Ajzak Asimov

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ed NL icon.png
Ovaj članak je deo projekta Viki-gimnazijalac u Devetoj gimnaziji u Beogradu.
Datum unosa: novembar 2018 - januar 2019.
Vikipedijanci: Ova grupa učenika će pisati članke na podstranicama, gde će ostati do kraja perioda unosa i ocenjivanja.
Pozovamo vas da pomognete učenicima i date im smernice tokom izrade.
Ajzak Asimov
Isaac.Asimov01.jpg
Ajzak Asimov
Puno ime Ajzak Judovič Asimov
Datum rođenja (1920-01-02)2. januar 1920.
Mesto rođenja Petroviči
Ruska SFSR
Datum smrti 6. april 1992.(1992-04-06) (72 god.)
Mesto smrti Njujork
SAD
Škola Univerzitet Kolambija, Columbia School of Engineering and Applied Science
Uticaji od Kliford D. Simak, Džon B. Kembel, Herbert Džordž Vels, Stenli G. Vajnbaum, Edvard Gibon, Humanizam
Uticao na Harlan Elison, Pol Krugman, Danijel H. Vilson

Potpis

Ajzak Asimov (IPA:/ˈæzɪmɒf/, /ˈæsɪmɒf/, /ˈæsɪmɒv/, /ˈæzəmɑ:fˈ/ i /ˈæzɨmɒv/[1], engl. Isaac Asimov), rođen kao Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920Njujork, 6. april 1992) bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar ruskog porekla. Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR. Sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine. Nastanjuju se u Bruklinu, Njujork, gde je i odrastao. Diplomirao je hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939. a 1948. i doktorirao.

Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90 000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Duvijeve Decimalne klasifikacije[2].Pored Roberta A. Heinleina i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od "Velike Trojke" pisaca naučne fantastike tokom svog života. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko Carstvo i Robot.

Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[3] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije.

Biografija[uredi]

Mladost[uredi]

Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, porodica jevrejskih mlinara. Dobio je ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča (sada Smolenska oblast, Rusija). 1921. godine, Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila. Samo je Asimov preživeo. Kasnije je dobio sestru Marciju. (17. jun 1922.-2. april 2011.)[4] i brata Stenlija (25. jul 1929-16. avgust 1995)[5], koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 23. februara 1923. , kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili jidiškim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na jidiškom kao i na engleskom. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina.

Obrazovanje i karijera[uredi]

Asimov je pohađao javne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao "eksperimente na mačkama ". Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku je odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi, završio je magistarski rad iz oblasti hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije.

U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine. Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini). Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora. 18. oktobra 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije.

Lični život[uredi]

Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada - 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine. Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Prebacili su se u Boston u maju 1949, zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, Volthem u maju 1951, i na kraju Vest Njuton 1956. Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine). 1970. su se razveli, a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja svog života.

Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sagana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. 1984. godine, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine.

Ajzak Asimov sa Robertom A. Heinleinom i L. Spragom de Kampom

.

Bolest i smrt[uredi]

Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.

Književni rad[uredi]

Postoje četiri Asimova zakona robotike koja važe i danas, a glase:

  • 0. Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čovečanstvu.
  • 1. Robot ne sme naškoditi čoveku, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čoveku, osim kada je to u suprotnosti s nultim zakonom.
  • 2. Robot mora slušati ljudske naredbe, osim ako su one u suprotnosti sa nultim ili prvim zakonom.
  • 3. Robot treba štititi svoj integritet, osim kada je to u suprotnosti sa nultim, prvim ili drugim zakonom.

Asimov je za svoje najbolje delo smatrao priču "Posljednje pitanje" iz 1956. godine.

Tokom 1964. ponudio je svoje viđenje sveta 2014. godine.[6]

Citati[uredi]

  • Život je ugodan. Smrt je mirna. Prelaz je taj koji nas brine.
  • Nikad nemoj dozvoliti da ti osećaj morala zasmeta da učiniš ono što je ispravno.
  • Ne bojim se računara, bojim se njihove odsutnosti.
  • Svakakve se računarske greške pojavljuju. Bili biste iѕnenađeni brojem lekara koji tvrde da leče muške trudnice.
  • Ja ne čitam brzo, ja brzo razumem.
  • Ne verujem u život posle smrti zato što ne moram provesti celi život bojeći se pakla ili još gore - raja. Ma kakva god je mučenja bila u paklu, mislim da bi do sada u raju bila mnogo gora.
  • Pišem zbog istog razloga zbog kojeg i dišem - da to ne činim, umro bih.
  • Oni ljudi koji misle da znaju sve veliki su gnjavatori nama koji stvarno sve znamo.
  • Kada nekoga uvredimo, nazovemo ga životinjom. Okrutnije bi bilo namerno ga nazvati čovekom.
  • Loša ideja dobro napisana će biti bolje prihvaćena od loše napisane ali dobre ideje.
  • Nasilje je poslednje utočište nesposobnih.

Bibliografija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Asimov izgovara svoje ime i prezime
  2. ^ „Često postavljana pitanja o Isaku Asimovu”. Frequently Asked Questions about Isaac Asimov. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  3. ^ „USGS Gazetteer of Planetary Nomenclature, Mars: Asimov”. Pristupljeno 04. 09. 2012. 
  4. ^ „Marcija Asimov”. Legacy, Marcia Asimov. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  5. ^ „Stenli Asimov”. Newsday executive, Stanley Asimov. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  6. ^ Predviđanja Isaka Asimova za 2014. su jezivo tačna (B92, 7. septembar 2013)

Literatura[uredi]

In Joy Still Felt (1980), New York: Avon. ISBN 978-0-380-53025-0..
I. Asimov: A Memoir (1994),. ISBN 978-0-385-41701-3. (hc),. ISBN 978-0-553-56997-1. (pb).
Yours, Isaac Asimov (1996), edited by Stanley Asimov. ISBN 978-0-385-47624-9..
It's Been a Good Life (2002), edited by Janet Asimov. ISBN 978-1-57392-968-4..
  • Goldman, Stephen H., "Isaac Asimov", in Dictionary of Literary Biography, Vol. 8, Cowart and Wymer eds. (Gale Research, 1981), pp. 15–29.
  • Gunn, James. "On Variations on a Robot", IASFM, July 1980, pp. 56–81.
Isaac Asimov: The Foundations of Science Fiction (1982). ISBN 978-0-19-503060-0..
The Science of Science-Fiction Writing (2000). ISBN 978-1-57886-011-1..

Спољашње везе[uredi]


Ajzak_Asimovi radovi