Isak Asimov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Ајзак Асимов)
Isak Asimov
Isak Asimov
Lični podaci
Puno imeIsak Judovič Asimov
Datum rođenja(1920-01-02)2. januar 1920.
Mesto rođenjaPetroviči, Ruska SFSR
Datum smrti6. april 1992.(1992-04-06) (72 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Kolambija, Columbia School of Engineering and Applied Science
Književni rad
Uticaji odKliford D. Simak, Džon B. Kembel, Herbert Džordž Vels, Stenli G. Vajnbaum, Edvard Gibon, Humanizam
Uticao naHarlan Elison, Pol Krugman, Danijel H. Vilson
NagradeNagrada Hugo (1963, 1966, 1973, 1977, 1983, 1992, 1995);

Nagrada Nebjula (1973, 1977);

Nagrada Lokus (1973, 1975, 1977, 1981, 1983, 1987, 1995)
Potpis
Zvanični veb-sajt
www.asimovonline.com

Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), kršteno ime Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 — Njujork, 6. april 1992), bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar rusko-jevrejskog porekla.[1][2] Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR, ali je sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine[1], naselivši se se u Bruklinu u Njujorku. Isak Asimov je diplomirao hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939 koju je i doktorirao 1948. godine.

Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Djuijeve decimalne klasifikacije[3]. Pored Roberta A. Hajnlajna i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od Velike Trojke pisaca naučne fantastike. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot.[4]

Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[5] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, mlinari jevrejskog porekla. Isak je dobio ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča u današoj Smolenskoj oblasti u Rusiji. Kao beba 1921. godine Isak Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila i samo je on preživeo. Imao je mlađu sestru Marciju (17. jun 1922 — 2. april 2011)[6] i mlađeg brata Stenlija (25. jul 1929. -16. avgust 1995)[7], koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 3. februara 1923, kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili hebrejskim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na hebrejskom kao i na engleskom. Sam je naučio da čita u svojoj petoj godini, a u školu je pošao godinu dana ranije pošto mu je majka lažirala datum rođenja. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina. Porodica Asimov je držala prodavnicu slatkiša sa novinama i magazinima, što je Isak označio ključnim za ljubav prema pisanoj reči.[8]

Obrazovanje i karijera[uredi | uredi izvor]

Asimov je pohađao državne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao "eksperimente na mačkama ". Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi,[9] završio je master studije hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije.[10]

U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine.[11][12] Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini).[13] Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. Godine 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora, a 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije.[14]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada — 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine, koju je upoznao na slepom sastanku iste godine.[15] Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Za vreme rata Gertruda se vratila u Bruklun, gde se Isak doselio 1946. godine. Na leto 1948. godine preselili su se na Mehtenu da bi se maja 1949. prebacili u Boston, a zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, te Volthemu u maju 1951, i na kraju Vest Njutonu 1956.[16] Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine).[17] Isak i Gertruda su se razdvojili 1970. a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja života. Pošto se razveo 1973, njegova druga žena postala je pisac, psihijatar i psihianalitičar Dženet Opal Džepson.[18]

Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sajgana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. Godine 1984, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine.[4]

Isak Asimov sa Robertom A. Heinleinom i L. Spragom de Kampom

Bolest i smrt[uredi | uredi izvor]

Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.[19]

Književni rad[uredi | uredi izvor]

Postoje četiri Asimovljeva zakona robotike koja važe i danas, a glase:

0. Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čovečanstvu.

1. Robot ne sme naškoditi čoveku, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čoveku, osim kada je to u suprotnosti s nultim zakonom.

2. Robot mora slušati ljudske naredbe, osim ako su one u suprotnosti sa nultim ili prvim zakonom.

3. Robot treba štititi svoj integritet, osim kada je to u suprotnosti sa nultim, prvim ili drugim zakonom.

Asimov je za svoje najbolje delo smatrao priču Poslednje pitanje iz 1956. godine.

Tokom 1964. ponudio je svoje viđenje sveta 2014. godine.[20]

Citati[uredi | uredi izvor]

  • „Život je ugodan. Smrt je mirna. Prelaz je taj koji nas brine.”
  • „Nikad nemoj dozvoliti da ti osećaj morala zasmeta da učiniš ono što je ispravno.”
  • „Ne bojim se računara, bojim se njihove odsutnosti.”
  • „Svakakve se računarske greške pojavljuju. Bili biste iznenađeni brojem lekara koji tvrde da leče muške trudnice.”
  • „Ja ne čitam brzo, ja brzo razumem.”
  • „Ne verujem u život posle smrti zato što ne moram provesti celi život bojeći se pakla ili još gore — raja. Ma kakva god je mučenja bila u paklu, mislim da bi do sada u raju bila mnogo gora.”
  • „Pišem zbog istog razloga zbog kojeg i dišem — da to ne činim, umro bih.”
  • „Oni ljudi koji misle da znaju sve veliki su gnjavatori nama koji stvarno sve znamo.”
  • „Kada nekoga uvredimo, nazovemo ga životinjom. Okrutnije bi bilo namerno ga nazvati čovekom.”
  • „Loša ideja dobro napisana će biti bolje prihvaćena od loše napisane ali dobre ideje.”
  • „Nasilje je poslednje utočište nesposobnih.”

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 74. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Zoran, Živković (1990). Enciklopedija naučne fantastike 1, A-Lj. Beograd: Prosveta. str. 33. 
  3. ^ „Često postavljana pitanja o Isaku Asimovu”. Frequently Asked Questions about Isaac Asimov. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  4. ^ a b Bakić, Ilija (2015). 101 lice fantastike. Novi Sad, Zrenjanin: Agora. str. 8—10. 
  5. ^ „USGS Gazetteer of Planetary Nomenclature, Mars: Asimov”. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  6. ^ „Marcija Asimov”. Legacy, Marcia Asimov. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  7. ^ „Stenli Asimov”. Newsday executive, Stanley Asimov. Pristupljeno 13. 12. 2018. 
  8. ^ https://www.theregister.co.uk/2020/01/06/isaac_asimov_100_years_on/
  9. ^ Asimov, Isaac (1972). The Early Asimov; or, Eleven Years of Trying. Garden City NY: Doubleday. str. 180—183. 
  10. ^ Asimov, Isaac (1979). In Memory Yet Green. str. 525—526. 
  11. ^ Seiler, Edward; Jenkin, John H. (1994—2014). „Frequently Asked Questions about Isaac Asimov”. asimovonline.com. Pristupljeno 27. 7. 2014. 
  12. ^ Everts, Bart. „SciPhi: Isaac Asimov's West Philly Years”. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  13. ^ Isaac Asimov Interview with Don Swaim Arhivirano 2008-09-26 na sajtu Wayback Machine (1987)
  14. ^ Asimov, Isaac. In Memory Yet Green. стр. 584—585. 
  15. ^ Asimov, I. (1979) In Memory Yet Green, (Avon 1980 edition), p. 364
  16. ^ Asimov, I. (1979) In Memory Yet Green, (Avon 1980 edition), pp. 355, 366, 476, 480—481, 532, 560—563, 623, and Asimov, I. (1979) In Joy Still Felt, (Avon 1980 edition), pp. 47—49
  17. ^ „Isaac Asimov FAQ”. asimovonline.com. Приступљено 3. 3. 2015. 
  18. ^ Asimov, Isaac (1980). In Joy Still Felt: The Autobiography of Isaac Asimov, 1954—1978. Garden City, New York: Doubleday. стр. 659, 661. ISBN 0-385-15544-1. 
  19. ^ „Asimov FAQ”. 27. 9. 2004. Приступљено 17. 1. 2007. 
  20. ^ Предвиђања Исака Асимова за 2014. су језиво тачна (Б92, 7. септембар 2013)

Литература[uredi | uredi izvor]

In Joy Still Felt. New York: Avon. 1980. ISBN 978-0-380-53025-0. .
I. Asimov: A Memoir. 1994. ISBN 978-0-385-41701-3. (hc). ISBN 978-0-553-56997-1. (pb).
Yours, Isaac Asimov (1996), edited by Stanley Asimov. ISBN 978-0-385-47624-9..
It's Been a Good Life (2002), edited by Janet Asimov. ISBN 978-1-57392-968-4..
  • Goldman, Stephen H., „Isaac Asimov”, in Dictionary of Literary Biography, Vol. 8, Cowart and Wymer eds. (Gale Research, 1981), pp. 15–29.
  • Gunn, James. „On Variations on a Robot”, IASFM, July 1980, pp. 56–81.
Isaac Asimov: The Foundations of Science Fiction. 1982. ISBN 978-0-19-503060-0..
The Science of Science-Fiction Writing. 2000. ISBN 978-1-57886-011-1..

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Isak_Asimovi radovi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исак_Асимов&oldid=27603234”