Autonomija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Autonomija, preveden sa grčkog jezika znači: αυτονομία — „samozakonje“ (αυτο — „sam“ i νομος — „zakon“). Najšire, autonomija označava samostalno određivanje pravila. U užem smislu autonomija se definiše kao određeni stepen samostalnosti manjeg kolektiviteta prema većoj celini, koji je smešten između dve krajnosti: potčinjenosti i nezavisnosti.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nekada je autonomija podrazumevala visok stepen samostalnosti. Ali, sve teče i menja se (panta rei). U savremenom svetu sa sve većim prožimanjem (ne samo putem Interneta i medija) i globalizacijom ekonomije, autonomija postaje etapa globalne integracije. Autonomija prestaje da biva čuvanje zatečenih tekovina u zavetrini izolacije. Zato se i uvećao broj oblika autonomije.

Podela[uredi | uredi izvor]

Autonomija može biti:

U filozofiji i etici, autonomija je sposobnost uma da bude zakonodavan u pitanjima praktične filozofije, odnosno da se lična volja podvrgava univerzalnom moralnom načelu, čime se eliminišu neravnopravnosti i subjektivizam u moralnom suđenju[2].

U psihologiji ličnosti, odnosi se na samostalnost i nezavisnost individue u svom ponašanju i mišljenju u odnosu na autoritete i svoju širu socijalnu i kulturnu sredinu.

U fiziologiji, autonomni nervni sistem je nezavisan u odnosu na centralni.

U politici, samostalnost upravljanja u okviru jedne države.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Šta znači AUTONOMIJA?”. Šta Znači. Pristupljeno 20. 1. 2020. 
  2. ^ Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
  3. ^ „Pojam teritorijalne autonomije”. Doc sity. Pristupljeno 20. 1. 2020.