Beinit

Faze legura gvožđa
	Austenit (γ-gvožđe; čvrsto); Bainit; Martenzit; Cementit (Fe - karbid; Fe3C); Ledeburit (ferit - eutektički cementit, 4,3% ugljenika); Ferit (α-gvožđe; meko); Perlit (88% ferit, 12% cementit) ; Sferoidit
Vrste čelika
	Ugljenični čelik (do 2,1% ugljenika); Nerđajući čelik (legura sa hromom); HSLA čelik (visoko čvrsti niskolegirani čelik); Alatni čelik (vrlo tvrd; termički obrađen);
Ostali materijali na bazi gvožđa
	Liveno gvožđe (>2,1% ugljenika); Prerađeno gvožđe (skoro bez ugljenika); Duktilno gvožđe ;

Lična karta:
Ime: čelik; Datum rođenja: početak 1. veka p. n. e.; Godišnja proizvodnja: 1,13 milijardi tona (u 2005. godini);
Fizičko-hemijske osobine:
Specifična težina: 7850 kg/m³;
Alotropske modifikacije železa:
α-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka); γ-železo (POVCK — Površinski centrirana kubna rešetka); δ-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka); ξ-železo (HGR — Haksagonalna gustosložena rešetka);
Mikrokonstituenti u čeliku i gvožđu:
	Austenit; ; Beinit; Martenzit; ; Cementit (Fe-karbid; Fe3C); Ledeburit (eutektička faza sa 4,3% ugljenika; karakteristična samo za gvožđe); ; Ferit; ; Perlit;

Beinit (po engl. E. C. Bain) je prelazna mikrostruktura koja se pojavljuje tokom termičke obrade ugljeničnih čelika. Stvara se na temperaturama koje leže između temperatura stvaranja perlita i temparatura stvaranja martenzita.

Struktura i osobine[uredi | uredi izvor]

Stavranje perlita je čisto difuzioni proces (rekonstruktivni proces), dok se stvaranje martenzita odvija bezdifuziono (smicajni proces). Kao je već pomenuto beinit je prelazno stanje stvaranje, odnosno kombinacija difuzionih i bezdifuzionih faznih promena. Konačan izgled mikrostrukture beinita zavisi u najvećoj meri od brzine hlađenja, masenog udela ugljenika, odnosno masenog udela ostalih legirajućih elemenata. Beinit se, kao i perlit, sastoji iz ferita i cementita (Fe₃C). Razlikuje se od klasičnog ferita po obliku zrna tzv. „beinitnog ferita“, kao i po obliku, raspodeli i veličini cementita istaloženog u feritnoj osnovi. U osnovi beinit se deli na dve podgrupe: tzv. gronji beinit (grubi beinit) i donji beinit (fini beinit). Kao u slučaju martenzita i beinit zbog svoje prirode nastanka, koja uključuje difuzione i nedifuzione (u ovom slučaju smicajne) procese, nije prisutan na faznom dijagramu Fe₃C. U tu svrhu se koriste izotermalni, odnosno tzv. TTT dijagrami (engl. Time-Temperature-Transformation).