Atentat na kneza Mihaila Obrenovića
| Atentat na Mihaila Obrenovića | |
|---|---|
 Umetnička ilustracija atentata na kneza Mihaila u Košutnjaku 1868. | |
| Mesto | Košutnjak, Kneževina Srbija |
| Datum | 29. maj/10. jun 1868. oko 17:00 |
| Meta | knez Mihailo Obrenović |
| Vrsta napada | Atentat |
| Oružje | Četvorocevni revolver |
| Ubijeno | Mihailo Obrenović i Anka Konstantinović |
| Ranjeno | Svetozar Garašanin, Katarina Konstantinović |
| Učesnici | Braća Radovanović: Kosta, Pavle i Đorđe Saučesnici: Lazar Marić, Stanoje Rogić |
Atentat na kneza Mihaila Obrenovića, poznat i kao Topčiderska katastrofa, desio se 29. maja 1868. godine u Košutnjaku, kada je grupa zaverenika pištoljima ubila tadašnjeg kneza Srbije Mihaila Obrenovića.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Dok je knez Mihailo Obrenović zavodio apsolutizam u zemlji, protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije. Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se svetili zbog robije svoga brata Ljubomira Radovanovića. Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio Đorđe Radovanović. Neposredni pomagači u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac.[1]
Atentat[uredi | uredi izvor]
U sredu, 29. maja 1868. oko 5 časova popodne knez Mihailo je krenuo kočijama da se preveze do Košutnjaka. Sa njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i Katarina, Ankina ćerka sa kojom je knez želeo da se oženi.
U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije. Prvi je pred kočiju izleteo Kosta. Njega je knez Mihailo Obrenović prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Poslednje reči kneza koje je sam priznao Kosta na suđenju su bile: „Dakle, istina je“. Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski.
Katarina je pokušala da se nasloni na kneza i da ne da Radovanoviću da puca. Na suđenju je Kosta izjavio da nije želeo ubiti nikog drugog već samo kneza. Lakej koji je vozio kočiju je preklinjao braću da ne čine ludost. Prvi je počeo pucati Kosta, pridružio mu se Pavle. Knez Mihailo je ubijen sa tri hica, a takođe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave, dok je Svetozar Garašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena i dozivala je pomoć na francuskom i pridržavala mrtvog kneza. Braća su počela da beže niz Košutnjak prema Topčideru gde su ih čekali ostali zaverenici.[3]
Tu ih je spazila i jedna vojna patrola i uhapsila ih. Neki su bili i ranjeni prilikom bekstva.
Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana, a glavnu reč je vodio Nikola Hristić. Presuda je bila — smrt. Zaverenici su streljani u ponoć na Karaburmi, a u čitavoj Kneževini je bila velika žalost. Među optuženima su bili i Nenadovići, rodbinski povezani sa Karađorđevićima i Pavlom Radovanovićem.
Zbog poverljivih dokumenata o apsolutističkom režimu kneza Mihaila i presude na smrt Ljube Radovanovića, vlada je sakrila dokumenta sa saslušanja i uzroke atentata. Javnosti je samo rečeno da su strani plaćenici ubili kneza Mihaila i da su kažnjeni smrću. Nacionalna žalost je trajala tri dana.
Mesto pogibije kneza Mihajla u Košutnjaku nalazi se nedaleko od Hajdučke česme. Na proplanku na kojem je 29. maja 1868. godine ubijen, nalazi se podzidana zaravan sa niskim kamenim stubovima između kojih je razapet masivni ukrasni lanac. Mesto uokviruje ograda od kovanog gvožđa.[4] Njegov grob se nalazi u Sabornoj crkvi u Beogradu.[5]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Budući da knez Mihailo nije ostavio zakonitih potomaka za naslednika je izabran unuk Miloševog brata Jevrema, Milan Obrenović. Posle ubistva kneza Mihaila 1868. Srbijom je vladalo tročlano Namesništvo u ime maloletnog kneza Milana do 1872.
Namesništvo su činili: Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović.
O njegovom ubistvu snimljena je TV serija „Što se bore misli moje”.[6]
Sudski proces u Srbiji[uredi | uredi izvor]
Braća Radovanović i njihovi pomagači su ubrzo posle atentata uhapšeni, i organizovano im je suđenje. Na njemu su izjavili da im je bivši knez Srbije Aleksandar Karađorđević (knez) dao novac za izvršenje atentata, a da su im pomogli i Nenadovići, koji su bili u rodbinskim vezama i sa knezom Aleksandrom, pošto mu je supruga Persida odatle, a i jedan od Radovanovića je bio udat za Nenadovićku. Sud je zaključio da je zavera za cilj imala da dovede Petra Karađorđevića na čelo Srbije kao novog kneza. Atentatori su osuđeni na smrt, a knez Aleksandar, koji je imao 62 godine i od Svetoandrejske skupštine živeo kao privatni građanin u Pešti i Temišvaru, bio je osuđen u odsustvu na 20 godina zatvora.[7]
Prilikom izvršenja smrtne kazne nad atentatorima je došlo do nesrećnog slučaja: komandant streljačkog voda Vasilije Mijatović je stojao preblizu osuđenika, pa ga je jedan rikošet od hrastovog koca za koji je jedan osuđenik bio vezan pogodio, usled čega je i on preminuo. Dok srpske novine nisu pokrile ovaj događaj, on se javio u nekoliko austrijskih novina.[8]
Zbog poverljivih dokumenata o apsolutističkom režimu kneza Mihaila i presude na smrt Ljube Radovanovića, vlada je sakrila dokumenta sa saslušanja i uzroke atentata. Javnosti je samo rečeno da su strani plaćenici ubili kneza Mihaila i da su kažnjeni smrću. Nacionalna žalost je trajala tri dana.
Sudski proces protiv Aleksandra Karađorđevića u Austrougarskoj[uredi | uredi izvor]
Knez Aleksandar Karađorđević je 8. avgusta (27. jula) 1868. bio uhapšen u Pešti,[9] i tamo mu je organizovano suđenje zajedno sa saradnicima Pavlom Trifkovićem i Filipom Stankovićem. Tužilaštvo je tražilo smrtnu kaznu za kneza Aleksandra, uz objašnjenje da je organizovao atentat, za Trifkovića se tražilo 15 godina teškog rada, a za Stankovića 20 godina teškog rada.[10] Posle dugog sudskog procesa, sud u Pešti je 6. oktobra (24. septembra) 1870. svu trojicu proglasio nevinim usled nedostatka dokaza, i u skladu sa tim su pušteni na slobodu.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „O čemu se nije smelo govoriti („Vreme“, 5. jun 2008)”. Arhivirano iz originala 02. 11. 2014. g. Pristupljeno 03. 05. 2021.
- ^ Zagonetna „bibernica” („Politika”, 10. februar 2019)
- ^ „Ko je ubio kneza Mihaila u Košutnjaku? (1)”. 22. 4. 2020.
- ^ Vujović, Branko (2003). Beograd : kulturna riznica. Beograd: Idea. ISBN 978-86-7547-053-3.
- ^ „Gde Su Sahranjeni Članovi Dinastije Obrenović ?”. Arhivirano iz originala 08. 02. 2021. g.
- ^ Puzović, Branko (14. 11. 2021). „ISTORIJSKI TRILER O UBISTVU KNEZA MIHAILA: "TV Novosti" na snimanju serije "Što se bore misli moje", reditelja Milorada Milinkovića u Valjevu”. Večernje novosti. Pristupljeno 29. 12. 2021.
- ^ „Juče u 5 časova posle podne pročitana je javna presuda ubicama kneževima”. digarhiv.nbs.rs. Srpske novine. 16. jul 1868. Pristupljeno 27. mart 2023. „Druga vest u trećoj koloni 2. ili 3. strane”
- ^ Branko Bogdanović (10. februar 2019). „Zagonetna „bibernica””. politika.rs. Pristupljeno 17. septembar 2023.
- ^ „Telegraphische (Privat) Depeschen” [Privatne telegrafske depeše]. anno.onb.ac.at (na jeziku: nemački). Wiener Zeitung. 9. avgust 1868. Pristupljeno 17. septembar 2023.
- ^ „Prozess Karageorgievich”. anno.onb.ac.at. Die Presse. 29. oktobar 1869. Pristupljeno 17. septembar 2023. „Vest u trećoj koloni”
- ^ „Aus dem Gerichstsaale” [Iz sudnice]. anno.onb.ac.at (na jeziku: nemački). Neue Freie Presse. 7. oktobar 1870. Pristupljeno 17. septembar 2023. „Vest na krajnje levoj koloni”
