Baratnatjam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Plesačica baratnatjama

Baratnatjam (tam. பரதநாட்டியம்) jeste tradicionalni indijski ples, verovatno najstarija indijska klasična plesna baština, smatra se majkom mnogih drugih indijskih klasičnih plesova. To je ples koji izvode samo žene, započeo je u hinduističkim hramovima u Tamil Naduu i na kraju je procvetao u južnoj Indiji. Pored plesačica uključen je i pevač, muzika i guru koji diriguje.[1] Baratnatjam je poznat po fiksiranom gornjem delu trupa, savijenim nogama i savijenim kolenima u kombinaciji sa spektakularnim radom stopala i znakovnim jezikom zasnovanim na pokretima ruku, očiju i mišića lica.[2]

Nastanak i razvoj[uredi | uredi izvor]

Teorijske osnove baratnatjama nalaze se u Natja Šastri, drevnoj hinduističkoj knjizi.

Natja Šastra se pripisuje drevnom naučniku Barati Muniju, a njena prva kompletna verzija datira između 200. godine pre nove ere i 200. godine nove ere, ali procene variraju između 500. godine pre nove ere i 500. nove ere. Najproučavanija verzija teksta Natja Šastre sastoji se od oko 6000 stihova smeštenih u 36 poglavlja. Tekst opisuje teoriju plesa, teoriju rase, gestova, tehnike glume, osnovnih koraka, stojećih stavova — sve su to delovi indijskih klasičnih plesova. Plesna i scenska umetnost, navodi ovaj drevni tekst, su oblik izražavanja duhovnih ideja, vrlina i suštine svetih spisa.

Mnoge drevne skulpture Šive u hinduističkim hramovima su iste kao plesne poze baratnatjama.

Sa dolaskom Istočnoindijske kompanije u 18. veku i britanskom kolonijalnom vladavinom u 19. veku, mnogi klasični indijski plesovi su ismevani i njihova pojava se smanjuje. 1910. predsedništvo britanske imperije Madras je u potpunosti zabranilo tradicionalne plesove, a sa njim i tradiciju baratnatjam u hinduističkim hramovima.[3]

Zabrana iz 1910. godine izazvala je snažne proteste. Pokret za nezavisnost Indije početkom 20. veka, koji je već bio u toku, pokrenuo je ljude da povrate svoju kulturu.

Krajem 20. veka, migranti iz Tamil Nadua ponovo su uveli tradiciju plesa baratnatjam u britanskim tamilskim hramovima.

Kostimi[uredi | uredi izvor]

Stil oblačenja plesačice baratnatjama je manje-više sličan onom kod tamilske hinduističke neveste. Ona nosi prekrasan sari po meri koji se sastoji od tkanine posebno ušivene u nabore koja pada napred i kada plesačica izvodi spektakularan rad nogu koji uključuje istezanje ili savijanje kolena, tkanina se širi kao ručna lepeza. Sari nošen na poseban način dobro je upotpunjen tradicionalnim nakitom uključujući i onaj koji krasi njenu glavu, nos, uho i vrat i živopisnu šminku lica koja posebno ističe njene oči kako bi publika mogla pravilno da vidi njene izraze lica. Njena kosa uredno ispletena često je ukrašena cvećem. Njena stopala i prsti su često osvetljeni bojom kane kako bi se istakli pokreti njenih ruku.[1]

Elementi baratnatjama[uredi | uredi izvor]

  • Facijalne ekspresije: Izvođači treba da savladaju sposobnost da menjaju različite izraze lica kako to zahteva pesma/priča. Izrazi radosti, iznenađenja, ljutnje, tuge, ljubavi itd. pomažu u prenošenju poruke tokom izvođenja.
  • Gestovi rukama: Pokreti rukama i formiranje različitih oblika pokretima prstiju čine važan deo baratnatjam performansa.
  • Tala: Baratnatjam izvedba je urađena u skladu sa indijskom klasičnom muzikom. Tala predstavlja osam ritmičkih intervala.
  • Ples: Baratnatjam plesni performans uključuje pažljivo koreografisanu i dobro uvežbanu plesnu izvedbu koja koristi ceo prostor na sceni, prikazujući telesne manevre i plesne korake koji se savršeno usklađuju sa muzikom, izrazima lica i pokretima ruku.
  • Statua Nataraje: Većina baratnatjam plesova se izvodi ispred statue Nataraje. Sve predstave počinju molitvom i početnim koracima koji obeležavaju poštovanje prema bogu Nataraji.[4]

Baratnatjam danas[uredi | uredi izvor]

Baratnatjam se brzo proširio kada je Indija stekla nezavisnost od britanske vladavine 1947. To je sada najpopularniji klasični indijski ples u Indiji.

Izvan Indije, baratnatjam je tražen i proučavan ples u Sjedinjenim Državama, Evropi, Kanadi, Australiji, Šri Lanki, Maleziji i Singapuru. Za indijanske i tamilske zajednice iseljenika u mnogim zemljama, to je sredstvo za povezivanje zajednice.

U 2020, oko 10.000 plesača okupilo se u Čenaju, u Indiji, kako bi oborili svetski rekord za najveći Baratnatjam nastup. Prethodni rekord od 7.190 plesača postavljen je u Čidambaramu 2019. godine.[5]

Zanimljivost[uredi | uredi izvor]

Reč baratnatjam se sastoji iz 2 reči, barata (bharata) i natja (natya). Reč barata se sastoji od „ba“–„ra“–„ta“. Prema verovanju, „ba“ označava osećanja i emocije (bhava), „ra“ označava melodiju (raga), a „ta“ znači ritam (tala). Izraz „natja" je sanskrtska reč za ples. Složena reč baratnatjam tako označava ples koji sadrži ova tri elementa: emocije, melodiju i ritam.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Bharatnatyam: Know All About The Most Popular Dance Form Of South India”. www.culturalindia.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-17. 
  2. ^ Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism (na jeziku: engleski). Rosen Publishing Group. ISBN 978-0-8239-2287-1. 
  3. ^ Chakravorty, Pallabi; Gupta, Nilanjana (2012-08-21). Dance Matters: Performing India on Local and Global Stages (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-136-51612-2. 
  4. ^ „Bharatanatyam - classical Dance”. Karnataka Tourism (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-17. 
  5. ^ „Over 7,000 Bharatanatyam dancers set a world record”. Daily News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-18. 
  6. ^ Arunkumar, Anjani (1989). Compositions for Bharatanāṭyam: A Soulful Worship of the Divine (na jeziku: engleski). Bharatiya Vidya Bhavan. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баратнатјам&oldid=26818571”