Apscisija

Nodus crvene udike pre (A) i posle (V) apscisije listova.

Lisni ožiljci kod pterokarije.

Apscisija (lat. abscissio = otsecanje, otkidanje, odvajanje, prekidanje) je botanički termin koji označava odbacivanje ili opadanje listova (liski ili pina složenih listova, ljuspi pupoljaka), cvetova (cvetnih delova krunice, prašnika) ili plodova, kao i manjih grančica (samočišćenje krune) i normalna je pojava tokom ontogeneze biljke. Cilj apscisije je odstranjivanje nefunkcionalnih organa. Listopadne biljke odbacuju listove u jesen kao mehanizam prilagođavanja zimskim niskim temperaturama i fiziološkoj suši.

Mehanizam

Opadanje je izazvano stvaranjem apscisionog tkiva (sloja) posebne anatomske strukture u osnovi lisne drške (osnovi liske kod sedećih ili nekih složenih listova), ili organa koji opada, a sastoji se od malih parenhimskih ćelija. One nastaju tako što se u tkivu kore lisne drške odvijaju ćelijske deobe, a novonastale ćelije se postepeno prostiru poprečno. One su tankih zidova i pri razdvajanju organa od izdanka u aktivnom enzimskom procesu pektinaze i celulaze rastvaraju središnje lamele njihovih ćelijskih zidova i primarne celulozne zidove izazivajući prirodnu maceraciju (međusobno odvajanje ćelija). Lisna drška posle toga ostaje povezana sa izdankom samo pomoću vaskularnih elemenata koji se lako raskidaju pod uticajem mase lista, atmosferskih padavina i vetra, a onda list opada. Apscisija se završava zatvaranjem sudova tako što se obrazuju tile (koje mogu da se jave i ranije) ili sudove zatvaraju smola ili sluz, a sitaste cevi se zatvaraju kalozom. Zidovi ćelija na površini rane oplutnjavaju i odrvenjavaju stvarajući lisni ožiljak. Izgled lisnog ožiljka je karakterističan za vrstu i služi za determinaciju listopadnih drvenastih vrsta.

Apscisioni sloj lista kod nekih biljaka (kruška, divlji kesten) javlja se vrlo rano pre nego što list dostigne svoju punu veličinu, ponekad još za vreme otvaranja pupoljaka, pa se takav apscisioni sloj naziva primarnim. Mnogo češće tkivo nastaje pred opadanje lista, kada je sekundarno. Apscisija listova ne mora da bude vezana samo za opadanje kod listopadnih vrsta u jesen. Pojedine zeljaste vrste stvaraju apscisioni sloj u osnovi svojih listova (Coleus, Ballota, Begonia, Fuchsia), a stvaranje može da bude provocirano i ekološkim faktorima: deficitom vode, niskom temperaturom, redukovanim intenzitetom svetlosti, ili dužinom fotoperiode.

Fiziologija

Stvaranje apscisionog tkiva je pod kontrolom složenog korelativnog delovanje fitohormona i odvija se u dve faze:

I faza – starenje

Starenje prethodi apscisiji i odvija se pod uticajem apscisinske kiseline (dormina), koja stimuliše senescenciju, i auksina koji su antagonisti apscisinske kiseline i spriječavaju starenje biljnih organa.

II faza – odvajanje

Na odvajanje direktan uticaj ima etilen koji pospešuje odvajanje, a njegov nedostatak usporava apscisiju. Balans između apscisinske kiseline i auksina utiče na isti način i na opadanje kao i na starenje.

Svi ovi fitohormoni bivaju produkovani u listu koji će opasti. Dokaz je da ako se otkine list šarene koprive odmah ispod liske, a ostavi lisna drška, ona će se ubrzo odvojiti u bazi obrazujući apscisionu zonu. Ako se na delaminiranu dršku aplicira auksin do formiranja apscisione zone neće doći, a time ni do opadanja. Kod plodova takođe auksin igra glavnu ulogu u sprečavanju ranog opadanja neposredno posle oplođenja, pa se u praksi vrši prskanje naftilsirćetnom ili indolsirćetnom kiselinom.

Literatura

• Rot, H. (1973): Enciklopedijski leksikon mozaik znanja - Biologija, Tom 19. Interpres, Beograd
• Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.