Babura (paprika)
| Babura | |
|---|---|
 Zelena, crvena i žuta paprika babura | |
| Vrsta | Capsicum annuum |
| Grupa kultivara | Grossum |
| Ljutina | Nema ljutine |
| Skovil | 0 skovila |
Paprika babura (poznata i kao ''слатка паприка'') je paprika grupe Grossum kultivara, vrste Capsicum annuum.[1][2] Sorte babure daju plodove u različitim bojama, uključujući crvenu, žutu, narandžastu, zelenu, belu i ljubičastu. Babura se ponekad grupiše sa manje oštrim sortama paprika kao „slatka paprika". Iako je voće, botanički klasifikovana kao bobičasto voće, obično se koristi kao sastojak povrća ili prilog.
Babure su poreklom iz Meksika, Centralne Amerike i severne Južne Amerike. Seme babure uvezeno je u Španiju 1493. godine, a zatim se proširilo Evropom i Azijom. Sorta blage paprike paprike razvijena je 1920-ih u Segedinu u Mađarskoj.[3] Poželjni uslovi gajenja babure uključuju toplo, vlažno zemljište u temperaturnom opsegu od 21 °C do 29 °C.[4]
Nomenklatura[uredi | uredi izvor]
Ime peper dali su Evropljani kada je Kristifor Kolumbo vratio biljku u Evropu. U to vreme, crni biber (zrna bibera), iz nepovezane biljke Piper nigrum poreklom iz Indije, bio je izuzetno cenjen začin. Naziv peper primenjivan je u Evropi na sve poznate začine ljutog i oštrog ukusa i zbog toga je proširen na vrstu Capsicum kada je predstavljen iz Amerike. Najčešće korišćeno ime biljne porodice, čile, je meksičkog porekla.
U većini jezika koristi se termin paprika, čiji je koren iz reči za biber, koristi se i za začin i za biljku, ponekad se naziva i njihovom bojom (na primer groene paprika, gele paprika, na holandskom, koja je zelena i žuta, respektivno). Paprika se u Japanu naziva „ハ フ リ カ“ (paprika) ili „ヒ ー マ ン“ (piman, od francuskog imena piment (izgovara se tihim „t“)).
Boje[uredi | uredi izvor]
Najčešće boje babure su zelena, žuta, narandžasta i crvena. Ostale boje uključuju smeđu, belu, i tamnoljubičastu, u zavisnosti od sorte. Najčešće su nezreli plodovi zeleni ili, ređe, bledožuti ili ljubičasti. Crvena babura je jednostavno sazrela zelena babura, iako sorta Permagreen zadržava zelenu boju čak i kada je potpuno zrela.
Upotreba u kulinarstvu[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Poput paradajza, paprika je botaničko voće, ali kulinarsko povrće. Komadići babure obično se koriste u baštenskim salatama i kao dodaci pici ili čizkejkovima. Postoje mnoge sorte punjene baburom pripremljene pomoću udubljene ili prepolovljene babure.
Proizvodnja[uredi | uredi izvor]
Kina je najveći svetski proizvođač babure i čile paprike, a slede Meksiko, Turska, Indonezija i Sjedinjene Američke Države.
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 84 kJ (20 kcal) |
4,64 g | |
| Šećeri | 2,4 g |
| Prehrambena vlakna | 1,8 g |
0,17 g | |
0,86 g | |
| Vitamini | |
| Vitamin A ekv. | (2%) 18 μg(2%) 208 μg341 μg |
| Tiamin (B1) | (5%) 0,057 mg |
| Riboflavin (B2) | (2%) 0,028 mg |
| Niacin (B3) | (3%) 0,48 mg |
| Vitamin B5 | (2%) 0,099 mg |
| Vitamin B6 | (17%) 0,224 mg |
| Folat (B9) | (3%) 10 μg |
| Vitamin C | (97%) 80,4 mg |
| Vitamin E | (2%) 0,37 mg |
| Vitamin K | (7%) 7,4 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (1%) 10 mg |
| Mangan | (6%) 0,122 mg |
| Fosfor | (3%) 20 mg |
| Kalijum | (4%) 175 mg |
| Natrijum | (0%) 3 mg |
| Cink | (1%) 0,13 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 93,9 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Bell Pepper - Capsicum Anuum”.
- ^ „"Capsicum annuum (Grossum Group) (Bell Pepper, Red pepper, Sweet Pepper) | North Carolina Extension Gardener Plant Toolbox"”.
- ^ Sasvari, Joanne (2005). Paprika: A Spicy Memoir from Hungary. Toronto, ON: CanWest Books. str. 202. ISBN 9781897229057.
- ^ „"Growing Peppers: The Important Facts".”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2013. g. Pristupljeno 12. 03. 2021.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
