Argument iz asocijacije
Argument iz asocijacije je logička greška koja nastaje kada se tvrdi da je kvalitet jedne stvari nasledio i kvalitet druge stvari samo na osnovu nebitne veze između njih. Greška se najčešće ispoljava u obliku gde se validnost određenog stava ili argumenta određuje prema navodnim dobrim ili lošim osobinama osobe ili grupe koja zastupa ili je zastupala taj stav. Greška može imati i pozitivan i negativan oblik, ali u oba slučaja je podjednako pogrešna.
Negativan oblik se naziva krivica po asocijaciji. Tvrdi se da je stav loš ili neistinit samo zato što ga podržava osoba ili grupa ljudi koji su koji su, iz određenog razloga, generalno omraženi.
Pozitivan oblik se naziva čast po asocijaciji. Kod njega se tvrdi da je stav dobar ili istinit samo zato što ga podržava osoba ili grupa ljudi koji su, iz određenih razloga, generalno poštovani i omiljeni.
Argument iz asocijacije je posebna vrsta greške crvene haringe, a može biti i bazirana na pozivanju na emocije. U osnovi je često logička greška pozivanje na autoritet, a može se koristiti i kao trovanje bunara.
Primeri[uredi | uredi izvor]
- Adolf Hitler je podržavao eutanaziju i zato je eutanazija zlo!
Hitler je bio i slikar i vegetarijanac i još dosta toga. Ne možemo vezivati sve iz njegovog života za zlo. Ovo je najpoznatiji negativni oblik argumenta iz asocijacije - pozivanje na Hitlera (lat. Argumentum ad Hitlerum).
- Marko je prevarant. Marko ima crnu kosu. Dakle, svi crnokosi su prevaranti.
Iako je primer banalan, ne razlikuje se mnogo od drugih, naizgled validnih primera.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 66—67. ISBN 978-86-86059-45-1.
