Antoni Gaudi

Antoni Gaudi
Antoni Gaudi
Lični podaci
Datum rođenja	(1852-06-25)25. jun 1852.
Mesto rođenja	Reus, Španija
Datum smrti	10. jun 1926.(1926-06-10) (73 god.)
Mesto smrti	Barselona, Španija

Antoni Gaudi (kat. Antoni Gaudí i Cornet; Reus 25. jun 1852 — Barselona, 10. jun 1926) bio je španski i katalonski arhitekta. Poznat je po svom jedinstvenom stilu i izuzetno individualističkom dizajnu, prikazanim u više zdanja u prestonici Katalonije, Barseloni. Sagrada Familia (Sagrada Familia, 1909), njegovo remek-delo danas je jedno od najposećenijih spomenika u Španiji. Gaudijev rad dostigao je veliku rasprostranjenost i popularnost, zbog čega je došlo do pojave bezbroj studija posvećenih proučavanjem baš njegovog stvaralaštva. Između 1984. i 2005, sedam njegovih dela je proglašeno svetskom kulturnom baštinom Uneska.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Gaudi je rođen u malom gradiću Reus, provincija Taragona, Španija, 1852. godine. Oko njegovog tačnog mesta rođenja se takmiče gradići Riudoms i Reus, iako većina njegovih biografa smatra da se rodio u Reusu. Potiče iz porodice kazandžija i kotlara. Roditelji su mu bili Fransesk Gaudi Sera i Antonija Kornet Bertran. Gaudi je studirao arhitekturu na Višoj tehničkoj školi arhitekture u Barseloni od 1873. do 1877. Zbog nedostatka novca, uporedo sa studijama, radi kao tehnički crtač i ponekad kao dizajner nameštaja. Pošto je te poslove odlično radio, za različite projekte ga unajmljuju dvojica poznatih katalonskih arhitekata, Đuzep Fontsere i Đoan Martorelj.

Diplomira 1878. i dobija prvi posao i to za gradsku rasvetu Barselone. Prvo veliko Gaudijevo delo je kuća proizvođača opeka Manuela Vicensa.

Jedna od vitrina koju je dizajnirao za poznatu prodavnicu Kormelja u Barseloni, biva izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu, 1878. godine. Taj čin pravi zaokret u profesionalnom i privatnom životu mladog Gaudija. Eusebi Guelj, jedan od uvaženih poslodavaca tekstilne industrije u Kataloniji, bio je impresioniran elegancijom i modernim stilom te vitrine, te je postao Gaudijev glavni klijent i mecena. Godine 1883. Gaudiju se obraćaju da preuzme građenje crkve Sagrada Familija. Gradnja te crkve ispunjava poslednje godine njegovog života, a sama građevina je postala simbol njegove revnosne, asketske religioznosti, koja je bila izražena u starosti.

Privatni život

Antoni Gaudi je ceo život posvetio svojoj profesiji i nikada se nije ženio. Gaudi je imao nordijske crte lica i plave oči. Kao mladić se oblačio u skupa odela, jeo samo u najboljim restoranima, a bio je i čest gost u pozorištima i operama širom Barselone. Mnogi su za njega govorili da je nedruštven, neprijatan i arogantan. Sam Gaudi je priznao da ima plahovitu narav i da je to jedina stvar u životu koju nije naučio da kontroliše. Međutim oni koji su mu bili najbliži govorili su da je veran prijatelj, dobar sagovornik i prijatan čovek. Zalagao se za nezavisnost Katalonije, ali nikada nije želeo da se politički angažuje.

Dana 11. septembra 1924. na nacionalni dan Katalonije održane su demonstracije u Barseloni zbog zabrane katalonskog jezika koju je uveo diktator Migel Primo de Rivera (Miguel Primo de Rivera). Tokom te demonstracije policija je pretukla i uhapsila Gaudija. Međutim platio je kauciju od pedeset pezeta i brzo je pušten iz zatvora. Kao stariji čovek Gaudi se mnogo promenio. Jeo je skromno, oblačio se u stara, ofucana odela i uopšte nije vodio računa o svom izgledu. Zapravo toliko se nije starao o tome kako izgleda da su ga na ulici često mešali sa prosjacima. Povukao se iz društvenog života i totalno se posvetio svom poslu. Bežao je od kamera i novinara i zato danas nema mnogo njegovih fotografija.

Smrt

Sahrana Gaudija

Dana 7. juna 1926. godine, Antoni Gaudi je krenuo u svakodnevnu šetnju do crkve Svetog Filipea Nerija na ispovest i molitvu. Dok je išao ka crkvi udario ga je tramvaj i on je izgubio svest. Zbog zapuštenog izgleda i praznih džepova niko ga nije prepoznao i zato su ga poslali u bolnicu za siromašne. Prijatelji su ga pronašli sledećeg dana i želeli su da ga premeste u neku bolju bolnicu ali je on to odbio. Umro je dva dana kasnije 10. juna 1926. u 74. godini. Njegova sahrana je bila veliki događaj. Gomila ljudi se skupila da se poslednji put pozdravi sa genijalnim arhitektom. Sahranjen je u kripti Sagrada Familije, a na njegovoj nadgrobnoj ploči piše : Antoni Gaudi, Reus, umro u 74. godini, živeo primeran život, izuzetan dizajner ovog divnog zdanja, umro pobožno u Barseloni 10. juna 1926, iz pepela takvog čoveka, čekamo vaskrsenje mrtvih.

Stvaralaštvo

Gaudi i modernizam

Kuća Batljo, Barselona

Kasa Mila, Barselona

Ulaz u Park Guelj, Barselona

Modernističkom preporodu katalonske umetnosti pripada i delo arhitekte Antonija Gaudija. Mecenstvo porodice Guelj će mu omogućiti neograničeno eksperimentisanje sa stilovima i materijalima. Među prvim rezultatima te saradnje će biti Park Guelj (Park Güell) iz 1914. godine, naselje zatvorenog tipa u predgrađu Barselone, gde arhitekta koristi maštovite organske oblike, prirodne materijale i višebojnu lomljenu keramiku (trenkadis). I sam Gaudi je tu i živeo neko vreme. Park je prvo bio deo neuspešne komercijalne stambene zone, a kasnije je pretvoren u gradski vrt. Ulaz u park je slobodan, ali se ulaz u Gaudijevu kuću, u kojoj se nalazi nameštaj koji je on dizajnirao, plaća. Ključno mesto u parku je glavna terasa, okružena dugačkom klupom u obliku morske zmije. Veliki prolaz na najvišoj tački parka pruža najbolji pogled na Barselonu. Ovaj park je 1969. proglašen istorijsko-umetničkim spomenikom od nacionalnog interesa, a 1984. UNESKO ju je stavio na listu svetske baštine.

U uređenju gradskih kuća Batljo (Casa Batlló) i Mila (Casa Milà), Gaudi ruši ustaljene arhitektonske manire. Zgrada koju je renovirao Gaudi za tekstilnog magnata Jozefa Batljoa je lako prepoznatljiva po svojim balkonima neobičnih oblika. Bogato pročelje , ukrašeno keramikom i staklom, od nacionalnog je interesa, kao i neobična krovna konstrukcija valovitog oblika, te mali stub sa krstom na vrhu ispod kojeg je zlatnim slovima ispisan anagram " Isus , Marija i Josif ". Bila je projektovana kao porodična kuća srednjeg staleža. Tipičan je primer Gaudijeve arhitekture sa nepravilnim oblicima. Veliki deo fasade je prekriven mozaicima trenkadis, a krov je lučan i podseća na leđa zmaja. Ova kuća je takođe 1969. godine proglašena istorijsko-umetničkim spomenikom.

Drugu građevinu, kuću Mila, konstruiše raznovrsnim materijalima dajući joj oblik talasa, sa balkonima nalik na morsku travu. Kameni blokovi fasade su posebno obrađeni, a pseban šarm daju i balkonske ograde od kovanog gvožđa neobične strukture. Unutrašnji deo kuće nije centralno povezan, već je podeljen na dve celine. Najneobičnije umetničke forme se nalaze na krovu, dimnjaci i ventilacioni otvori od belog mermera i ukrasnih cigli ili obojenog stakla od kojih su izvedeni apstraktni oblici moderne umetnosti. Motivi su, kao i ostatak zgrade, inspirisani morem. Godine 1969. proglašena je istorijsko-umetničkim spomenikom od nacionalnog interesa, a 1984. godine UNESKO ju je stavio na listu katalonskog nacionalnog bogatstva. Godine 1986. zgrada je preuređena od strane Fundacio de la Caixa de Catalunya.

Gaudi i naturalizam

Tokom ovog perioda Gaudi usavršava sopstveni stil, inspirisan je organskim oblicima u prirodi. Isprobava nova strukturna rešenja koja se baziraju na njegovim istraživanjima iz geometrije. Svoje građevine bazira na osnovu ornamentalnog stila ali i sebi daje dosta slobode.

Gaudi najpre gradi Kasu Kalvet u Barseloni. Napravljena je za poznatog proizvođača tekstila Kalveta. Najzanimljiviji deo zgrade je zadnji deo i njena fasada i dekoracija hodnika i nameštaja, koji je napravljen od potpuno organskih materijala. Glavna odlika fasade je to da je napravljena od kamena, dok su terase načinjene od gvožđa. Na fasadi su najupečatljiviji delovi sa simboličkim elementima. Iznad vrata se nalaze inicijali vlasnika. Galeriju podupire čempres (simbol gostoprimstva). Na glavnom spratu, oluci su predstavljeni u obliku pečuraka, zato što je vlasnik bio i mikologičar. Gaudi je ovu građevinu bazirao na baroknom stilu. Kuća Kalvet nije otvorena za obilaske, ali se u njoj danas nalazi restoran.

Pod zaštitom je UNESKA kao Svetska baština.

Značajno Gaudijevo dostignuće je i restauracija katedrale Svete Marije u Palmi de Majorci , koju su poručili gradski biskupi. Katedrala je prvobitno izgrađena još u 13. veku u gotskom stilu. Gaudi je sklonio oltarski kip koji je bio u baroknom stilu i tako je stavio biskupski presto u prvi plan. Pomerio je horske stolice iz centra prostorije u prezviter i tako istakao put koji vodi do kapele. On takođe dodaje nove propovedaonice i uvodi električnu struju u katedralu. Skida prozore u gotskom stilu i zamenjuje ih prozorima u bojenom staklu. Postavlja ogroman baldahin iznad glavnog oltara i oslikava ga pri čemu ima pomoć svojih asistenata. Ali pored svih ovih dostignuća Gaudi napušta ovaj projekat zbog nesuglasica u vezi sa jednim delom katedrale.

Gaudi 1908. godine predlaže izgradnju Hotela Atrakcija. Predviđeno je da dostigne visinu od 360 metara što je za to vreme bilo neizvodljivo tako da ovaj projekat nije bio sproveden u delo. Danas postoji samo skica ovog hotela.

Sagrada familija

Gaudijevo nedovršeno remek-delo, Sagrada Familija

Sagrada familija (katalonski/španski: La Sagrada Família, doslovno Sveta porodica) je rimokatolička crkva u Barseloni. Ova građevina je najznačajnije Gaudijevo ostvarenje koje godišnje poseti oko 3,2 miliona turista što je čini najvećom turističkom atrakcijom u Španiji. Većim delom svoje kasnije karijere, Antoni Gaudi se bavio izgradnjom ove neobične crkve, koju nije dovršio, a gde je pretvorio gotski stil u složenu šumu glatkih oblika i raskošnih detalja, sa stubovima spiralnog oblika, svodovima, tornjevima iparaboloidnim krovom. Kako i na Sagrada familiji, tako i na Kasa Mili, Gaudi kombinuje neogotiku, organske obilke rastinja sa iskustvima iz rada u kovanom gvožđu i stvara celine na kojima se svesno izbegavaju prave linije, ravne površine i simetrija. Ideja za izgradnju ove crkve bila je Bokabelova (šp. Josep Maria Bocabella), a projekat je poveren arhitekti Fransisku de Paula del Viljaru (Francisco de Paula del Villar) koji je počeo sa izgradnjom neogotičke crkve 1882. godine. Međutim, Viljar odustaje od projekta i naredne, 1883. godine, ga preuzima Antoni Gaudi. Gaudi je skoro ceo projekat promenio i napravio novi dajući mu svoj prepoznatljiv stil koji ga je proslavio. Kada je počeo sa radom na izgradnji crkve, imao je samo trideset jednu godinu, a od 1915. potpuno se posvećuje ovom projektu. Kao rezultat nastaje Sagrada familija koja predstavlja sintezu svih njegovih arhitektonskih dostignuća.

Unutrašnjost crkve predstavlja šumu, sa stubovima koji liče na drveće čime se stvara interesantna i čvrsta struktura. Gaudi je želeo da stvori građevinu koja će u isto vreme biti harmonična i estetski lepa, dok će njenu potporu činiti savršena struktura. Sagrada familija je osmišljena tako da ima oblik latinskog krsta s pet brodova, a kada bude završena imaće osamnaest vretenasto izgrađenih kula. Dvanaest (od 100m) će biti posvećeno apostolima, četiri jevanđelistima, a preostale dve Bogorodici i Isusu Hristosu.

Ozidana je i pokrivena talasastim membranama od tankih cigli. Gaudi je koristio osnovne elemente gotike: šiljasti luk i kontrafore, uzdignute potporne lukove i nagib stubova u zavisnosti od rasporeda tereta na njima. Do sada je izgrađeno osam tornjeva. Crkva ima tri fasade. Istočna je posvećena Hristovom rođenju (fasada Rođenja), zapadna njegovom stradanju i smrti (fasada Strasti), a glavna, južna, njegovom vaskrsenju (fasada Slave). Na ovim fasadama su prikazane razne scene, poput ređenja, stradanja Hristosa, vaskrsnuća, motivi iz pakla i čistilišta, kao i elementi koji simbolišu sedam grehova i sedam vrlina.

Gaudi je retko pravio planove o samoj izgradnji crkve, a oni koji su postojali uništeni su u Španskom građanskom ratu tridesetih godina prošlog veka. Sagrada familija je uvršćena na Uneskovu listu Svetske baštine. Smatra se da će biti završena 2026. godine na stogodišnjicu smrti svog arhitekte. Gaudijeva posvećenost ovom delu ogleda se u činjenici da je poslednje godine proveo u kućici na samom gradilištu, kao i to da je tokom 1909. godine sagradio „Škole Sagrada familije“ (Las Escuelas de la Sagrada Familia) u okviru same crkve zbog dece radnika koji su učestvovali u izgradnji ove velelepne građevine. Sedmog novembra 2010. godine papa Benedikt XVI ju je osveštao.

Otkako je počela da se gradi pa do danas, Sagrada familija je građena uz pomoć donacija i novca od ulaznica koje kupuju milioni ljudi širom sveta samo da bi videli ovo jedinstveno remek-delo. I sam Gaudi je rekao: „Hram Sagrada familija je delo u rukama Božijim i u volji naroda.“

Značaj

Gaudijev stvaralački čin zadivljuje. U istorijskom svrstavanju njegovog dela u vreme eklektičke arhitekture i istorizma nastaje i narasta njegova težnja za originalnošću, njegov do sada čini se nedocenjen odnos ka naučnom istraživanju, ka psihologiji, skulpturi i slikarstvu. Privlači i svojim traganjem smisla stila, dakle ka osnovnom principu arhitektonskog rada. Gaudi će pripomenuti graditelje velikih stilova, koji su tragali za lepotama u nepoznato.

Najznačajniji radovi

• Kuća Visens (1878 —1880)
• Palata Guelj (1885 —1889)
• Terezijanski koledž (1888 —1890)
• Kuća Kalvet (1899 —1904)
• Kuća Batljo (1905 —1907)
• Kuća Mila (Pedrera) (1905—1907)
• Park Guelj (1900 —1914)
• Sagrada Familija (1884 —1926)

Mnogi njegovi radovi se nalaze u centru Barselone. Osam dela UNESKO je proglasio za svetsku baštinu.

Najznačajniji radovi
Kuća Kalvet	Kuća Mila	Park Guelj	Sagrada Familija

Vidi još

• Katalonski modernizam

Literatura

• Enciklopedija Britanika, Politika 2005. knjiga br. 2
• Opšta istorija umetnosti, knjiga treća, „Vuk Karadžić“, Beograd. 1974.
• http://whc.unesco.org/en/list/320
• http://www.biography.com/people/antoni-gaud%C3%AD-40695
• https://web.archive.org/web/20131106025730/http://www.sagradafamilia.cat/sf-eng/docs_instit/gaudi.php
• http://www.barcelona-tourist-guide.com/en/gaudi/barcelona-gaudi.html
• http://www.britannica.com/EBchecked/topic/226989/Antoni-Gaudi
• http://www.fundacion.telefonica.com/en/arte_cultura/arsvirtual/patrimonio_esp/visitas_virtuales/sagrada.htm
• http://nadgradnja.wordpress.com/2012/01/04/organska-arhitektura-antoni-gaudi/
• http://www.politika.rs/rubrike/Nekretnine/Barselona-galerija-slavnog-Gaudija.lt.html
• http://www.donquijote.org/culture/spain/art/architects/antoni-gaudi.asp
• http://www.avantartmagazin.com/kratak-vodic-kroz-gaudijevu-barselonu/
• Antoni Gaudi, Zagreb, Naprijed, 1969.
• https://web.archive.org/web/20130819061105/http://www.gaudiexperiencia.com/ca/gaudi/biografia
• http://www.biography.com/people/antoni-gaudí-40695
• http://www.antonigaudi.org
• http://www.gaudiclub.com/ingles/i_vida/i_vida.html
• http://www.casabatllo.es/en/history/antoni-gaudi/introduction/
• https://web.archive.org/web/20131203130403/http://mikerobbers.hubpages.com/hub/sevenwondersofgaudi
• http://www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm
• Architektura ČSSR 5/68 Praha 1968.
• Svet hispanistike, Dalibor Soldatić i Željko Donić, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011

Спољашње везе

• Фотографије Гаудијевих дела Травел Магазин
• Гауди и Барселона клуб
• Одредница Гауди на DMoz Архивирано на сајту Wayback Machine (21. april 2009)
• Gaudijeva arhitektura
• Taller de Escultura Luis Gueilburt - Kolekcija Antonija Gaudija (na španskom)
• Taller Gaudí UPC (na španskom sa nekim člancima na katalonskom)