Apel srpskom narodu
Apel srpskom narodu je dokument objavljen u listu „Novo vreme“ 13. avgusta 1941. godine u kome je javno osuđen komunistički ustanak u okupiranoj Srbiji i narod pozvan na poštovanje okupatorskog reda i mira. Autor Apela bio je Velibor Jonić, komesar prosvete u Komesarskoj upravi Milana Aćimovića.
Nastanak
Ideju za pisanje Apela dali su Nemci, u okupiranoj Srbiji, odmah po izbijanju ustanka, krajem jula 1941. godine. Oni su na taj način pokušavali da u javnosti stvore utisak kako je srpska inteligencija protiv ustanka. Tekst Apela napisalo je Komesarijat prosvete u Komesarskoj upravi, na čelu sa Veliborom Jonićem i njegovim zamenikom Vladimirom Velmar-Jankovićem. U Apelu se srpski narod pozivao da se „svim snagama zalaže za red i mir, jer se samo na taj način može uspešno ostvariti nacionalna obnova otadžbine“.
Potpisivanje spiska
Zajedno sa Apelom bio je napravljen i spisak ljudi - naučnih, kulturnih, političkih i javnih ličnosti, koji bi trebalo da ga potpišu. Taj spisak je bio predat policiji i Dragom Jovanoviću, upravniku grada Beograda. On je pojedine sa spiska pozivao u zgradu Opštine i tamo im objašnjavao ratnu situaciju, posledice nemira, govorio o represalijama koje će zadesiti Srbe ako oni ne pruže pomoć i dr. Oni koji posle ovog ubeđivanja nisu želeli da potpišu, bili su izloženi psihološkom pritisku, strahu od posledica i direktnoj prinudi.
Apel je potpisalo ukupno 533[1] osoba, koje bi se mogle svrstati u tri kategorije. Prvu kategoriju su predstavljali saradnici okupatora, kao npr: Milan Aćimović, Tanasije Dinić, Velibor Jonić, Ilija Paranos i dr. Drugu kategoriju su predstavljali, još pre rata poznati pronemački i profašistički orijentisani političari, kao npr: Aleksandar Cincar-Marković, Dimitrije Ljotić i dr. Treću kategoriju su predstavljali ugledni naučni i javni radnici, kao npr: Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije nauka, književnik Veljko Petrović, Milan Kašanin, Ilija Pržić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, više episkopa Srpske pravoslavne crkve i dr. [2]
Uprkos svim pritiscima, mnoge javne ličnosti su odbile da potpišu Apel, a najpoznatiji među njima su bili — Ivo Andrić, Miloš Đurić, Isidora Sekulić, Milivoje Kostić, Vojislav Radovanović, Sreten Stojanović i dr. Ostala je i poznata epizoda sa profesorom Milošem Đurićem, koji je na nagovor Miloja Milojevića, uglednog profesora i kompozitora da potpiše Apel, odgovorio rečima: Lako je tebi, ti u diple sviraš, ali ja predajem etiku! Profesor Đurić je ubrzo potom penzionisan, a kasnije je bio i zatočen u Banjičkom logoru.[3] Neki potpisnici Apela, kao što su Aleksandar Belić, Mihailo Ilić, Viktor Novak, Veljko Petrović, Jovan Erdeljanović i Ivan Đaja, koji su kasnije izrazili rezervisanost prema „novoj Srbiji“ ili Nemačkoj, su novembra 1941. uhapšeni i zatočeni nekoliko meseci u logoru Banjica.
Spisak potpisnika
Na spisku potpisnika koji je odštampan ispod teksta „Apela srpskom narodu“ se između ostalih nalaze imena sledećih osoba:
- episkop niški dr Jovan
- episkop zvorničko-tuzlanski Nektarije
- episkop budimljanski Valerijan
- dr Kosta Kumanudi, bivši predsednik Narodne skupštine
- dr Miroslav Spalajković, poslanik u penziji
- Aleksandar Cincar-Marković, bivši ministar inostranih poslova
- Josif Kostić, senator i armijski general u penziji
- Petar V. Kosić, armijski general
- dr Velizar Janković, ministar u penziji
- Dragutin Pećić, bivši ministar
- Aleksandar Mijović, bivši ministar
- Milan Aćimović, bivši ministar
- dr Svetislav Popović, bivši ministar
- Dušan Letica, bivši ministar
- Dimitrije Ljotić, bivši ministar
- Rista Jojić, bivši ministar
- dr Lazar Marković, bivši ministar
- Živojin Rafajlović, bivši ministar i ban
- Đura Janković, bivši ministar
- Spasoje Piletić, bivši ministar
- Panta Jovanović, bivši ministar
- Vojislav Đorđević, bivši ministar
- Vasa Jovanović, bivši ministar
- Dušan Pantić, bivši ministar
- Ugrin Joksimović, bivši senator
- dr Jovan Radonić, senator i član Srpske kraljevske akademije nauka
- Momčilo Janković, advokat i bivši narodni poslanik
- Tasa Dinić, pukovnik i bivši narodni poslanik
- Đura Kotur, bivši senator
- Milan Jovanović Stojimirović, bivši narodni poslanik
- Dragomir Stojadinović, bivši narodni poslanik
- dr Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije nauka
- inž Petar Micić, rektor Univerziteta
- Rusomir Janković, predsednik Kasacionog suda
- dr Milan Radosavljević, guverner Narodne banke
- Toma Rosandić, vajar i rektor Umetničke likovne akademije
- dr Aleksandar Jovanović, rektor Ekonomsko-komercijalne škole
- Petar Konjović, rektor Muzičke akademije
- dr Milosav Stojadinović, potpredsednik Beogradske opštine
- dr Jovan Mijušković, potpredsednik Lekarske komore
- Vlada Ilić, predsednik Industrijske komore
- Veljko Petrović, književnik i član Srpske kraljevske akademije nauka
- Đoka Jovanović, vajar i član Srpske kraljevske akademije nauka
- dr Laza Stanojević, profesor Univerziteta
- Velibor Jonić, profesor
- dr Mihailo Ilić, profesor Univerziteta
- dr Ljubomir Dukanac, profesor Univerziteta
- dr Miloš Moskovljević, profesor Više pedagoške škole
- dr Milan Kašanin, književnik i direktor muzeja
- dr. Svetislav Stefanović, lekar i književnik
- inž Milosav Vasiljević,
- dr Kosta Luković, književnik i novinar
- Jovan Tanović, novinar i predsednik izdavačkog preduzeća „Politika“
- Jovan Tomić, profesor Univerziteta
- Vladimir Velmar-Janković, književnik
- Đorđe Perić, novinar
- Sima Pandurović, književnik
- Ratko Parežanin, novinar
- dr Viktor Novak, profesor Univerziteta
- dr Milan Budimir, profesor Univerziteta
- Stevan Stanković, sekretar Akademije likovne umetnosti
- Momir Veljković, upravnik Narodnog pozorišta
- dr Miloš Trivunac, dekan i profesor Univerziteta
- dr Radivoj Kašanin, profesor Univerziteta
- dr Jovan Đorđević, profesor Univerziteta
- dr Jovan Erdeljanović, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka
- dr Milutin Milanković, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka
- dr Toma Živanović, profesor Univerziteta
- dr Miodrag Ibrovac, profesor Univerziteta
- Vladeta Dragutinović, glumac Narodnog pozorišta
- Nikola Cvejić, operski pevač
- dr Milan Vlajinac, profesor Univerziteta
- dr Vojislav Mišković, profesor Univerziteta
- dr Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu
- dr Fehim Bajraktarević, profesor Univerziteta
- dr Jovan Lovčević, profesor Univerziteta
- dr Dušan Glumac, profesor Univerziteta u Beogradu
- dr Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije
- dr Dušan Borić, profesor Univerziteta
- dr Jovan Tucaković, profesor Univerziteta
- dr Ilija Đuričić, profesor Univerziteta
- dr Radoslav Grujić, profesor Univerziteta
- dr Rastislav Marić, profesor Univerziteta
- dr Slobodan Subotić, advokat
Reference
- ^ Milosavljević 2006, str. 162.
- ^ Petranović 1992, str. 218.
- ^ Marjanović 1964, str. 144.
Literatura
- Marjanović, Jovan (1964). Beograd (Srbija) u Narodnooslobodilačkoj borbi. Beograd: Nolit/Prosveta.
- Borković, Milan (1979a). Kvislinška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 1). Beograd.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 2. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Milosavljević, Olivera (2006). Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944 (PDF). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. ISBN 978-86-7208-129-9.
