Arijanstvo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Arijanstvo je hristološko učenje koje je propovedao Arije, sveštenik u Aleksandriji u Egiptu. Suština njegovog učenja se sastojala u razlikovanju Boga kao tvorca i Hrista kao božjeg stvorenja, što se kosilo sa učenjem o svetoj Trojici. Arije je smatrao da Hrist nije isto što i Bog, već da je on sin Božji, kojeg je Bog stvorio. „Bog nije oduvek bio Otac; postojalo je vreme kada je bio sam, i kada još uvek nije bio Otac: kasnije je postao. Sin nije bio oduvek, on je postao ni iz čega“. Arijanci nisu smatrali Hrista za običnog čoveka, već prvim i najsavršenijim stvorenjem Božijim.

Arijanstvo je prerasla u crkvu koja se izdavala kao jedina istinita. Car Konstancije II (337-361), koji je vodio poslove hrišćanske crkve u Rimskom carstvu, je često stajao na stranu Arijanaca. Pod pritiskom cara, Atanasije je ponovo svrgnut na saborima u Arlu 353. i u Milanu 355. godine. Početkom 356. je u Aleksandriju poslat vojskovođa Sirijan sa nalogom da uhapsi Atanasija, ali se on sklonio u pustinju. Aleksandrijsku katedru je zauzeo novi episkop Georgije, a za izvesno vreme Aleksandrija je postala arijanski centar. U njoj svoju propoved započinju Aetije i Evnomije.[1] Car Konstancije II je a 359. godine sazvao arijanski sabor u Raveni, a naredne 360. godine održan je još jedan sabor, u Carigradu. Vizantijski car Valens (364-378) je takođe bio arijanac.

Arijanstvo je postalo prvo hrišćansko verovanje preobraćenih Germana. Episkop Vulfila bio je arijanac i revnosno je širio arijansko shvatanje hrišćanstva među svojom braćom po veri. Među arijancima bilo je tolerantnih hrišćana poput Agile, koji je svom sagovorniku Grigoriju iz Tura, pošto je ovaj tvrdio da je Arijeva smrt dokaz lažnog učenja, smireno odgovorio: „Ne huli učenje koje nije tvoje. Mi sa naše strane, iako ne verujemo u ono u šta vi verujete, ipak ne hulimo. Mi, naime, ne smatramo zločinom ako se veruje ovako ili onako."[2]

Izvori[uredi]

  1. ^ „Atanasije Aleksandrijski”. Arhivirano iz originala na datum 26. 10. 2009. Pristupljeno 26. 10. 2009. 
  2. ^ Arianism

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]