Baobab

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ed NL icon.png
Ovaj članak je deo projekta Viki-školarac u Regionalnom centru za talente u Beogradu.
Datum unosa: januar/februar 2018.
Vikipedijanci: Ova grupa učenika će pisati članke na podstranicama, gde će ostati do kraja perioda unosa i ocenjivanja.
Pozovamo vas da pomognete učenicima i date im smernice tokom izrade.
Baobab
Baobob tree.jpg
Baobab
Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Malvales
Porodica: Malvaceae
Rod: Adansonia
Vrste

videti tekst članka

Baobab (lat. Adansonia), je drvo koje potiče sa Madagaskara, iz Afrike i sa Bliskog istoka. Postoji osam vrsta baobaba od kojih je šest sa Madagaskara. Interesantan je po tome što pravi rezerve vode unutar stabla. Neki botaničari tvrde da je starost koju može doživeti baobab, nekoliko hiljada godina.

Nacionalni je simbol Madagaskara.

Poreklo imena[uredi]

Naziv baobab potiče iz arapskog jezika u kojem se biljka naziva bu bibab ili "mnogozrna voćka". Ime roda kojem pripadaju baobabi "Adansonia" izvedeno je iz imena francuskog botaničara M. Adansona(1727-1806) koji je većinu života posvetio ovoj neobičnoj biljci. Pojedini narodi koji žive u zemljama gde raste baobab nazivaju ga i drvo majmunskog hleba. Baobab je biljka koju odlikuje široko i visoko, drvenasto stablo.

Karakteristike[uredi]

U Južnoafričkoj Republici postojao je primerak obima 47m i prečnika od 15,9m. Drvo se u međuvremenu rascepilo na dva dela usled posledica starosti. Trenutno najveći primerak je baobab iz Južnoafričke Republike obima 34m i prečnika 9,3m. Starost primerka A. digitata poznatog kao Grootboom procenjena je na najmanje1275 godina, što ga čini jednim od najstarijih primeraka skrivenosemenica. Ovo drvo je važno kao stanište za neke vrste ptica koje na njemu prave svoja gnezda, poput vrste Mottled spinetail (iz reda Čiopa) ili nekih vrsta ptica Tkalja. Džinovsko stablo služi mu i kao rezervoar vode. Unutar stabla često se skuplja voda te se zato koristi kao rezervoar vode u sušnim područijima. U Africi se lišće i jezgra plodova koriste za ishranu. Njegovo stablo može biti u potpunosti šuplje.

Zanimljivosti[uredi]

U eritrejskom gradu Kerenu nalazi se kapela Sv. Marije uređena unutar stabla baobaba. Sličan primer nalazi se u Južnoj Africi, gde je sagrađen kafić unutar jednog baobaba. Baobab u kojem se nalazi kafić zove se "Sunland baobab". Stablo baobaba je veoma široko i potrebno je najmanje dvadeset ljudi da bi ga opasali. Baobab se smatra jednim od svetskih čuda prirode pored sekvoje General Šerman i eukaliptusa. On je jedan od neverovatnih biljaka koje postoje na svetu.

Vrste[uredi]

  • Adansonia digitata - afrički baobab (severoistočna, centralna i južna Afrika)
  • Adansonia grandidieri - grandidijeov baobab (Madagaskar)
  • Adansonia gregorii (syn. A. gibbosa) - australijski baobab (severozapadna Australija)
  • Adansonia madagascariensis - madagaskarski baobab (Madagaskar)
  • Adansonia perrieri - perijeov baobab (Madagaskar)
  • Adansonia rubrostipa (syn. A. fony) - foni-baobab (Madagaskar)
  • Adansonia suarezensis - suareski baobab (Madagaskar)
  • Adansonia za - za-baobab (Madagaskar)
Baobab stariji od 1000 godina, Viktorijini vodopadi, Zimbabve

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]