Banana

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Četiri vrste ploda banane
Plantaža banana u Činavalu, Indija

Banana je jestivi plod, botanički bobica,[1][2] koji daju nekoliko vrsta zeljastih biljaka skrivenosemenica iz velikog roda Musa.[3] Plod varira u veličini, boji i čvrstini, ali je obično izdužen i zaobljen, sa mekim mesnatim delom bogatim skrobom pokriven korom koja može biti zelena, žuta, crvena, purpurna ili braon kada je zreo. Skoro sve današnje jestive partenokarpske (bez semena) banane potiču od dve divlje vrste – Musa acuminata i Musa balbisiana. Naučna imena najviše uzgajanih vrsta banana su Musa acuminata, Musa balbisiana i Musa × paradisiaca, za hibridnu Musa acuminata × M. balbisiana, u zavisnosti od građe njihovih genoma. Staro naučno ime Musa sapientum se ne koristi više.

Biljne vrste iz roda Musa potiču iz tropskih oblasti Indomalaje i Australije, i verovatno su prvi put domestifikovane na Papui Novoj Gvineji.[4][5] Uzgajaju se u najmanje 107 država,[6] prvenstveno zbog svog ploda, a u manjoj meri da bi se pravila vlakna, vino od banane i pivo od banane i kao ukrasne biljke.

Izraz "banana" koristi se kao opšte ime za biljke koje dalju ovaj plod.[3] Ovo se može primeniti na druge pripadnike roda Musa kao što je Musa coccinea i Musa velutina, kao i na vrste iz roda Ensete, kao što je Ensete glaucum i za privredu važna Ensete ventricosum. Oba ova roda pripadaju familiji Musaceae.

Istorija[uredi]

Banana je jedna od najstarijih voćki za koju se veruje da je prvo rasla u južnoj Aziji i da se tokom više vekova proširila na istok i zapad. Muhamedanci su drvo na kome rastu banae nazivali rajsko drvo, a Hindusi su verovali da je ono posvećeno njihovoj bogilji Kali. Početkom XVI veka, sveštenik Toma de Barlanga preneo je koren banane u Novi svet i nadao se da će ovim slatkim voćem zlatne boje zadobiti prijeljstvo Indijanaca i lakše ih pokrstiti. Iz ovih nekoliko stručaka korena postale su banane koje danas rastu na plantažama ogromne površine u tropskim krajevima Severne, Srednje i Južne Amerike. Indijanci su koristili plod banane na više načina. Pržili su je pre nego što sazre i jeli umesto hleba, barili je kao povrće, dodavali jelima, sušili je kao što se suže smokve, pa čak i pravili od nje jaka pića.

Reference[uredi]

  1. „Banana from 'Fruits of Warm Climates' by Julia Morton”. Hort.purdue.edu. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2009.. Приступљено 16. 4. 2009.. 
  2. Armstrong, Wayne P.. „Identification Of Major Fruit Types”. Wayne's Word: An On-Line Textbook of Natural History. Приступљено 17. 8. 2013.. 
  3. 3,0 3,1 „Merriam-Webster Online Dictionary”. Приступљено 4. 1. 2013.. 
  4. „Tracing antiquity of banana cultivation in Papua New Guinea”. The Australia & Pacific Science Foundation. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2007.. Приступљено 18. 9. 2007.. 
  5. Nelson, Ploetz & Kepler (2006).
  6. „FAOSTAT: ProdSTAT: Crops”. Food and Agriculture Organization. 2005. Приступљено 9. 12. 2006.. 

Literatura[uredi]

  • Nelson, S.C.; Ploetz, R.C. & Kepler, A.K. (2006). Musa species (bananas and plantains)”. In Elevitch, C.R. Species Profiles for Pacific Island Agroforestry. Hōlualoa, Hawai'i: Permanent Agriculture Resources (PAR). Приступљено 10. 1. 2013..