Asklepion

Asklepioni (na starogrčkom —Ασκληπιειον ili latinskom — Aesculapium) su antički starogrčki hramovi posvećeni bogu medicine Asklepiju. Asklepioni nisu bili samo kultni objekti (svetilišta), već i lečilišta ili medicinski centri koji su imali značajan uticaj na dalji razvoj medicine u drevnoj Grčkoj i šire. Arheološkim istraživanjima otkriveno je postojanje mnogih hramova posvećenih Asklepiju, među kojima su najpoznatiji oni u Knidu, Knososu, Epidauru, Pergamu. U njih su dolazili bolesnici, a Asklepije im se javljao u snu ili preko sveštenika i davao im uputstva za lečenje.^[1]^[2]

Asklepije[uredi | uredi izvor]

Glavni bog medicine (zaštitnik lekara i bolesnika) je Asklepije (koji se kasnije latinizirao: Eskulap), sin Apolona i učenik mudrog kentaura Hirona koji ga je i uputio u veštine medicine. Izgleda da je Asklepije doista živeo u 12. veku p. n. e. i da je bio toliko vešt da je nakon smrti proglašen za boga medicine. Uvek se prikazuje sa štapom oko kojeg je obavijena zmija.^[3]

Značaj[uredi | uredi izvor]

Zahvaljujući akumulaciji i sistematskoj analizi medicinskog znanja kroz više stotina godina, asklepioni su imali značajan uticaj, na školovanje budućih lekara ali i na razvoj antičke medicine. Tako je npr. otac medicine Hipokrat, studirao u asklepionu u Kosu, a zatim posetio i druge hramove drevne Grčke, proučavajući tablice lečenih bolesnika, sastavljene tokom lečenja i sačuvane u njima. Takođe je i drevni rimski lekar Galen, pre nego što je postao lekar cara Marka Aurelija, studirao u Asemiji Pergamu.^[4]^[5]

Asklepion Epidaurus, koji je upisan u UNESKO-ovu listu svetske baštine, u svojim riznicam sačuvao je 3 mermerne ploče, datovane oko 320. p. n. e. na koji se uklesani medicinske podaci i opis terapije koju je sprovelo 70 bolesnika.

Ovi hramovi imaju značaj i za muzealizaciju medicine, jer su zahvaljujući asklepionima u antičko doba, nastali najraniji sačuvani oblici kolekcioniranja predmeta povezanim sa zdravljem i lečenjem. Bili su to zavetni darove (votive), poklanjani bogovima u znak zahvalnosti za izlečenje. Posebno su bili zastupljeni anatomski votivi, predmeti izrađeni u obliku delova tela ili organa, koje su nakon lečenja u asklepionima, pacijenti poklanjali božanstvu asklepiju.^[6]

Infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Pored svetilišta posvećenog Asklepiju, ili drugim bogovima za koje se verovalo da imaju isceliteljske moći, u sastavu asklepiona bile su i građevine namenjene za terapiju, biblioteka, pozorište, bazeni za kupanje, često sa termomineralnom vodom, jer se asklepion obično graeio u blizini izvora čija se voda smatrala lekovitom. Sam hram bio je okužen i šumom.

Glavni deo svetilišta bio je hram (dom božanstva); okružen galerijom, koja je bila mesto za molitve i fontanom ili bazenom za kupanje i / ili pročišćenje duše bolesnika.

Neka svetilišta poput onog u Kosu imala su veliki hostel sa 160 soba za pacijente i njihove pratioce, kupke, palaestru, gimnazijum, odeon, stadion i najsavršeniji primer grčkog pozorišta, izuzetno prilagođenog pejzažu, lepih proporcija i sa savršenom akustikom.

Panoramski prikaz asklepiona u Kosu

Oblici terapije[uredi | uredi izvor]

Najvažniji tretman koji je pružan u ovim hramovima bila je inkubacija tokom koje je pacijent spavao u svetilištu. Dok je spavao u hramu u snu ga je posećivao bog kojem je hram posvećen, lečio ga neposredno ili je mu je kroz san davao uputstva o daljem lečenju. Bolesnik je je sutradan san kazivao svešteniku, koji je potom primenjivao preporučene postupke od strane bogova. Objašnjenje leži u tome da su sveštenici osim ritualne primenjivali i racionalnu terapiju, a da to bolesnici nisu ni primećivali.

Tokom lečenja obaveza sveštenika je bila da sastavi tablice u kojima je opisivan; tok bolesti, preduzete medicinske mere, i ono što je dovelo do željenog rezultata. Tako su sveštenici doprineli akumulaciji medicinskog znanja u bibliotekama ovih hramova.

Još uvek su u takvim hramovima sačuvane pismene zahvnice bolesnika za brojna izlečenje.

Asklepionovi hramovi[uredi | uredi izvor]

Preko 300 asklepiona otkriveno je širom drevne Grčke, najčešće sagrađenim na usamljenim mestima okruženim modernim banjama ili planinskim sanatorijumima. Među najpoznatijim hramovima bili su: ^[7]

Trika ili Trikala, naselje iz vremena Homera. Po legendi, ovde su rođena 3argonauta, a možda i boga medicine Asklepija. Ovo se pretpostavlja po položaju drevne građevine Asklepiona (lečilišnog mesta), najstarijeg u Grčkoj, a čiji su ostaci nađeni u središnjem delu današnje Trikale.
Epidaur, drevno arheološko nalazište, nekada jsvetilište antičkog boga Asklepija (rimski Eskulap) i čuveno antičko lečilište. Ovo mesto je ranije bilo poznato kao mesto posvećeno lečenju, još iz ranih mikenskih vremena (16. vek p. n. e.). Tu se poštovao Maleatas, kome su se pripisivala isceliteljska moć. Kroz vekove, stara božanstva zamenili su Olimpijski bogovi.
ostrvo Kos,
Atina,
Korint,
Pergam, u kome su se nalazila zdanja kao što su pozorište, stadion i amfiteatar i Asklepijevo svetilište.

Karakteristično za ove hramove bilo je i prisustvo pasa i nevenomoznih zmija, poznatih kao eskulapske zmije, koje su posećivale sale i spavaonice i koji su igrali važnu ulogu u lekovitim aktivnostima.

Asklepije je možda prvo obožavan kao heroj u Trikai (moderna Trikala), Tesalija, Grčka. Drevni mitografi su Triku uglavnom smatrali mestom Asklepijevog rođenja, ali do danas arheološka iskopavanja još uvek nisu otkrila njegovo utočište.^[8]^[9]

S druge strane, Epidaur je bio prvo mesto za obožavanje Asklepija kao boga, počevši negde u 5. veku pre nove ere. Asklepeion u Epidauru je obiman i dobro očuvan. Takođe postoji asklepej koji se nalazi na južnim padinama atinskog Akropolja i datira oko 420. p n. e.. Smešten u ravnici Argolida na istočnom Peloponezu u Grčkoj, Epidaurus je bio glavni asklepion. Hram isceljenja je dobio ime po Asklepiju, Apolonovom sinu. U Epidauru je bilo raznih ljudi poput lekara i sveštenika koji su pomagali onima koji su tražili isceljenja od ovih profesionalaca. Pacijenti bi dolazili da se poklone bogovima hodočastivši na to mesto, obavljajući molitvu ili žrtvu, dajući novčane poklone ili čak spavajući u hramu. Epidaur je služio i kao utočište onima koji su bili izuzetno bolesni. Na kraju je tokom Rimskog carstva proširen na 180 soba za smeštaj umirućih i porodilja.^[10]

Asklepionov hram na ostrvu Kos

Asklepionov hram u Atini

Asklepionov hram u Epidauru

Galerija[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Laín Entralgo, P. Historia de la medicina (pp. 67). Masson.
^ „Le site de l’Asclépiéion de Kos sur l’île de Kos”. viagallica.com. Pristupljeno 18. 1. 2022.
^ Gleisinger L. Historija medicine. Zagreb: Školska knjiga; 1978.
^ Askitopoulou, H, Konsolaki, E, Ramoutsaki, I, Anastassaki, E. Surgical cures by sleep induction as the Asclepieion of Epidaurus. The history of anesthesia: proceedings of the Fifth International Symposium, by José Carlos Diz, Avelino Franco, Douglas R. Bacon, J. Rupreht, Julián Alvarez. Elsevier Science B.V, International Congress Series 1242 (2002). str. 11.–17.
^ „Asclépieion Dieu Esculape: Hôpital Médecine dans l'Antiquité.”. www.planet-turquie-guide.com. Pristupljeno 18. 1. 2022.
^ Jelena T. Jovanović Simić Medicinske zbirke i muzeji u Srbiji: istorijski pregled, klasifikacija i muzeološka zaštita, FLOGISTON, Časopis za istoriju nauke, Beograd, 2015. broj 23 – 2015 pp. 171—172
^ Christopoulou-Aletra, H.; Togia, A.; Varlami, C. (2010). "The "smart" Asclepieion: A total healing environment". Archives of Hellenic Medicine. 27 (2): 259–263.
^ Edelstein, E. J. and L. L. Edelstein. Asclepius: a collection and interpretation of the testimonies. 2 vols. The Publications of the Institute of the History of Medicine. (Baltimore, 1945): 243
^ Melfi, M. (2007). "I santuari di Asclepio in Grecia".Studia Archaeologica (in Italian). 157: 511.
^ „Greek Medicine - Asclepius”. www.nlm.nih.gov. Pristupljeno 2021-07-21.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Maggi, Stefano; Troso, Cristina (2006). Los tesoros de Grecia. Libsa. ISBN 978-84-662-1336-3.
Melfi, Milena (2007). I santuari di Asclepio in Grecia. L'ERMA di BRETSCHNEIDER. ISBN 978-88-8265-347-7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ministry of Culture/ Asclepeion of Epidaurus
Asclepeion of Pautaliya
Ministry of Culture/ Asclepion of Trikala
Presentation of Tholos - The Asclepieion at Epidaurus

[1] Laín Entralgo, P. Historia de la medicina (pp. 67). Masson.

[2] „Le site de l’Asclépiéion de Kos sur l’île de Kos”. viagallica.com. Pristupljeno 18. 1. 2022.

[3] Gleisinger L. Historija medicine. Zagreb: Školska knjiga; 1978.

[4] Askitopoulou, H, Konsolaki, E, Ramoutsaki, I, Anastassaki, E. Surgical cures by sleep induction as the Asclepieion of Epidaurus. The history of anesthesia: proceedings of the Fifth International Symposium, by José Carlos Diz, Avelino Franco, Douglas R. Bacon, J. Rupreht, Julián Alvarez. Elsevier Science B.V, International Congress Series 1242 (2002). str. 11.–17.

[5] „Asclépieion Dieu Esculape: Hôpital Médecine dans l'Antiquité.”. www.planet-turquie-guide.com. Pristupljeno 18. 1. 2022.

[6] Jelena T. Jovanović Simić Medicinske zbirke i muzeji u Srbiji: istorijski pregled, klasifikacija i muzeološka zaštita, FLOGISTON, Časopis za istoriju nauke, Beograd, 2015. broj 23 – 2015 pp. 171—172

[7] Christopoulou-Aletra, H.; Togia, A.; Varlami, C. (2010). "The "smart" Asclepieion: A total healing environment". Archives of Hellenic Medicine. 27 (2): 259–263.

[8] Edelstein, E. J. and L. L. Edelstein. Asclepius: a collection and interpretation of the testimonies. 2 vols. The Publications of the Institute of the History of Medicine. (Baltimore, 1945): 243

[9] Melfi, M. (2007). "I santuari di Asclepio in Grecia".Studia Archaeologica (in Italian). 157: 511.

[10] „Greek Medicine - Asclepius”. www.nlm.nih.gov. Pristupljeno 2021-07-21.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]