Афричка буљина

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Afrička buljina
Bubo lacteus
Bubo lacteus
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje (Animalia)
Tip:
Hordati (Chordata)
Klasa:
Ptice (Aves)
Red:
Sove (Strigiformes)
Porodica:
Prave sove (Strigidae)
Rod:
Bubo
Vrsta:
B. lacteus
Binomno ime
Bubo lacteus
Temminck, 1820

Afrička buljina (lat. Bubo lacteus) vrsta je sove iz porodice pravih sova i najveća je vrsta koja obitava na području afričkog kontinenta. Ova vrsta je četvrta po težini danas postojećih sova, odmah iza vrsta Bubo blakistoni, Bubo bubo i Bubo flavipes, a takođe je i četvrta najdugovečnija sova, posle vrsta Strix nebulosa, Bubo blakistoni i Bubo bubo.[2]

Opis[uredi | uredi izvor]

Afrička buljina je veoma velika i snažna sova. Njena visina kreće se između 60 i 66 cm,[3][4] a raspon krila joj je u proseku 140 cm.[3] Mužjaci obično teže 1.6 - 2 kilograma, odnosno u proseku 1.7 kilograma, dok ženke teže 2.5 - 3.15 kilograma, odnosno u proseku 2.625 kilograma.[3] Što se ostalih dimenzija tiče, jedno krilo dugo je između 42 i 49 cm, rep 22 - 27.5 cm, a stopala 8 cm.

Ova ptica se odlikuje beličastim facijalnim diskom sa crnim okvirom i roze očnim kapcima. Oči su joj narandžaste boje, a ptice imaju i ušno perje. Sve u svemu, prilično su jedinstvene smeđe-sive boje sa svetlim šarama na gornjem delu tela i belim mrljama na ramenima, dok im je donji deo tela bleđe boje.

Oglašavanje mužjaka je u stilu gvok, gvok, gvonk. Ženke se slično oglašavaju, samo što je njihovo dozivanje piskavije, odnosno ispuštaju više tonove. Tonovi upozorenja kod oba pola su uglavnom promenljivi škripavi krici. Kako ženke, tako i mladi imaju piskavo dozivanje kada u gnezdu traže hranu.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Afrička buljina živi u većem delu subsaharske afrike, izuzev duboko u prašumama. Takođe se mogu sresti i na Srednjem istoku. Najgušće su rasprostranjene na području istočne i južne Afrike. Uglavnom naseljavaju polupustinje ili suve savane sa proređenim drvećem i trnovitom vegetacijom. Naseljavaju i šume u predelu obala reka, poluotvorene šume i obode šuma. Kada je reč o nadmorskoj visini, naseljavaju područja od nivoa mora pa sve do snežnih oblasti.

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

U zoološkom vrtu u San Dijegu
Afrička buljina

Ona je noćna ptica i gnezdi se uglavnom u visokom, starom drveću i to na osenčenoj strani. Ima veoma lak san i probudi se veoma lako danju da bi se odbranila od opasnosti. Parovi i njihovo potomstvo često žive zajedno, a tokom tog vremena često i timare jedno drugo.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Afričke buljine se smatraju za glavne predatore među pticama, što znači da se nalaze na vrhu lanca ishrane i da zdrave odrasle jedinke nemaju prirodnih neprijatelja. Love pretežno u ranim večernjim satima, iako su viđene kako love plen tokom dana.

Hrane se raznim plenom, uglavnom velikim pticama i sisarima srednje veličine. Kad je reč o sisarima, na meniju su im mladi i odrasli majmuni, etiopska genetka, damani, prizemne veverice, mungosi, zečevi, slepi miševi i razni miševi i pacovi. One su jedne od retkih ptica koje se hrane ježevima.[5] Plen afričke buljine, kada je reč o ishrani pticama, može da varira sitne ptice pevačice pa sve do čaplje, droplje i patke.[6]

Uprkos tome što se ova vrsta nalazi pri vrhu lanca ishrane, godine 2013. jedna kamera u divljini je snimila šakala kako napada i ubija afričku buljinu u blizini pojilišta.[7]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Razmnožava se od marta do septembra.[8] Monogamni par brani svoju teritoriju pesmom, ponekad (iako reto) čak i duetom. Obično se pare svake godine, mada, kada hrane nema u izobilju, ramnožavanje se vrši na svake dve ili čak tri godine. Mogu da se gnezde na različitim mestima, uključujući i stara gnezda ptica pevačica, čekićarki, sekretara ili nekih ptica grabljivica. Povremeno se mogu gnezditi i u šupljinama drveća ili u veoma gusto upletenim penjalicama ili orhidejama.[6] Ženka polaže dva bela jaja, koja su uglavnom veličine 62,6 mm × 51.4 mm, a teška 93-101.6 grama. Ženka snosi jaja u intervalu od sedam dana i leži na njima 33 do 39 dana. Ona ostaje na jajima tokom čitavog procesa inkubacije, dok mužjaci za to vreme love i donose hranu za oboje.

Nakon izleganja, mladi teže svega 60 do 70 grama i gotovo odmah imaju uočljive roze kapke. Prvo jaje koje ženka polože je ono koje se prvo izleže, tako da, ako hrane nema u izobilju, drugo mladunče često umire od gladi. Ako pak hrane ima dovoljno, oba mladunca će moći da se hrane i da prežive. Ženka čuva mladunce 20 dana bez prestanka. Životinje koje smetaju i koje se previše približe gnezdu bivaju napadnute. Mladunci su spremni da izađu iz gnezda 63 dana nakon izleganja, ali su spremni da lete tek dve nedelje nakon toga. Mladi su skriveni i prilično neaktivni oko tri meseca, a počinju da love tek nakon pet meseci. Neki mladunci mogu da ostanu sa svojim roditeljima čak dve godine. Polnu zrelost dostižu sa tri do četiri godine života. Postoji malo podataka o životnom veku ove vrste, iako su neke vrste u zatočeništvu živele i do 15 godina.

Status[uredi | uredi izvor]

Američka buljina je vrsta koja se retko viđa, zbog toga što je široko rasprostranjena, ali u malim gustinama zbog lova i razmnožavanja. Ponekad je i retka na nekim lokalnim teritorijama zbog progona ili efekata pesticida. Ipak, široko je rasprostranjena i trenutno se ne smatra ugroženom vrstom.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2012). „Bubo lacteus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. ^ CRC Handbook of Avian Body Masses, 2nd Edition by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press. 2008. ISBN 978-1-4200-6444-5.
  3. ^ a b v Giant Eagle-Owl Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. март 2012), Arkive
  4. ^ Field Guide to the Birds of East Africa: Kenya, Tanzania, Uganda, Rwanda, Burundi by Stevenson & Fanshawe. Elsevier Science. 2001. ISBN 978-0856610790.
  5. ^ Dave Taylor's African Safari: Trophic Level IV: Large Carnivores – Verreaux's Eagle Owl – Page 2. sensesofwildness.com
  6. ^ a b Bubo lacteus (Verreaux's eagle-owl, Giant eagle owl) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. decembar 2011). Biodiversityexplorer.org. Pristupljeno 2012-08-24.
  7. ^ „GRAPHIC: Jackal Kills Giant Eagle Owl at Pete's Pond 7-11-2013”. YouTube. Pristupljeno 2. 12. 2014. 
  8. ^ Verreaux's Eagle-Owl Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. oktobar 2001). Owls.org (2012-08-19). Pristupljeno 2012-08-24.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • König, Claus; Weick, Friedhelm (2009). Owls of the World. Yale University Press. ISBN 978-0-300-14227-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афричка_буљина&oldid=26816144”