Atomska orbitala

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Облици првих пет атомских орбитала: 1s, 2s, 2px, 2py, i 2pz. Boje ukazuju na fazu talasne funkcije. Ovo su grafici ψ funkcija.
Atomska orbitala atoma vodonika

Atomska orbitala predstavlja deo prostora u atomu gde je najveća verovatnoća nalaženja elektrona.[1] Pritom, elektron se zamišlja kao oblak negativnog naelektrisanja različite gustine i na osnovu toga se može konstatovati njegovo prisustvo. Veličina ovog prostora zavisi od samog elektrona ali se on najčešće zadržava u blizini atomskog jezgra.[2]

Postoje s, p, d i f-orbitala. Svaki s- podnivo sadrži jednu s-orbitalu, svaki p-podnivo sadrži tri p- orbitale, d-podnivo sadrži pet d- orbitala, a svaki f-podnivo sadrži sedam f-orbitala. U svakoj orbitali staje po dva elektrona, tako da na osnovu atomskog broja lako možemo odrediti raspored elektrona po orbitalama. Na primer: Mg-магнезијум-редни број му је 12, што је једнако броју протона као и електрона (сваки атом је електронеутралан у основном стању). Дакле уређеност његових орбитала изгледа: [3][4]

Референце[uredi]

  1. Orchin, Milton; Macomber, Roger S.; Pinhas, Allan & R. Marshall Wilson (2005). Atomic Orbital Theory (PDF). 
  2. Daintith, J. (2004). Oxford Dictionary of Chemistry. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860918-6. 
  3. Griffiths (1995). стр. 190-191.
  4. Levine (2000). стр. 144-145.

Литература[uredi]

Спољашње везе[uredi]