Atomska orbitala

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Облици првих пет атомских орбитала: 1s, 2s, 2px, 2py, i 2pz. Boje ukazuju na fazu talasne funkcije. Ovo su grafici ψ funkcija.
Atomska orbitala atoma vodonika

Atomska orbitala predstavlja deo prostora u atomu gde je najveća verovatnoća nalaženja elektrona.[1] Pritom, elektron se zamišlja kao oblak negativnog naelektrisanja različite gustine i na osnovu toga se može konstatovati njegovo prisustvo. Veličina ovog prostora zavisi od samog elektrona ali se on najčešće zadržava u blizini atomskog jezgra.[2]

Postoje s, p, d i f-orbitala. Svaki s- podnivo sadrži jednu s-orbitalu, svaki p-podnivo sadrži tri p- orbitale, d-podnivo sadrži pet d- orbitala, a svaki f-podnivo sadrži sedam f-orbitala. U svakoj orbitali staje po dva elektrona, tako da na osnovu atomskog broja lako možemo odrediti raspored elektrona po orbitalama. Na primer: Mg-magnezijum-redni broj mu je 12, što je jednako broju protona kao i elektrona (svaki atom je elektroneutralan u osnovnom stanju). Dakle uređenost njegovih orbitala izgleda: [3][4]

Reference[uredi]

  1. ^ Orchin, Milton; Macomber, Roger S.; Pinhas, Allan & R. Marshall Wilson (2005). Atomic Orbital Theory (PDF). 
  2. ^ Daintith, J. (2004). Oxford Dictionary of Chemistry. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860918-6. 
  3. ^ Griffiths 1995, str. 190-191
  4. ^ Levine 2000, str. 144-145

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]