Pređi na sadržaj

Arhanđel Mihailo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhanđel Mihailo
Arhanđel Mihailo, akrilik na platnu
Lični podaci
Druga imenaArhangel Mihailo, Sveti Mihailo Taksiarh
Svetovni podaci
Poštuje se u
Praznik
Obeležjamač, oklop, vage pravde, zastava, krila
Zaštitnikvojnika, policajaca, bolničara, prodavaca namirnica, bolesnih, umirućih i oni koji rade u opasnim uslovima

Arhanđel Mihailo (hebr. מיכאל Mikha'el — „ko je kao Bog?“; arap. ميخائيل Mihail; grč. Μιχαήλ; lat. Michael) takođe nazvan Sveti Arhanđel Mihailo i Sveti Mihailo Arhistratig[1] je arhanđeo u hrišćanstvu, judaizmu i islamu. On je Božji ratnik.[2] Najraniji sačuvani pomeni njegovog imena nalaze se u jevrejskim delima iz trećeg i drugog veka pre nove ere, često, ali ne uvek, apokaliptičnim, gde je on poglavar anđela i arhanđela, i on je knez čuvar Izrailja i odgovoran je za brigu o narodu Izrailja.[3][4][5][6] Hrišćanstvo je sačuvalo skoro sve jevrejske tradicije koje se tiču njega,[7] i on se eksplicitno pominje u Otkrovenju 12:7–12,[8] gde se bori sa Satanom,[9] i u Judinoj poslanici, gde se arhanđeo i đavo svađaju oko Mojsijevog tela.[10]

Stari zavet i apokrifi

[uredi | uredi izvor]

Knjiga Enohova[5] navodi ga kao jednog od sedam arhanđela (preostala imena su Uril, Raguil, Rafail, Sihail, Gavrilo i Remiel), koji u Knjizi o Tovitu „stoje spremni i ulaze pred slavu Gospodnju“.[6] Činjenica da je Mihailo predstavljen implicira poznavanje njega i drugih imenovanih anđela.[5][11] Ponovo se pominje u poslednjim poglavljima Knjige proroka Danila, jevrejske apokalipse sastavljene u drugom veku pre nove ere, iako smeštene u šesti, u kojoj čovek obučen u laneno (nikada identifikovan, ali odgovara opisu datom Jovanu u Otkrivenju u vezi sa Alfom i Omegom) govori Danilu da su on i „Mihail, tvoj knez“ u borbi sa „knezom Persije“, nakon čega će se, na kraju vremena, „ustati Mihailo, veliki knez koji štiti tvoj narod“.[12][13]

Enoh je bio ključan u uspostavljanju istaknutog mesta Mihaila među anđelima ili arhanđelima, a u kasnijim jevrejskim delima se kaže da je njihov poglavar, posrednik u Tori (Božjem zakonu) i da stoji s desne strane Božjeg prestola.[3] U tradicijama kumranske zajednice, on brani ili vodi Božji narod u eshatološkoj (tj. bici kraja vremena) bici.[14] U drugim spisima, on je odgovoran za brigu o Izraelu (i može biti „onaj kao sin čovečiji“ pomenut u Danilu 7:13–14) i komandant nebeskih vojski; on je Izraelov zastupnik koji osporava Satanino pravo na Mojsijevo telo; on posreduje između Boga i čovečanstva i služi kao Prvosveštenik u nebeskom svetilištu; prati duše pravednika mrtvih do Raja.[4]

Novi zavet

[uredi | uredi izvor]

Sedam arhanđela (ili četiri, kako se predanja razlikuju, ali uvek uključuju Mihaila) bili su povezani sa granama menore, svetog sedmokrakog svećnjaka u Hramu kao sedam duhova pred Božjim prestolom, a to se ogleda u Knjizi Otkrivenja 4:5 („Od prestola izlaziše munje, tutnjava i grmljavina, a pred prestolom goreše sedam ognjenih baklji, koje su sedam duhova Božijih“ – ESV).[15] Mihailo se eksplicitno pominje u Otkrovenju 12:7–12, gde se bori sa Satanom i izbacuje ga iz neba tako da više nema pristup Bogu kao tužilac (njegova formalna uloga u Starom zavetu).[9] Pad Satane po Isusovom dolasku označava odvajanje Novog zaveta od judaizma.[16] U Jevanđelju po Luki 22:31, Isus kaže Petru da je Satana tražio od Boga dozvolu da „proseja“ učenike, s ciljem da ih optuži, ali Isus se protivi optužbi, koji tako preuzima ulogu koju igraju anđeli, a posebno Mihailo, u judaizmu.[17]

Mihailo se pominje po imenu drugi put u Judinoj poslanici, koja je strastveni apel vernicima da se uključe u borbu protiv najezde zablude.[18] U stihovima 9–10, autor osuđuje jeretike suprotstavljajući ih arhanđelu Mihailu, koji, raspravljajući se sa Satanom oko Mojsijevog tela, „nije se usudio da izreče presudu 'klevete', već je rekao: 'Gospod vas kaznio!'“[19]

Hrišćansko viđenje

[uredi | uredi izvor]

Smatra se zapovednikom nebeske vojske. Pominje se u Starom zavetu. Hrišćanstvo ga smatra zaštitnikom Saborne crkve i prvim od sedam arhanđela, kao i pobednika Lucifera i Satane. Zbog toga se u umetnosti uvek predstavlja u rimskom oklopu sa podignutim mačem ili kopljem kako preti nekom demonu ili zmaju. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.

Arhanđel Mihailo se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji. Arhanđel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim potire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu.[20] Arhanđel Mihailo se u srpskim domovima slavi kao Aranđelovdan i po broju svečara je treća slava u Srbiji, posle Nikoljdana i Đurđevdana.[traži se izvor] U nekim krajevima Srbije se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove. Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu - nije dobro, a ako je kod glave - bolesnik će ozdraviti. Smatra se da dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas. Arhanđel Mihailo je zaštitnik loze Nemanjića.[21] Zanimljivo je da se na Aranđelovdan 1960. godine rodio, nagoveštavajući samim danom rođenja arhanđelsku vatrenost u službi i ljubavi prema Bogu, prepodobnonovomučenik Hariton Crnorečki. Manastir Crna Reka i manastir Svetih arhangela kod Prizrena, u kojima je monahovao, posvećeni su Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Zamonašen je 1998. godine, a to je bilo prvo monašenje u manastiru Svetih arhangela posle 550 godina.[22] Aranđelovdan je slava manastira Grabovac. Bombardovanje aerodroma Udbina desilo se na Aranđelovdan 1994. godine kada je avijacija NATO-a iz baza u Italiji na zahtev UNPROFOR-a bombardovala aerodrom Udbina u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini. Porodica Svetog Jovana Šangajskog proslavljala je Svetog arhangela Mihaila po kome je on i dobio ime na krštenju. Umro je 1999. godine na dan Svetog arhanđela Mihaila sveti srpski starac Gavrilo Antonijević.

Hrišćani Mihaila smatraju za sveca, prema Bibliji, kada se Lucifer pobunio protiv Boga, i počeo da okuplja svoju vojsku, Mihailo je bio prvi koji je stao protiv Lucifera i rekao: „Ko je kao Bog?”, potom je usledio „Nebeski rat”, između anđela, predvođenim Mihailom, i demonima, predvođenim Luciferom. U ovom ratu su pobedu odneli Anđeli, a đavoli zajedno sa Luciferom proterani su u večni pakao. Pravoslavci slave slavu po imenu Aranđelovdan, pravoslavni dan posvećen njemu.

Islamsko viđenje

[uredi | uredi izvor]

U islamu, Mihailo se zove Mikail. Kuran spominje Mikaila u suri El-Bekara, što bi se kod nas prevelo kao „Krava”. Mikail se spominje zajedno sa Gavrilom (Džibrilom).


U sunitskom islamu, Mikail će biti poslat na zemlju od strane Alaha da istrebi sve loše ljude i nevernike. Prema sunitskom verovanju, Mikail će biti taj koji će poraziti svo zlo na ovom svetu, a Alah će mu zauzvrat, dati večni dženet i mesto pored njega.

Judaizam

[uredi | uredi izvor]
Ime Mihailo na hebrejskom.

Prema rabinskoj tradiciji, Mihailo je delovao kao zastupnik Izraela i ponekad je morao da se bori sa knezovima drugih naroda (Danilo 10:13), a posebno sa anđelom Samailom, tužiocem Izraela. Njihovo neprijateljstvo datira od vremena kada je Samail zbačen sa neba i pokušao da povuče Mihaila sa sobom, što je zahtevalo Božju intervenciju.[23][24]

Ideja da je Mihailo bio zastupnik Jevreja postala je toliko rasprostranjena da je, uprkos rabinskoj zabrani obraćanja anđelima kao posrednicima između Boga i njegovog naroda, on zauzeo mesto u jevrejskoj liturgiji: „Kada je čovek u potrebi, mora se moliti direktno Bogu, a ne Mihailu ni Gavrilu.“[25] Jeremija mu upućuje molitvu.[26]

Rabini tvrde da je Mihailo stupio u ulogu branioca u vreme biblijskih patrijaraha. Rabin Eliezer ben Jakov je rekao da je spasao Avrama iz peći u koju ga je bacio Nimrod (Midraš Postanje Raba xliv. 16). Neki kažu da je on bio „onaj koji je pobegao“ (Postanje 14:13), koji je rekao Avramu da je Lot zarobljen (Midraš Pirke R. El.) i koji je zaštitio Saru od oskrnavljenja od strane Avimeleha.

Mihailo je sprečio Isaka da ga njegov otac žrtvuje tako što je umesto njega stavio ovna. Spasio je Jakova, još dok je bio u majčinoj utrobi, od smrti koju je izazvao Samail.[27] Kasnije je sprečio Lavana da naudi Jakovu. (Pirke De-Rabi Eliezer, xxxvi).

Midraš Egzodus Raba tvrdi da je Mihailo vršio svoju funkciju zastupnika Izraela u vreme Egzodusa i uništio Senaheribovu vojsku.[28]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „It is so called in the Orthodox Church.”. [mrtva veza]
  2. ^ „Michael | Description, History, & Feast Days | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2025-02-11. Pristupljeno 2025-03-30. 
  3. ^ a b Asale 2020, str. 55.
  4. ^ a b Hannah 2011, str. 33–54.
  5. ^ a b v Hannah 2011, str. 33.
  6. ^ a b Barnes 1993, str. 54.
  7. ^ Hannah 2011, str. 54.
  8. ^ Revelation 12:7–12
  9. ^ a b Bromiley 1971, str. 156–157.
  10. ^ Hannah 2011, str. 46.
  11. ^ Collins 1999, str. 339.
  12. ^ Collins 1984, str. 34–36.
  13. ^ Hill 2008, str. 176.
  14. ^ Fahlbusch 1999, str. 674.
  15. ^ Barker 2006, str. 123.
  16. ^ Bromiley 1971, str. 157.
  17. ^ Bromiley 1971, str. 156.
  18. ^ Green 2008, str. 18.
  19. ^ Green 2008, str. 79.
  20. ^ „Sveti Arhistratig Mihail i ostale Sile nebesne bestelesne”. Srpska Pravoslavna crkva. Arhivirano iz originala 22. 01. 2020. g. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  21. ^ „Dan Svetog Arhangela Mihaila i ono što (ne) znamo o njemu”. Hova svest. Pristupljeno 17. 1. 2020. 
  22. ^ „Sveti mučenik Hariton Arhangelski”. Arhivirano iz originala 16. 04. 2021. g. Pristupljeno 16. 04. 2021. 
  23. ^ Pirkei De-Rabbi Eliezer xxvi
  24. ^ „Michael”. Jewish Encyclopedia. Pristupljeno 2009-02-18. 
  25. ^ Yer. Ber. ix. 13a
  26. ^ Baruch Apoc. Ethiopic, ix. 5
  27. ^ Midrash Abkir, in Yalḳ., Gen. 110
  28. ^ Midrash Exodus Rabbah xviii. 5

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арханђел_Михаило&oldid=30636031”