Artur Č. Klark

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Artur Klark
Clarke.jpg
Artur Č. Klark
Puno ime Artur Čarls Klark
Datum rođenja (1917-12-16)16. decembar 1917.
Mesto rođenja Majnhed
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti 19. mart 2008.(2008-03-19) (90 god.)
Mesto smrti Kolombo
 Šri Lanka
Škola Kings koledž

Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke; Majnhed, 16. decembar 1917Kolombo, 19. mart 2008) je bio britanski pisac i pronalazač. Uz Ajzaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Rođen je u Majnhedu u Samersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-naučno-fantastična knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948.

Oženio se Amerikankom Merilin Mejfild (Marilyn Mayfield) u junu 1953. ali su se već u decembru iste godine razveli. Kako je sam kasnije rekao "To je bio ključni dokaz da ja nisam za brak. Ali mislim da svaki čovek to mora da proba barem jednom u životu".

Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom.

Godine 1951. napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel) koju je poslao na jedno BiBiSi-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964. će ta priča postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Iako se na koricama knjige ne nalazi Kjubrikovo ime a na špici filma pod reditelj ne stoji i Klarkovo, sam Klark je često govorio da bi na knjizi moralo da stoji: "Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik“ a na filmu „Režirali Stenli Kjubrik i Artur Klark“.

Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. 1988. konstantovano je da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 1998. godine proglasila vitezom. Preminuo je 19. marta 2008.[1]

Pogledi[uredi]

O religiji[uredi]

Tema religioznosti i duhovnosti se pojavljuje u mnogim spisima Artura Klarka. Govorio je: „Svaki put do znanja je put do Boga – ili Stvarnosti, koja god reč vam je draža“.[2] O sebi je govorio da je „fasciniran konceptom Boga“. J. B. S. Haldane je, nešto pre svoje smrti, naglasio Klarku u privatnom pismu da bi Klark trebalo da dobije nagradu iz teologije jer je tek jedan od nekolicine koji su napisali nešto novo u tom polju, i u nastavku je čak napisao da bi Klark predstavljao pretnju, da njegovi spisi nisu sadržali više kontradiktornih teoloških stanovišta.[3] Kada je stupio u britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, Klark je insistirao da na (vojnim identifikacijskim) pločicama ipak bude obeležen kao panteista, a ne kao što je uobičajeno – Engleska crkva.[4] U eseju „Kredo“ iz 1991. je napisao za sebe da je logički pozitivista još od desete godine.[3] Za šrilančanske novine „Ostrvo“ je 2000. izjavio „Ne verujem u Boga niti u zagrobni život"[5] i izjasnio se kao ateista.[6] Bio je počasni laureat humanista na Međunarodnoj akademiji za humanizam.[7] Takođe se izjašnjavao kao „kripto-budista“, insistirajući na tome da budizam nije religija.[8] U ranijem životu je pokazao malo interesovanja za religiju, npr, nekoliko meseci nakon venčanja je otkrio da mu je supruga prezviterijanac.

Čuvena Klarkova rečenica, koja se često citira je „Jedna od najvećih tragedija čovečanstva je što je religija kidnapovala moral“.[8] Takođe su citirane njegove reči u vezi sa religijom 2004. u časopisu „Popularna nauka“ „Najzlokobniji i najuporniji od svih umnih virusa. Treba da ga se otarasimo što pre."[9] U trodnevnim „dijalozima o čoveku i njegovom svetu“ sa Alanom Votsom je naveo da je bio pristrasan u borbi protiv religije i da nije mogao da oprosti religijama nesposobnost da vremenom spreče zverstva i ratove.[10] U osvrtu na dijalog, u kom je još jasnije naglasio „čovečanstvo“, u pretposlednjoj epizodi emisije „Misteriozni svet“ imena „Čudna nebesa“, rekao je: „Ponekad pomislim da je univerzum zapravo mašina napravljena da neprestano iznenađuje astronome“. Pri kraju te iste epizode, u poslednjem segmentu, u kom se govorilo o Vitlejemskoj zvezdi, Klark je naveo da je njegova najomiljenija teorija[11] da bi to mogao biti pulsar. S obzirom na to da su pulzari otkriveni u vremenskom intervalu između pisanja kratke priče „Zvezda“ 1995. i pravljenja „Misterioznog sveta“ 1980. i s obzirom na najnovije otkriće pulsara PSR B1913+16, Klark je rekao „Kako romantično, ako i sada možemo da čujemo umirući glas zvezde koji je najavio hrišćansku eru."[11]

Klark je ostavio pisane instrukcije za sahranu, koje glase: „Apsolutno nijedan religijski ritual bilo koje vrste koji se odnosi na bilo koju religijsku veru ne sme da ima veze sa mojom sahranom“.[12]

O paranormalnim fenomenima[uredi]

Klark je ranije u svojoj karijeri bio opčinjen paranormalnim i naveo je da je to bila inspiracija za njegov roman „Kraj detinjstva“. Citirajući gomilu obećavajućih tvrdnji o paranormalnom koje su kasnije opovrgnute, Klark je opisao kako je njegova ranija otvorenost prema paranormalnom prerasla u „gotovo apsolutni skepticizam“ do njegove biografije iz 1992. godine.[4] Tokom intervjua, i 1993. i 2004 – 2005., govorio je da ne veruje u reinkarnaciju, jer ne postoji mehanizam koji bi to omogućio, mada je često i navodio ."Uvek parafraziram Dž. B. S. Haldana: Univerzum nije samo čudniji više nego što zamišljamo, čudniji je više nego što možemo da zamislimo.".[13][14] Nazvao je ideju o reinkarnaciji fascinantnom, ali je preferirao konačnost u postojanju.[15]

Klark je veoma poznat i po tv serijama koje su se bavile istraživanjem paranormalnih fenomena –Artur Klarkov misteriozni svet- (1980), -Artur Klarkov misteriozni univerzum- (1985) i -Artur Klarkov svet čudesnih moći- (1994) – što je rezultiralo parodijom u jednoj od epizoda serije "The Goodies", u kojoj je Klarkov šou otkazan nakon tvrdnje da Klark - ne postoji.


Bibliografija[uredi]

Izvori[uredi]

  1. „Writer Arthur C Clarke dies at 90”. news.bbc.co.uk. 
  2. Mintowt-Czyz, Lech (19. 3. 2008). „Sir Arthur C. Clarke: The Times obituary”. The Times. London. Pristupljeno 6. 8. 2008. 
  3. 3,0 3,1 Clarke (1999). str. 358–363.
  4. 4,0 4,1 McAleer (1992)
  5. Midwee01
  6. "... Stanley [Kubrick] is a Jew and I'm an atheist". Clarke quoted in Jeromy Agel (Ed.) (1970). The Making of Kubrick's 2001: pp. 306.
  7. The International Academy Of Humanism at the web site of the Council for Secular Humanism. Retrieved 18 October 2007.
  8. 8,0 8,1 Cherry, Matt (1999). „God, Science, and Delusion: A Chat With Arthur C. Clarke”. Free Inquiry. 19 (2). Amherst, New York: Council for Secular Humanism. ISSN 0272-0701. Arhivirano iz originala na datum 3. 4. 2008. Pristupljeno 16 April 2008.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  9. Matthew, Teague (1. 8. 2004). „Childhood's End: A too-brief encounter with Arthur C. Clarke, the grand old man of science-fiction visionaries”. Popular Science. ISSN 0161-7370. Arhivirano iz originala na datum 1. 8. 2004. Pristupljeno 29. 12. 2010 
  10. Clarke, Arthur C.; Watts, Alan (January 1972). At the Interface: Technology and Mysticism. Playboy. 19. Chicago, Ill.: HMH Publishing. str. 94. ISSN 0032-1478. OCLC 3534353.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. 11,0 11,1 „Mysterious world strange skies 3 of 3”. YouTube. Pristupljeno 6. 8. 2008. 
  12. „TIME Quotes of the Day”. Time. 19. 3. 2008. Arhivirano iz originala na datum 24. 3. 2008. Pristupljeno 20. 3. 2008. 
  13. Greenwald, Jeff (July–August 1993). „Arthur C. Clarke on Life”. Wired. 1.03. San Francisco: Condé Nast. ISSN 1059-1028. Pristupljeno 17. 8. 2009.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  14. Cordeiro, José (July–August 2008). „The Futurist Interviews Sir. Arthur C. Clarke”. 42 (4). Bethesda, Maryland: World Future Society. ISSN 0016-3317. Arhivirano iz originala na datum 15. 7. 2011. Pristupljeno 16. 8. 2009.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  15. Robinson, Andrew (10. 10. 1997). „The cosmic godfather”. Times Higher Education. London: TSL Education Ltd. ISSN 0049-3929. Pristupljeno 17. 8. 2009. 

Literatura[uredi]

  • McAleer, Neil (1992). Arthur C. Clarke: The Authorized Biography. Chicago: Contemporary Books. ISBN 978-0-8092-3720-3. 
  • Clarke, Arthur C. (1999) [1991]. „Credo”. Greetings, Carbon-Based Bipeds!. First appearing in Living Philosophies, Clifton Fadiman, ed. (Doubleday). New York: St. Martin's Griffin. str. 358—363. ISBN 978-0-312-26745-2. Pristupljeno 8. 1. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi]