Ataman

Ataman (ukr. отаман, rus. атаман) je zvanje zapovednika, izbornog starešine kod stepskih naroda. Najviše se koristio kod kozaka i hajdamaka. Položaj višeg ranga je hetman. Titula je imala veliko značenje za vreme vojnog pohoda, za vreme mira se titula manje koristila.

Etimologija

Za poreklo reči ataman postoji nekoliko verzija.

• reč ataman dolazi od turske reči ata-man („otac od konjanika“)
• reč dolazi od nemačkog „kapetan“ (nem. Hauptmann), koja se u malorusku stepu preselila preko Poljaka. Atamane su bili vođe (starešine) krimskih hrišćana, koji su se preselili u Malorusiju
• od nemačkih reči harter Mann („tvrd čovjek“)

Istorija

Ataman Fedor Ivanovič Krasnoščekov.

Atamani su bili izabrani od Sabora (Rada) ili je, za vreme vojnog pohoda, bio naznačen (tada su ga zvali Naznačen ataman). U kozačkom hetmanatu vođe koji nisu bili kozaci (artiljerija) su takođe bili nazvani atamanima. Za administrativne svrhe imali su gradskog atamana. Kasnije se taj tip administracije preselio, od Zaporoških kozaka i Donskih kozaka, još kod Kubanskih kozaka.

Bilo je nekoliko vrsta atamana:

• ukr. Військовий отаман, glavni oficir Zaporoške Seče
• ukr. Похідний отаман, ataman vojnog pohoda
• ukr. Кошовий отаман, Koševi ataman
• ukr. Сотенний отаман soteni ataman ili ukr. Городовий Отаман, gradski ataman (upotreba od 17. veka)
• ukr. Сільський отаман, administrativni rang atamana (17–18. vek)
• ukr. Станичний отаман, stanični ataman, vođa manjeg teritorialnog rejona
• ukr. Хутірський отаман, hutirski ataman, vođa manjeg teritorialnog rejona

Literatura

• Ataman // Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя: V 66 tomah (65 t. i 1 dop.) / Gl. red. O. Ю. Šmidt. — 1-e izd. — M.: Sovetskaя эnciklopediя, 1926—1947 (jezik: ruski)

Spoljašnje veze

• Enciklopedija Ukrajine (jezik: engleski)