Arsen Dedić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Arsenije Dedić
DedicArsen.JPG
Arsen Dedić, šansonjer i kantautor
Osnovne informacije
Puno ime Arsenije Dedić
Druga imena Arsen
Datum rođenja (1938-07-28)28. jul 1938.
Mesto rođenja Šibenik,  Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti 17. avgust 2015.(2015-08-17) (77 god.)
Mesto smrti Zagreb,  Hrvatska
Aktivni period 1969 - 2015.
Zanimanje pevač, kompozitor
Veb-sajt http://www.arsen.hr

Arsenije Dedić – Arsen (Šibenik, 28. jul 1938Zagreb, 17. avgust 2015)[1] bio je jugoslovenski i hrvatski pevač, kompozitor, pesnik, aranžer, tekstopisac, kantautor i muzičar, srpske nacionalnosti.

Biografija[uredi]

Umetnik u mladosti[uredi]

Arsenije Dedić je autentičan začetnik autorske pesme i literarne šansone. Svojim radom je izvršio posredan, ali značajan uticaj na rok scenu u Jugoslaviji. Rođen je 28. jula 1938. u Šibeniku kao drugo dete od oca Jovana (†1983.) i majke Veronike rođene Mišković (1904.-1995.). S očeve strane svi su bili Srbi, pravoslavci koji su poticali iz okoline Drniša, dok je majka bila Hrvatica iz Rupa pokraj Skradina te je u pravoslavlje prešla prilikom udaje za Arsenovog oca. Ime je dobio po Arseniju Čarnojeviću dok njegov stariji brat Milutin po srpskom Kralju Milutinu. Muziku počinje da uči u osmoj godini. Prvo je počeo da svira flautu i klavir.[2] Već sa petnaest godina svira u pozorišnom orkestru i sa ocem u Šibenskoj narodnoj glazbi. Paralelno je u muzičkoj školi učio flautu. Sredinom pedesetih godina počinje da objavljuje poeziju u „Poletu“, „Književnim novinama“ i splitskom „Vidiku“. Po završetku gimnazije 1957. godine seli se u Zagreb, upisuje Pravni fakultet i srednju muzičku školu, a zatim i Muzičku akademiju na kojoj diplomira 1964. godine. Krajem pedesetih, Dedić počinje sa svojim prvim kompozitorskim radovima vezanim za klasičnu muziku, ali piše i tekstove za zabavnu muziku pod pseudonimom Igor Krimov. Ujedno pristupa vokalnim grupama Prima, Sirynx, Zagrebački vokalni kvartet i Melos, otkrivajući bogatstvo šansone i kancone. Sa njima snima ploče na kojima su prepevi stranih hitova. Prvu ploču objavio je sa ljubljanskim Diksieland ansamblom i na njoj su «Zapleši tvist», prepev «Let`s twist again» Čabija Čekera (Chubby Checker) i „Rođena za mene“ ili "Nata per me" Adrijana Čelentana (Adriano Celentino). Godine 1961. otkriva italijanskog autora Đina Paolija (Gino Paoli), doživljava »šok identifikacije» koji će uticati na jačanje autorske sigurnosti tokom daljeg rada. Kao kompletan autor prvi put se predstavlja 1963. godine kada na Splitskom festivalu izvodi pesmu „Onaj dan“. Zatim prvi put objavljuje svoju pesmu »Nevoljen», a na tom singlu se nalazi i „Okus soli“, obrada Paolijevog hita. Od 1959. do 1964. godine radi kao muzički saradnik na TV Zagreb, a zatim prelazi u slobodne umetnike.[3]

Autentični jugoslovenski kantautor[uredi]

Tokom šesdesetih godina karijeru vezuje za festivale, nižući seriju evergrin kompozicija i odnoseći nagrade sa lakoćom. Prvi solistički koncert održao je decembra 1965. godine u beogradskom Domu sindikata. Vremenom se povlači sa festivala i orijentiše se na snimanje cenjenih ploča. Prvi LP „Čovek kao ja“, objavljen 1969. godine, donosi retrospektivu najboljih pesama kao što su "Moderato cantabile", „Kuća pored mora“, „Bit ćeš uvek moja“, „Sve što znaš o meni“ i druge. Sledeći LP „Arsen 2" samo potvrđuje njegove visoke kvalitete, donoseći, „O mladosti“, „Ne plači“, „Takvim sjajem može sjati“. Dupli album "Homo volans" objavljen 1973. godine definitivo mu određuje centralnu kantautorsku poziciju kroz pesme „Tvoje nežne godine“, „Laku noć muzičari“, „Modra rijeka“. Unoseći vremenom u svoju romantiku elemente ironije i satire, Dedić tokom sedamdesetih snima ključne autorske ploče, ali se ogleda i na drugim poljima. Radi ploče za decu, primenjenu muziku, komponuje na tekstove pesnika, a njegove pesme izvode Drago Mlinarec, Bijelo Dugme, Josipa Lisac, Srebrna krila, Zdravko Čolić i mnogi drugi. Takođe, redovno komponuje za suprugu Gabi Novak koja često gostuje na njegovim pločama i nastupima. Saradnju sa novim generacijama produbljuje tokom osamdesetih radeći prepeve sa slovenačkog, pesama Andreja Šifera, Zorana Predina i drugih. Sa Predinom snima zajedničku ploču «Svjedoci priče» na kojoj se autorski dopunjuju, nudeći drugačije čitanje svojih ranijih pesama. U pesmi «Domovina» pridružio im se Bora Đorđević sa kojim su 1989. godine zajedno nastupali u više navrata. Godine 1993. Dedić posle duže pauze objavljuje ploču «Tihi obrt» na kojoj uz Gabi Novak učestvuje i njihov sin Matija koji svira klavir. U pesmama „Između nas rat je stao“, „Miris jeftine hrane“, „Majka hrabrost“, „Mocartova godina 1991." Dedić na ubedljiv način poetski prelama ratne refleksije.

Sledeći CD nudi pomalo neočekivanu retrospektivu. Naime, Dedić je 1961. godine počeo da piše tekstove za dalmatinske pesme, tako da su neke od njih, kao „Vratija se Šime“, „Maškare“, „Cvite moja“, vremenom dobile atribut narodnih. Od 1970. godine počeo je da komponuje muziku i piše tekstove za šibenske klape, a često je radio i na stihove Ujevića, Gulina, Bilića i drugih. Od oko četrdeset pesama koje su tako nastale Dedić je za CD «Ko ovo more platit» napravio izbor od dvadeset dalmatinskih pesama snimljenih od 1973. do 1995. godine. Uz njega i Gabi pevaju klape Šibenik, Bonaca, Maslina, Nostalija, Kalafat. Godine 1997. objavljuje CD „Ministarstvo straha“ i u pesmama „Tvoje tijelo, moja kuća“, „Ministarstvo straha“, „Ratni profiteri“ i drugim gradi gorku, ali emotivnu atmosferu sličnu onoj koju je zabeležio na ploči „Tihi obrt“.

Uspesi i nagrade[uredi]

Tokom karijere, Dedić je pisao muziku za pozorište, film i TV drame. Godine 1968. glumio je u filmu "Višnja na Tašmajdanu“ reditelja Stoleta Jankovića. Prvu knjigu poezije „Brod u boci“ Dedić je objavio 1971. godine i ona je doživela brojna izdanja i impresivan tiraž od osamdeset hiljada primeraka, što ne treba da čudi, budući da je pesma „Ne daj se Ines“ bila prihvaćena od svih generacija. Sa Matijom Skurjenijem je objavio knjigu za decu „Zamišljeno pristanište“ (1975), pa «Narodne pjesme» (1979), "Canto e poesia" (1983), sa fotografom Tomislavom Risićem „Zagreb i ja se volimo tajno“ (1986) i „Hotel Balkan“. Publicista Igor Mandić je 1983. godine o njemu objavio knjigu „Arsen“. Krajem 1997. godine Dedić je objavio knjigu „Stihovi“ u kojoj su sakupljeni materijali iz njegovih knjiga, kao i nove pesme. Za svoj rad Dedić je dobio brojene nagrade od kojih su posebno cenjene italijanske I premi Tenzo i Jacques Brel za doprinos autorskoj pesmi u Evropi.

Festivali[uredi]

  • 1963. Beogradsko proleće - Sada ne
  • 1963. Opatija - Poljevači ulica
  • 1963. Zagreb - Jesenji dažd
  • 1964. Jugoslovenski izbor za Pesmu Evrovizije - Odluči se
  • 1964. Split - Kuća pored mora
  • 1964. Zagreb - Moderato cantabile
  • 1965. Opatija - Ljubavna priča br. 9
  • 1965. Split - Želim zadržati ljeto
  • 1965. Split - Poslije kiše dolazi sunce (duet sa Zdenkom Vučković)
  • 1965. Split - Kaštelanske balature (duet sa Beti Jurković)
  • 1965. Split - Stara cura
  • 1965. Zagreb - Čovjek kao ja
  • 1966. Opatija - Tamara
  • 1966. Opatija - Ni ti, ni ja
  • 1966. Split - Šentada na rivi (duet sa Maruškom Šinković)
  • 1966. Zagreb - Sandra
  • 1966. Zagreb - Znat ćeš
  • 1967. Beogradsko proleće - Daleko, daleko
  • 1967. Pesma leta - Ako si pošla spat
  • 1967. Opatija - U ime ljubavi
  • 1968. Vaš šlager sezone - Dolazi dan tvog vjenčanja
  • 1968. Beogradsko proleće - Svirač na žici
  • 1968. Pesma leta - Tvoja ruka
  • 1968. Split - To je moj svijet
  • 1969. Beogradsko proleće - Sve što znaš o meni
  • 1969. Split - Vraćam se, prva nagrada stručnog žirija
  • 1969. Zagreb - Prazna obećanja
  • 1970. Vaš šlager sezone - Sve bilo je muzika
  • 1970. Beogradsko proleće - Moja
  • 1970. Zagreb - Djevojka za jedan dan
  • 1971. Beogradsko proleće - Ne plači
  • 1971. Zagreb - Milena
  • 1972. Slovenska popevka - Pegasto dekle
  • 1973. Zagreb - Modra rijeka
  • 1977. Krapina - Zakaj vu daline odhajaju cajti (duet sa Gabi Novak)
  • 1980. Opatija - I dođe vrijeme
  • 1982. Zagreb - Dida moj
  • 1984. Krapina - Gdo ti je rekel (duet sa Gabi Novak)
  • 1989. Zagreb - Naučila me
  • 1998. Šibenik - Never more
  • 2000. Šibenik - Nisam ti dospio reći

Singlovi[uredi]

  • Zapleši twist / Rođena za mene (Jugoton 1962)
  • Za sretan put / Lutalica / Izmišljam život / Jedan živi čovjek (Jugoton 1962)
  • Margaret / Što da vam pričam / Poslednja noć / Moje ruke (Jugoton 1963)
  • Cigareta / To sam ja / Ceste u noći / Dosta je toga (PGP RTB 1963)
  • Pismo vojnika / Okus soli / Evelzn / Nevoljen (PGP RTB 1963)
  • Moderato cantabile / Moj prijatelj / Cirkus / Pismo (Jutoton 1964)
  • Sanjam te / Vera Pavladoljska / Čovek kao ja / Kad svi odu (Jugoton 1966)
  • Kad bi svi ljudi na svijetu / Davne kiše / Pjevam da mi prođe vrijeme / Dva prijatelja (PGP RTB 1967)
  • Balada o pticama / Balada o zemlji / Jesenja balada / Balada o zvonaru (PGP RTB 1967)
  • To je moj svijet / Razgovaram sa morem / Priča o Marinelli / Snijeg (Jugoton 1968)
  • Sve što znaš o meni / Hvala ti (Jugoton 1969)
  • Vraćam se / Kao rpijatelji (Jutogon 1969)
  • Prazna obećanja / Povečerje (Jugoton 1969)
  • Majko moja / Put u raj / Strane svijeta / Svega mi je dosta (Jugoton 1971)
  • Sve bilo je muzika / Devojka za jedan dan (Jugoton 1970)
  • Milena / Zajedno (Helidon i Alta 1971)
  • Pegasto Dekle / Ljzbljanski zvon / B strana Ljzpka Dimitrovska (Helidor 1972)
  • Vse ceste vodijo v Rim / Moja mala iz Ljubljane (Helidor)
  • Prva ljubav / Sine moj (Studio B 1975)
  • Čermešina / Ja sam tu / Mama / Kome (Melodija)
  • U Registraturi / Laura (syzy 1977)

Albumi[uredi]

Studijski albumi[uredi]

Kompilacije[uredi]

Filmografija[uredi]

  • Školjka šumi 1990.
  • Stela 1990.
  • Glembajevi 1988.
  • Suncokreti 1988.
  • Anticasanova 1985.
  • Od petka do petka 1985.
  • Tajna starog tavana 1984.
  • Vlakom prema jugu 1981.
  • Pjevam danju, pjevam noću 1981.
  • Prva srpska železnica 1979.
  • U registraturi 1974.
  • Živa istina 1973.
  • Žuta 1972.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Preminuo Arsen Dedić (VIDEO)
  2. ^ „Milutin Dedić gospodar vetrova: Kuća za oblake”. Ilustrovana Politika (Broj 2396, 18. decembar 2004. ). 18. 12. 2004. Pristupljeno 27. 5. 2012. [mrtva veza]
  3. ^ Ilustrovana Yu Rock enciklopedija 1960-1997, Petar Janjatović, Geopoetika

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]