Atavizam
U biologiji, atavizam je modifikacija biološke strukture pri čemu se genetska osobina predaka ponovo pojavljuje nakon što je izgubljena kroz evolucionu promenu u prethodnim generacijama.[1] Atavizmi se mogu javiti na nekoliko načina,[2] od kojih je jedan kada su geni za prethodno postojeće fenotipske karakteristike sačuvani u DNK, a oni postaju izraženi kroz mutaciju koja ili eliminiše dominantne gene za nove osobine ili čini da stare osobine dominiraju novim.[1] Brojne osobine mogu varirati kao rezultat skraćivanja fetalnog razvoja neke osobine (neotenija) ili produženja iste. U takvom slučaju, promena u vremenu u kome je osobina dozvoljena da se razvije pre nego što se fiksira može dovesti do pojave fenotipa predaka.[3] Atavizmi se često posmatraju kao dokaz evolucije.[4]
U društvenim naukama, atavizam je tendencija reverzije. Na primer, ljudi u modernoj eri se vraćaju na načine razmišljanja i delovanja iz prošlih vremena.
Reč atavizam potiče od latinske reči atavus — pra-pra-pra-pradeda ili, uopštenije, predak.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ottův slovník naučný, heslo Atavismus. Sv. 2. стр. 941
- ^ а б Brian K. Hall (1984), „Developmental mechanisms underlying the atavisms”, Biological Reviews, 59 (1): 89—124, PMID 6367843, S2CID 29258934, doi:10.1111/j.1469-185x.1984.tb00402.x
- ^ Tomic, Nenad; Meyer-Rochow, Victor Benno (2011). „Atavisms - medical, genetic, and evolutionary implications”. Perspectives in Biology and Medicine. 54 (3): 332—353. PMID 21857125. S2CID 40851098. doi:10.1353/pbm.2011.0034.
- ^ Held, L. (2009). Quirks of Human Anatomy, an Evo-Devo Look at the Human Body. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-73233-8.
- ^ Tomić, Nenad; Meyer-Rochow, Victor Benno (2011). „Atavisms: Medical, Genetic, and Evolutionary Implications”. Perspectives in Biology and Medicine (на језику: енглески). 54 (3): 332—353. ISSN 1529-8795. doi:10.1353/pbm.2011.0034.