Antoan Galand

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Antoan Galand
Antoan Galand
Datum rođenja(1646-04-04)4. april 1646.
Mesto rođenjaRolot, Pikardija, Kraljevstvo Francuska
Datum smrti17. februar 1715.(1715-02-17) (68 god.)
Mesto smrtiKan, Normandija, Kraljevstvo Francuska

Antoan Galand (franc. Antoine Galland; Rolot, 4. april 1646 — Kan, 17. februar 1715) bio je francuski orijentalista i arheolog, najpoznatiji kao prvi evropski prevodilac Hiljadu i jedne noći, koji je nazvao Les mille et une nuits. Njegova verzija priča pojavila se u dvanaest tomova između 1704. i 1717. godine i izvršila je značajan uticaj na kasniju evropsku književnost i stavove prema islamskom svetu. Horhe Luis Borhes sugeriše da je romantizam započeo kada je njegov prevod prvi put pročitan.

Život i rad[uredi | uredi izvor]

Galand je rođen u Rolotu u Pikardiji (sada u departmanu Soma). Po završetku škole u Noyon-u, studirao je grčki i latinski u Parizu, gde je stekao znanje i nešto arapskog. Godine 1670. bio je angažovan za francusku ambasadu u Istanbulu zbog svog izvrsnog poznavanja grčkog jezika, a 1673. putovao je po Siriji i Levantu, gde je kopirao veliki broj natpisa, skicirao i - u nekim slučajevima - uklonio istorijske spomenike.

Posle kraće posete Francuskoj, gde je njegova kolekcija drevnih novčića privukla pažnju, Galand se vratio na Levant 1677. godine. 1679. godine preduzeo je treće putovanje, koje je francuska Istočnoindijska kompanija naručila za prikupljanje za kabinet Colberta. Po isteku ove komisije, vlada mu je naredila da nastavi istraživanje i dodeljena mu je titula antikviteta kralja ( Luja XIV. Tokom svog dužeg boravka u inostranstvu stekao je temeljno znanje arapskog, turskog i perzijskog jezika i književnosti, što mu je, po konačnom povratku u Francusku, omogućilo dragocenu pomoć Melchisédech Thévenot-u, čuvaru kraljevske biblioteke, i Barthélemy d'Herbelot de Molainville.

Kada je d'Herbelot umro 1695. godine, Galand je nastavio svoju Bibliothèque orientale („orijentalnu biblioteku“), ogroman zbir informacija o islamskoj kulturi, i uglavnom prevod velike arapske enciklopedije Kaşf az-Zunūn proslavljenog osmanskog naučnika Katipa Čelebija. Konačno je objavljen 1697. godine i bio je glavni doprinos evropskom znanju o Bliskom istoku, utičući na pisce poput William Thomas Beckforda (u orijentalnoj priči Vathek )[traži se izvor].

Posle smrti Thévenota i d'Herbelota, Galand je neko vreme živeo u Kanu pod krovom Nikolasa Fukoa. Tamo je započeo, 1704. godine, izdanje Les mille et Une Nuits Hiljadu i jedna noć, koje je izazvalo neizmerno interesovanje u vreme njegovog pojavljivanja i još uvek je standardni francuski prevod. 1709. imenovan je za predsedavajućeg arapskog jezika u Collège de France. Dužnosti ovog mesta nastavio je da obavlja do svoje smrti 1715.

Pored niza arheoloških dela, posebno na odeljenju za numizmatiku, Galand je 1694. objavio kompilaciju sa arapskog, perzijskog i turskog jezika, pod naslovom Paroles remarquables, bons mots et maximes des orientaux, a 1699. prevod sa arapskog rukopisa, De l'origine et du progrès du café. Prvo od ovih dela pojavilo se u engleskom prevodu 1795. godine. Njegov Contes et fables indiennes de Bidpai et de Lokrnan objavljen je posthumno 1724. Među njegovim brojnim rukopisima su prevod Kur'ana i Histoire générale des empereurs Turcs. Njegov časopis objavio je Charles Schefer 1881.[1]

Prevod Hiljadu i jedne noći[uredi | uredi izvor]

Prvo evropsko izdanje Arapskih noći, "Hiljadu i jedna noć", Antoan Galand, 1730. Pariz

Galand je u Carigradu tokom 1690-ih naišao na rukopis Priče o mornaru Sindbadu, a 1701. godine objavio je svoj prevod na francuski jezik.[2] Njegov uspeh podstakao ga je da krene u prevod sirijskog rukopisa iz XIV ili XV veka (danas poznat kao Galandov rukopis) Hiljade i jedne noći. Prva dva toma ovog dela, pod naslovom Mille et Une Nuits, pojavila su se 1704. godine. Dvanaesti i poslednji tom objavljen je posthumno 1717. godine.

Prvi deo svog dela preveo je isključivo iz sirijskog rukopisa. 1709. upoznao se sa maronitskom hrišćankom iz Alepa, (Hanna Diab), koja je Galandu iz sećanja ispričala još četrnaest priča. Odlučio je da sedam od ovih priča uključi u svoju verziju Noći.

Misterija još uvek okružuje poreklo nekih od najpoznatijih priča. Na primer, ne postoje arapski rukopisi Aladina i Ali Babe, takozvane „priče o siročićima“, koji prethode Galandovom prevodu. To je navelo neke naučnike da zaključe da ih je Galand sam izmislio, a arapske verzije tek su kasnije prikazi njegovog originalnog francuskog jezika.[3]

Galand je takođe svoj prevod prilagodio ukusu vremena. Neposredni uspeh u pričama delimično je nastao zahvaljujući modi bajki (francuski: contes de fees) [4] koju je u Francuskoj 1690-ih pokrenuo njegov prijatelj Šarl Pero. Galand je takođe bio željan da se prilagodi književnim kanonima tog doba. Izostavio je mnoge erotske odeljke kao i svu poeziju. Zbog toga se Sir Richard Francis Burton pozvao na „sjajnu Galandovu skraćenicu i adaptaciju“ koja „ni na koji način ne predstavlja istočni izvornik“.[5]

Njegov prevod je dočekan sa neizmernim entuzijazmom i ubrzo je preveden na mnoge druge evropske jezike: engleski ( verzija „Grub Stree“ pojavila se 1706), nemački (1712), italijanski (1722), holandski (1732), ruski (1763), i poljski (1768). Oni su proizveli talas imitacija i raširenu modu orijentalnih priča iz 18. veka.[6] Kao što je napisao Horhe Luis Borhes:

Još jedna činjenica je neporeciva. Najpoznatiji i najrečitiji prilozi Hiljade i jedne noći - Kolridž-a, Thomas de Quincey-a, Stendala, Tennyson-a, Edgara Alan-a Po-a, Newmana- čitaoci su Galandova prevoda. Prošlo je dvesta godina i deset boljih prevoda, ali čovek u Evropi ili Americi koji misli na Hiljadu i jednu noć misli, nepromenljivo, na ovaj prvi prevod. Španski pridev milyunanochesco [thousand-and-one-nights-esque] ... nema nikakve veze sa eruditnim bezobrazlucima Bertona ili Mardrusa i svim vezama sa bižuterijama i čarobnjaštvima Antoana Galanda.[7]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Les paroles remarquables, les bons mots et les maximes des Orientaux, S. Benard, 1694
  • Contes et fables indiennes, de Bidpaï et de Lokman; traduites d'Ali-Tchelebi ben Saleh, auteur turc.
  • Histoire de l'esclavage d'un marchand de la ville de Cassis, à Tunis, La Bibliothèque, « L'écrivain voyageur »
  • De l’origine et du progrès du café, La Bibliothèque, coll. « L'écrivain voyageur »
  • Le Voyage à Smyrne, Chandeigne, coll. « Magellane », 2000
  • Histoire de Noureddin et de la belle persane, André Versaille Éditeur, 2009
  • Histoire d'Aladin ou la lampe merveilleuse
  • Les Milles et une Nuits

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Details of life from chronology in Garnier Flammarion.
  2. ^ Robert L. Mack, ur. (2009). „Introduction”. Arabian Nights' Entertainments. Oxford: Oxford UP. str. ix—xxiii. 
  3. ^ Haddawy, The Arabian Nights, Introduction pp.xvi
  4. ^ Muhawi, Ibrahim (2005). „The "Arabian Nights" and the Question of Authorship”. Journal of Arabic Literature. 36 (3): 323—337. doi:10.1163/157006405774909899. 
  5. ^ Burton, A Thousand Nights and a Night, v1, Translator's Foreword pp. x
  6. ^ This section: Irwin, Chapter 1; some details from Garnier-Flammarion introduction
  7. ^ Borges, str. 92–93

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Les mille et une nuits u prevodu Galanda (izdanje Garnier Flammarrion, 1965)
  • Horhe Luis Borhes, „Prevodioci Hiljadu i jedne noći “ u The Total Library: Non-Fiction 1922-1986, (Penguin, 1999)
  • Sir Richard Burton - The Book of the Thousand Nights and a Night, Volume 1 by Richard Francis Burton, printed by the Burton Club for private subscribers only, printed in the USA
  • Robert Irvin Arapske noći: pratilac (Penguin, 1995)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антоан_Галанд&oldid=27568178”