakon Peloponeskoga i Korintskoga rata. Ipak kraljev mir osigurao je samo spartansku hegemoniju. Sparta je stalno kršila odredbe toga mira, tj stalno je narušavala odredbu o autonomiji. Mešala se u unutrašnje stvari drugih polisa uspostavljajući u njima vlast po spartanskom interesu. Tako je 382. p. n. e. u Tebi uspostavila oligarhiju. Takvo stanje trajalo je do bitke kod Leuktre 371. p. n. e.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]