Napojnica
Napojnica ili bakšiš je najčešće mala količina novca koja se u znak zahvalnosti ili kao nagrada daje nekome za kvalitetno obavljenu uslugu.[1] Treba ga razlikovati od mita, gde se obično daje veća količina novca, a očekuje se usluga koja je protiv zakona.
U raznim zemljama[uredi | uredi izvor]
Napojnica se daje konobarima, taksistima, nosačima, personalu po hotelima i sl. U hotelima na jugu Evrope, napojnica se ne daje direktno osobi, već se ostavlja na stolu. U mnogim kulturama, napojnica se podrazumeva, ali se u nekim azijskim hotelima smatra uvredom.[2] Međutim, napojnice su uobičajene u hotelima koji ugošćuju inostrane turiste.[3] Na Tajvanu je napojnica već uračunata u cenu i iznosi 10 % vrednosti.[4] Isto je i u Rumuniji (u restoranima i za usluge taksija[5]), a slično i u Boliviji, gde se pristojnim smatra 5 % od ukupne cene.[6] U Ujedinjenom Kraljevstvu mušterija može da odbije da plati uračunatu napojnicu ukoliko smatra da usluga nije odgovarajuća.[7] Zanimljivo je da u Kvebeku i Ontariju poslodavci imaju pravo da daju manje plate zaposlenima za koje se očekuje da će dobijati napojnice.[8] U Australiji, napojnica u kazinima se ne praktikuje, jer se povezuje sa podmićivanjem, što je i regulisano zakonom koji važi u Tasmaniji.[9]
Pravila za davanje[uredi | uredi izvor]
S obzirom da postoje drugačija pravila u raznim kulturama, stručnjaci su pokušali da daju neka opšta pravila koja će važiti u najvećem broju slučajeva. U Evropi se preporučuje da napojnica u restoranu bude od 5 pa do 15 % od ukupne cene, posebno kada su u pitanju skuplji restorani. Za taksi usluge ta vrednost je oko 10 %, a za nosače u hotelima se pod pristojnim podrazumeva evro po torbi. Jedan evro se daje i za organizaciju prevoza ili rezervaciju u nekom restoranu. Međutim, posebni prohtevi se nagrađuju i sa 15 evra. Saveti za obilaske se u hotelima plaćaju samo zahvalnošću. U Japanu je napojnica uvredljiva, ali ne i u Kini gde se očekuje makar 3 % od ukupne cene. Naprotiv, kineski taksisti ne očekuju napojnicu, ali oni u Hongkongu da. U SAD, veličina napojnice varira od mesta do mesta. U većim gradovima, poput Njujorka očekivana napojnica je 15 % od cene, dok je po manjim mestima dovoljan sitniš. Takođe, visinu napojnice određuje i eksluzivnost same usluge. U skromnijim hotelima, napojnica za nosača iznosi dolar po torbi, ali u skupljim, cena se kreće od 2,5 dolara pa i više ukoliko je torba teža. Zaključak stručnjaka je da je najčešće bolje ostaviti nešto nego ništa.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vujaklija, M. 1992. Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta: Beograd. ISBN 978-86-07-00672-4.
- ^ Politikin zabavnik broj 3002, datum: 21. avgust 2009. Rubrika: „Jeste li već čuli da…”, strana 2. Izdaje i štampa: Politika AD.
- ^ A few tips on handling gratuities worldwide
- ^ Taiwan Government Information Office.„Chapter 20: Tourism”. Taiwan Yearbook 2006.
- ^ „Tipping_Etiquette_in_Romania Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. oktobar 2008)”
- ^ DHL. „Cultural Tips Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007).” How to Ship Internationally.
- ^ Restaurant rights: the bill Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. avgust 2008) „if the service has been poor. You are entitled to reduce it by the amount shown to be the service charge.”
- ^ „Minimum Wage Rates Across Canada.” Manitoba Labour and Immigration.
- ^ Tasmanian Gaming Control Act 1993
- ^ Stil-magazin broj 137: „Bakšiš nije grad u Turskoj!” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016); datum: 10. avgust 2009.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Rainey, Clint (1. 2. 2018). „Report: Trump Administration Knew Tip-Pooling Rule Would Hurt Restaurant Workers”. New York. Pristupljeno 20. 8. 2018.
- Scheiber, Noam (23. 3. 2018). „Trump Administration Retreats on Tip-Sharing Plan in Compromise”. The New York Times. Pristupljeno 20. 8. 2018.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
