Arijel Šaron

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Arijel Šaron
Ariel Sharon.jpg
Arijel Šaron
Biografija
Datum rođenja(1928-02-27)27. februar 1928.
Mesto rođenjaKfar Malal
Britanski mandat nad Palestinom, danas Izrael
Datum smrti11. januar 2014.(2014-01-11) (85 god.)
Mesto smrtiTel Aviv
Izrael
DržavljanstvoIzrael
Religijajudaizam
UniverzitetHebrejski univerzitet u Jerusalimu, Univerzitet u Tel Avivu
Politička
partija
Likud
PotpisAriel Sharon signature.svg
Premijer Izraela
7. mart 2001 — 14. april 2006.
PrethodnikEhud Barak
NaslednikEhud Olmert
Ministar inostranih poslova Izraela
13. oktobar 1998. — 6. jun 1999.
PremijerBenjamin Netanjahu
PrethodnikDavid Levi
NaslednikDavid Levi

Arijel-Arik Šaron (hebr. 'אריאל שרון; engl. Ariel Sharon; 27. februar 1928, kao Arijel Šajnerman, – 11. januar 2014[1]) bio je general i jedanaesti premijer Izraela.

Rođen je u Kfar Malalu u tadašnjoj britanskoj Palestini od oca nemačko-poljskog porekla i majke ruskog porekla. Postao je premijer Izraela 17. februara 2001. godine. Pre toga je bio ministar poljoprivrede (1977—1981) i ministar odbrane (1981—1983) u Izraelu. Godine 2006. bio je vođa stranke Kadima. Pre toga je bio vođa desničarske partije Likud. Takođe je bio general u izraelskoj vojsci i vršilac komandnih dužnosti za vreme ratova 1967. i 1982. godine.

Šaron je i u Izraelu, a i van njega, bio veoma kontroverzna ličnost. Bio je poznat kao beskompromisna osoba i uživao je veliku popularnost među ultraortodoksnim Jevrejima. Poslednjih godina Šaron je službeno, iako pod velikim internim pritiskom, pokušavao da postigne mirovni sporazum sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (PLO).

Šaron i Hagana[uredi]

Već kao mladić Šaron je pristupio u Haganu, organizaciju koja je vršila napade protiv britanske uprave u Palestini. U ratu za nezavisnost (1948) bio je ranjen. Studirao je istoriju i orijentalistiku (1952—1953). Godine 1953. postao je vođa antiterorističke organizacije Jedinice 101, čiji je cilj bio da vrši odmazde za arapske napade na jevrejska naselja. Prvi ovakav zadatak je izveden u avgustu 1953. godine u izbegličkom kampu El-Bureig lociranom južno od Gaze.

Dana 14. oktobra 1953, Jedinica 101 je izvršila napad na selo Kuibija u Jordanu. Šaronov zadatak je bio da zauzme selo, razori kuće i izazove velike gubitke među stanovništvom. Dan kasnije u selu su bile razorene 54 kuće i 69 civila je ubijeno. Od ovih 69 osoba, dve trećine su činili žene i deca. Posmatrači Ujedinjenih nacija su u svom raportu naveli da su stanovnici bili primorani da ostanu u kućama dok su kuće razarane artiljerijom. U isto vreme sela u blizini, Budrus i Šukba su granatirani.

Šaron, vojnik[uredi]

Od 1954. do 1957. je komandovao padobranskom brigadom koja je u Sinajskom ratu 1956. zauzela strateški važan klanac Mitla.[2] Bio je potom na štabnom usavršavanju u Velikoj Britaniji. Kasnije 1958-1965 studira pravo na Univerzitetu u Tel Avivu. 1964 postaje načelnik štaba severne komande. Napustio je vojsku na kratko da bi se vratio početkom Šestodnevnog rata.

Početkom 70-ih Šaron je uveo taktiku rušenja palestinskih kuća buldožerima da bih omogućio lakši prolaz oklopnim vozilima. Samo za jedan dan (19. avgusta 1971) prema njegovoj naredbi je uništeno preko 2.000 palestinskih domova[traži se izvor]. Za vreme Jomkipurskog rata 1973. godine rezervista Šaron se odlikovao u borbama protiv Egipta gde je kao glavnokomandujući sa svojom divizijom probio egipatske linije i prešao Suecki kanal. Sa velikom kolonom tenkova se zaustavio na 101 kilometru od Kaira.

Godine 1981, kao ministar odbrane u Izraelu, Arijel Šaron je posetio predsednika Zaira, Mobutua da bi pomogao toj afričkoj zemlji da dobije pomoć od SAD. Takođe je posetio Angolu gde je pomagao snagama tada rasističke Južnoafričke Republike.

Šaron, političar[uredi]

Za vreme izraelske invazije na Liban, 1982. godine Šaron je bio ministar odbrane u izraelskoj vladi. Posle masakara u izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, Šaron je bio izložen velikom pritisku. Dana 14. februara 1983. godine je konačno bio primoran da podnese ostavku kao ministar odbrane. Šaron je poznat po svojoj beskompromisnosti i tvrdoj liniji prema palestinskom narodu. Na početku svoje karijere je takođe dao više izjava gde je zagovarao „isterivanje Palestinaca nazad u pustinju“. Šaron se protivio mirovnom sporazumu postignutom u Oslu i potpisanom u Vašingtonu, 1993. godine između izraelskog premijera Jicaka Rabina i predsedavajućeg PLO-a Jasera Arafata.

Godine 2001. Arijel Šaron je na izborima pobedio predstavnika radničke partije Ehuda Baraka i postao premijer Izraela. Posle dolaska desničarskog Likuda na vlast, represije palestinskog stanovništva, samouprave i posebno Arafata su umnogostručene. Šaron je čak Arafata proglasio personom non grata i Arafat je proveo svoje zadnje godine života u nečemu što je ličilo na kućni pritvor u Ramali.

Godine 2004. Šaron je iznenadio sve objavljujući svoju odluku da će se izraelske snage povući sa okupiranog pojasa Gaze. Ovo je dovelo do velikih internih borbi unutar Likuda, a i Šaronove vladajuće koalicije. Kad su protivnici ove ideje napustili vladu krajem 2004. i 2005. godine, Šaron je bio primoran da uđe u koaliciju sa radničkom partijom koja je ranije bila u opoziciji. Posle smrti Jasera Arafata, pregovori između Palestinaca i Izrealaca su obnovljeni. Ovo je rezultovalo vraćanjem grada Jerihona na okupiranoj Zapadnoj obali Palestincima.

Koma i smrt[uredi]

Osamdesetih godina iako visok 170 cm imao je 115 kila pa je čak bio i predmet šala u Izraelu. Patio je od visokog pritiska i holesterola. Upitan zašto ne nosi prsluk koji bi ga zaštitio od eventualnog atentata, odgovorio je da ne može da nađe veličinu.

Početkom 2005. godine pretrpeo je manji moždani udar, a po povratku na posao 4. januara 2006, desilo mu se krvarenje u mozgu, jedan dan pre operacije. Ehud Olmert je preuzeo funkciju vršioca dužnosti premijera. Lekari su zaustavili krvarenje, ali nisu njegov pad u komu.[3] U takvom je stanju preminuo u bolnici u Tel Avivu od zatajenja srca 11. januara 2014. godine.[4][5]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Williams, Dan (11. 1. 2014). „Former Israeli prime minister Ariel Sharon dead at 85”. Reuters. 
  2. ^ "Jevrejski pregled feb/mart 2014
  3. ^ Sharon's stroke blood 'drained', BBC News, 5 January 2006.
  4. ^ „Former Israeli prime minister Ariel Sharon dead at 85”. Reuters. 11. 1. 2014. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  5. ^ „Israel's ex-PM Ariel Sharon dies”. BBC News. 11. 1. 2014. Pristupljeno 11. 1. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi]

Prethodnik:

Ehud Barak

Premijer Izraela
(2001-2005)
Naslednik:

Ehud Olmert